Вест која је стара неколико дана и нико жив није реаговао на њу.

Да ли смо се предали, шта ли?

Ко је господин Џерард Фицпатрик и на чијем је платном списку?

У којој земљи још на свету грађани имају ЈМБГ па је како каже овај врхунски стручњак >ЈМБГ превазиђен у већини земаља<

Да ли ће нови сигурносни лични број поново бити бар код са 666?

Ко је у Србији дужан или вољан да спречава глобализацију?

СПЦ?

Да ли је и наша црква са њеним владикама постала елемент глобализације или живот полаже за своје овце?

Нека глобализам и победи али бар да му се пружи отпор па да ником није жао. Али оволика ћутња око овако битних ствари је у најмању руку чиста капитулација без борбе!

И да ли уопште неког интересује ако не православна вера а оно бар грађанска слобода?

Сва ова питања намећу се сама од себе после читања најновије вести које објављују Вечерње новости а тиче се сваког од нас!

Да неће глобализацију и кршење слобода и приватности да спречи маскота повереник за информације, господин Швабић који је и сам на платном списку глобализатора?

Неће наравно. Све ово може да спречи једино и једино СПЦ!

А где су наши пастири што живот полажу за своје овце?

Где?

Да их потражимо по плажама Црногорског и Грчког приморја?

Д. Б.

 +++

Сви радници у компјутеру

НЕЗАВИСНА институција "Централни регистар" коначно почиње с радом, иако је српска влада још прошле године донела Уредбу о њеном оснивању, а директорку поставила пре шест месеци.
У овој Агенцији, која ће "чувати" све податке о радницима и послодавцима на једном месту, управо се завршава Правилник о систематизацији и финансијски план, а у најави је скоро усвајање Закона о централном регистру. Кад коначно стартује ова институција, као заједнички пројекат неколико министарстава, биће то крај непотребног шетања од шатлера до шалтера.
- Централни регистар објединиће све релевантне податке из фондова за социјално осигурање, Републичког завода за здравствену заштиту, Националне службе за запошљавање и Пореске управе - објашњава директорка Милица Даниловић.

У Министарству рада и социјалне политике појашњавају да ће у блиској будућности све информације о осигуранику - његово здравствено, социјално, подаци из службе за запошљавање и пореске управе - бити на једном месту. Успостављањем Централног регистра сви би се обвезници евидентирали само једном, а све информације одмах би биле доступне кључним институцијама. Сличне системе имају Хрватска, Македонија, Ирска, Аустрија...

Колико ће на овај пројекат бити утрошено новца још се спекулише. Србија је од Светске банке, за реформу пензијског система, добила бескаматни кредит од 25 милиона долара, па се процењује да ће већи део ове суме отићи управо на Централни регистар. Још, међутим, није ни извесно где би се налазила зграда и колико би људи било у њој запослено, али је највероватније да ће највећи трошак бити - софтвер.

- Централни регистар неће бити још једна бирократизована иституција - каже Милица Даниловић.

- Поента и јесте да буде ангажовано мало људи, али да буде оформљен одличан информациони систем преко којег би се повезали са осталим службама.

СИГУРНОСНИ ЛИЧНИ БРОЈ

СВАКИ обвезник имао би свој насумице изабран сигурносни број, који не би садржао ни један лични податак као што то данас има матични број - објаснио је Џерард Фицпатрик, стручни консултант. - Заштита личних података је у складу са модерним законодавством, па је ЈМБГ превазиђен у већини земаља јер свакоме говори оно што га се не тиче.

ЗАСТАРЕЛА БАЗА ПОДАТАКА

ЈЕДНА од највећих база података у Србији налази се у Пензијском фонду Србије који броји око четири милиона корисника! Његов информациони систем, установљен пре неколико деценија, одавно је превазиђен, а матична евиденција од 1970. године до данас ради на исти начин. Радници су, без обзира на околности, имали обавезу да обраде око 4.000 предмета дневно.

http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=4&status=jedna&vest=152957&title_add=Svi%20radnici%20u%20kompjuteru&kword_add=registar%2C%20centralni%20registar