Поводом писма брата Драгомира из Београда, објављеног на вашем цењеном сајту http://borbazaveru.info/content/view/13235/1/, желео бих се надовезати као бивши клирик Епархије шабачке на неке чињенице које су делимично познате општој црквеној и световној јавности.

Брат Драгомир се чуди једној појави у Илињу која није ништа друго до један делић у мозаику разрушене Епархије шабачке. Једноставно: све је дозвољено ако си добар са архијерејским замеником оцем Мирком Вилотићем (од кога је брат Драгомир и затражио одговоре) и Крстаном Тасић, који су направили и учвстили пакт, злочеснији од НАТО пакта, и раде са остарелим Владиком Лаврентијем шта год желе, али стављајући у први план личну и материјалну корист, тако да ни велики приходи манастира Илиња не остају без њиховог дела.

Отац Мирко, као највећи глиб људски који постоји, обмањује свештенство и вишу црквену јерархију, маневрише и спроводи планове који су он и Крстана унапред смислили. Један од кључних им је да се архимандрит Нифонт из Богоштице „прогура“ за епископа шабачког или викара, помоћника владике Лаврентија. Ради се о човеку који не може годинама да дипломира на факултету у Фочи (е, Фочи!!!-можда би му отац Мирко могао позајмити бубицу, јер он је апсолвирао како се вара на Богословскм факултету) и човеку припаднику калуђерског геј лобија (како је сам Качавенда једном посведочи). Они знају да Нифонт на основу својих личних квалитета не може бити више до калуђера из Богоштице, али ако успеју да га наметну промовисањем и инсистирањем Владике Лаврентија на Сабору, то би значило да им он све дугује, а и знају како га је лако уценити (имају превише материјала).

Отац Мирко, који сигурно неће решити ни један проблем, неће решити ни тај у Илињу, јер је он заузет личним претензијама. Тако ових дана је подигао све на ноге да свога сина запосли у Богословију у Београду, на место професора Милана Ковачевића. Лобира отац Мирко, наравно ауторитетом и угледом владике Лаврентија, и код ректора Протића и код Стојадина Павловића, Стеве Рапајића, свештенства Саборног храма у Београду, само да се то заврши и да његов син постане професор Богословије, јер остали кандидати немају такве очеве као што је отац Мирко, архијерејски заменик и шабачки и ваљевски, те је њему испод части да његов син предаје веронауку, док се не ожени и не убаци га на добру парохију.

И ко да решаве проблеме у Епархији шабачкој? Владика Лаврентије је човек у дубокој старости, а наметнута сива еминенција Мирко и Крстану знају зашто су ту...

Ипак је Исаија из Илиња само један „проблемчић“, који је сакрио многе крупне ствари које се дешавају у Епархији шабачкој, а о томе ћу још писати!!!

С.К.