РАЗЛИКЕ У ДЕТАЉИМА ВЛАДИКЕ МАКСИМА Прочитао сам пажљиво писмо владике Максима. У најбољем језуитско-комунистичком маниру, владика се обраћа (да не кажем обрачунава) са “појавама” у дијецези са седиштем у Сан Дијегу пред свој долазак у исту.
“Појаве” тј. један парохијан гласно а добар део осталих у својим главама су се, замислите, усудиле да поставе сасвим здраворазумско и логично питање: Зашто се са доласком новог свештеника Цркве Св. ђорђа у Сан Дијегу Браце Крстића без икаквог претходног обавештења, без икаквог претходног објашњења безпоговорним комесарским начином прешло на увођење “разлика” у богослужење? Поистовећујући се са Српском Православном Црквом, а очигледно схоластички добрано поткован, млађахни владика у писму парохијанима дотичне дијецезе се на ивици претње упушта у семантичко-синтактичке акробације и покушају интерпретације одлуке Светог Синода да се до даљњег не уводе никакве промене у начину богослужења, а које су добрано већ узеле маха очитујући се у односу свештеника Брае Крстића према литургији. Владика нам притом каже да постоје и Четири јеванђеља, те да су разлике нормалне и да их има и међу манастирима на Светој гори атонској (у њиховим типиконима); да су разлике такве да им се више нико и не чуди, итд. Које ли су ти се мисли врзмале по глави, владико, кад си (ако си уопште) био у Испосници Св. Саве у Кареји, где је, кажу, састављао типикон? Владика је још млад и можда ће временом да научи да нема малих ствари кад су у питању важне историјске, традиционалне и националне, црквене ствари. Јесте, има Четири јеванђеља, али има и различитих хришћанских цркава, па и Православних; јесте, има двадесет манастира на Светој гори, али они припадају различитим Православним црквама! Да ли то нама владика поручује да оваквим - по њему “занемарљивим” изменама у богослужењу уведеним на мала врата - Српска Православна Црква треба да крене путем екуменизма? Да ли он то заговара да све хришћанске цркве, може бити, имају идентично (без обзира на све историјске, итд. разлике) богослужење, па је стога нужно да сви започну са октроисаним корекцијама како би се што безболније у крајњем исходу дошло до “компромиса”!?? Јесу ли те у Млетке сиљили?, владико? Било како било, владика у свом писму није “макар” из чисте пристојности - предочио нити један ваљан аргумент, а камоли пружио какво-такво објашњење за увођење измена у богослужењу. Он се једноставно издигао изнад тога и мисли да је решио (или да ће решити) ствар применом опробане комунистичке флоскуле: “Ко није са нама, тај је против нас”! Ако су то, како он каже, разлике у детаљима зашто су се онда и свештеник Брацо Крстић и он сам толико усплахирили? Није одговорио ни зашто управо сада? Са доласком новог свештеника Браце Крстића (а и релативно недавним владикиним наименовањем) коинцидира увођење новина и ре-структурисање литургије у Цркви Св. Ђорђа? Притом, владикино у писму често понављање и истицање у први план бриге за јединство Цркве (која, допуштам, може бити стварно искрена) у датом контексту звучи сасвим прозукло. Такође, став да постављање сасвим разложног питања: зашто се уводе промене у литургију и то зашто бас сада, владика одбацује етикетом (анти-црквени) јасно преклудирајући било какву улогу пастве недвосмисленим стављањем до знања да је “он (владика) је за паству” Црква?, тј. да ће свештеник Брацо Крстић и надаље (очигледно са владикиним благословом) служити и уводити новине у службу како је и започео радити. Е, па владико ти ниси Црква! По милости Божјој, верујући народ у својој саборности јесте Црква, а ти си тој и таквој Цркви само слуга (службеник) а не њен политички комесар у Америци. Ти си ту да помогнеш својим знањем, памећу, својом доказаном духовношћу и приврженошћу Цркви и њеним вековним начелима и тиме заједно са својом паством допринесеш напредовању исте у сваком погледу, као прави пастир, а не да удбашким начином “откриваш и проказујеш анти-црквене елементе” само зато што су се усудили да поставе сасвим природно питање чему измене у вековном, традиционалном поретку ствари јер се оно понајпре тиче пастве а не политичког комесара, како си се ти сам поставио. С Вером у Бога, да ће дати снаге да се наша мајчица Црква избори са свим искушењима данашњега доба. Раб Божји, Воја Бунарџија, Гроцка 6 авг. 2009 |