Међутим, има и озбиљних људи који, на основу свог знања и искуства, настоје да уоче праву слику корона тровања, и да људима помогну да се снађу.

Пред читаоцима „Борба за веру“ је текст који је потписнику ових редова стигао од једног таквих лекара који, због скромности, није потписао анализу коју вам нудимо. Она јасно указује на чињенице о којима вреди размислити. Надам се да ће читаоцима бити од користи.

Владимир Димитријевић

+ + +

COVID 19

Početak većine bolesti našeg tela, uzrokovan je hiperventilacijom pluća tj dubokim disanjem, pri čemu dolazi najpre do hipokapnije(smanjenje CO2 u krvi i plućima), a posledično i do hipoksij e(smanjenje O2 u tkivima) koja uzrokuje oksidativni stres  ćelija i odgovarajuću reakciju psihoneuroimunog sistema, kako bi se očuvala homeostaza. Nivo CO2 u krvi je taj koji odredjuje lumen krvnih sudova i arterija i vena. Nizak nivo CO2 (hipokapnija) sužava arterijske krvne sudove, a širi vene.

Bolesti najčešće nastaju kao posledice stresa, infekcija i neadekvatnog neuroimunog odgovora, a na ćelij-\skom nivou uzrok svih bolesti je smanjena apsorpcija kiseonika u mitohondriji , što onemogućava tzv. ćelijsko disanje.

Postoje tri faze bolesti Covid 19 izazvane  virusom SARS-CoV-2 :

1.                FAZA STRESA PRE INFEKCIJE

Infodemija (plandemija) straha od bolesti Covid 19, dovodi do povećanog lučenja hormona straha kao što su adrenalin i kortizol. Njihov povećan nivo dovodi do ubrzanijeg disanja, što vodi smanjenju koncentracije CO2 tj hipokapniji u krvi i plućima, a posledica toga je spazam arterijskih krvnih sudova, što zbog ishemije izaziva i hipoksiju ćelija (tkiva). Hipoksija dovodi do oksidativnog stresa ćelija, koja počinje povećanim uplivom  Ca u ćeliju,kroz tzv.potencijal zavisne kalcijumove kanale.

2.                FAZA INFEKCIJE I OKSIDATIVNI STRES ĆELIJA

Sam početak Covid 19 bolesti praćen je povišenom temperaturom i kašljem, što dodatno produbljuje disanje, a time još više povećava hipokapniju,hipoksiju i oksidativni stres ćelije.

Pravi uzrok hipoksije je hipokapnija tj smanjenje koncentracije CO2 u alveolama i krvi kao posledica hiperventilacije tj dubokog disanja. Dubokim disanjem uzimamo previše vazduha, pa onda moramo i da ga izdahom previše izbacimo, a time izbacujemo previše CO2.Manjak CO2  izaziva spazam arterijskih krvnih sudova svih vitalnih organa (mozak,srce,pluća i druga).

Posledica svega toga je hipoksija ćelija i tkiva, zbog Borovog efekta.Borov efekat  je kada zbog manjka CO2 dolazi do čvršćeg vezivanja O2 za hemoglobin, a time i do sporijeg otpuštanja O2 u ćeliju, što vodi hipoksiji ćelija.

Šta izaziva hiperventilaciju pluća ili tzv duboko disanje?

-   Strah i negativne emocije zbog prisustva same bolesti o kojoj se u javnosti mnogo priča

-   Povišena temperatura( svakim povišenim stepenom tt’ dolazi do ubrzanijeg disanja)

-   Ležanje ili spavanje na leđima naročito ako je san produžen

-   Nedovoljna provetrena prostorija i sledstvena pojava viška pozitivno naelektrisanih jona, što vodi povećanom stvaranju slobodnih radikala,acidozi i produbljenom disanju

-   Nepravilna ishrana koja zbog metaboličke acidoze takođe produbljuje disanje

Šta možemo uraditi u kućnim uslovima kod blaže ispoljenih simptoma infekcije, kako bi smanjili dubinu disanja i na taj način skupili više CO2 i time izbegli hipokapniju i hipoksiju?

-   Smanjiti strah,a tako I hormone straha.Kako?

Istina oslobađa od straha, a Bog je istina, koji nam je dao naš savršen imuni sistem. Na nama je da ga pravilno hranimo. Zarazniji je strah od same bolesti i od same infekcije, pa bila ona i virusna. Ničega se ne treba  plašiti u životu, važno je razumeti i prihvatiti stvari koje ti se dešavaju u životu. Nije važno šta nam se dešava, već kako se odnosimo prema situacijama koje nam se dešavaju. Takođe šetnja, naročito tokom dana, čime se povećavaju hormoni zadovoljstva (dopamin,serotonin) a koji  neutrališu hormone stresa..

-   Smanjiti povišenu temperaturu uzimanjem antipiretika,jer povišena temperatura produbljuje disanje (predlog:nimesulid pošto je antipiretik ali i antinflamatorni lek)

-   Meriti zasićenost O2 u krvi putem pulsnog oksimetra, ili meriti tzv. kontrolnu pauzu, kako bi na vreme otkrili tihu hipoksiju. Kontrolna pauza je vreme zadržavanja daha nakon blagog izdaha.Vreme do 10 sekundi ukazuju na vrlo ozbiljna,urgentna stanja, a vreme između 10s i 20s ukazuje na nešto manje ozbiljna stanja,ali koja u svakom slučaju zahtevaju lekarski pregled i lekarski tretman.

-   Izbegavati spavanje na leđima i smanjiti dnevno izležavanje na leđima.Položaj na leđima produbljuje disanje jer je grudni koš slobodan i mi nesvesno uzimamo mnogo više vazduha nego što nam je potrebno, time izazivamo hiperventilaciju (produbljeno disanje) i hipokapniju. Spavanje na stomaku onemogućava previše uzimanja vazduha, zbog pritisnutog grudnog koša i automatski smanjuje se dubina disanja, a time se smanjuje hipokapnija i sledstvena hipoksija, što olakšava disanje. Hipokapnija na nivou pluća dovodi do bronhospazma i proširenih vena u plućima što otežava sam čin disanja, a u nosu dovodi do proširenih vena nosa, što zapušava nos i tera nas da dišemo na usta čime se povećava hiperventilacija, a time se stvara začarani krug hipokapnije.

Stavljanjem bolesnika na stomak olakšava se njihovo  disanje i upravo  je to najbolji dokaz da je hiperventilacija bitan faktor u nastanku ove bolesti. Davanjem leka acetazolamide (blokatora dehidrogenaze)čuvaju se optimalni nivoi CO2 tako što mu se nedozvoljava trenutno spajanje sa H2O, (CO2 + H2O = H2CO3) što takođe ukazuje da početak svih bolesti je ustvari hipokapnija (smanjenje CO2).

- Poželjno je imati jonizatore vazduha koje prave negativne jone, ali bez prisustva ozona.

-   Izbegavati klima uređaje I fluoroscentna osvetljenja,jer ona uništavaju “-“ jone vazduha

Negativni joni u vazduhu,neutrališu pozitivno naelektrisane čestice tj slobodne radikale

-   Lagana ishrana sa dosta voća i povrća smanjuje dubinu disanja, jer nema nadimanja I potiskivanja dijafragme ka grudnom košu

-   Smanjenje infektivne doze virusa ispiranjem usta i nosa 0,5% hidrogenom

-   Kada je dijafragma u normalnom položaju nema ni uklještenja vagusnog nerva koji je odgovoran za nadzor rada imunog sistema

3.                FAZA INFEKCIJE I NEADEKVATAN IMUNI ODGOVOR

Treća faza bolesti ispoljava se upalom pluća i/ili akutnim respiratornim distres sindromom, a oni su posledica jake virusne aktivnosti SARS-CoV-2 što vodi jakom oksidativnom stresu ćelija i potpunom slomu imunog sistema koji se ispoljava u vidu citokinske oluje(višak inflamatornih,a manjak antiinflamatornih citokina).

A)               Jaka aktivnost SARS-CoV-2  posledica je pojačane enzimske aktivnosti tj pojačanog stvaranja enzima nagalaze, kojai nhibira rad imunog sistema domaćina (čoveka).

Na svaku infekciju telo reaguje stvaranjem Gc (globulinskg kompleksa)u jetri, koga čine protein globulin i tri molekula šećera.Dejstvom enzima nagalaze izbacuju se sva tri molekula šećera iz globulinskog kompleksa i time se onemogućava stvaranje tzv.vitamin D vezujućeg proteina (VDVP-koga čine globulinski kompleks i šećer N-acetilgalaktozamin). Na VDVP treba   da se veže vitamin D i tako stvori GcMAF (globulinski kompleks aktivirajućeg makrofag faktora ) koji  aktivira makrofag i koji dovodi do proizvodnje i lučenja citokina.Citokini su najvažniji sekrecioni proizvodi ćelija imunog sistema kao što su makrofagi,limfociti,monociti, fibroblasti i drugi.Oni su neophodni za normalno odvijanje svih faza imunog odgovora,jer nema imunog odgovora u telu bez produkcije citokina.U citokine između ostalih spadaju i interleukini,interferoni(prirodne ubice virusa),TNF,NK ćelije.

Manjak vitamina D povezuje se sa povećanom stopom infekcije tj može dovesti do suboptimalnih reakcija na virusne i bakterijske infekcije. Vitamin D indukuje ekspresiju gena za antimikrobne peptide (katelicidin i defenzin) i ova regulacija je biološki važna za odgovor urođenog imunog sistema na razne infekcije. Ovi antimikrobni peptidi ruše integritet čelijskih membrana patogena, što rezultira njihovom smrću.

Znači, povišeni nivoi enzima nagalaze  i smanjeni nivoi antimikrobnih peptida onemoguća-  vaju optimalno aktiviranje našeg imunog sistema i optimalnu prozvodnju antiinflamatornih citokina.To omogućava nekontrolisan ulazak SARS-CoV-2 u ćelije pluća  bez pravovremenog  imunog odgovora. Imuni sistem počinje da reaguje tek masovnim ulaskom virusa u ćeliju gde dolazi do stvaranja prekomernih količina inflamatornih citokina, ali zbog inhibiranog  vagusnog luka, ne aktivira se regulatorni , acetilholinski antiinflamatorni put, a time ne dolazi ni do stvaranja antiinflamatornih citokina.Izraženi nesklad ovih citokina je jedan od razloga  nastanka tzv.citokinske oluje.

Jedan od načina sprečavanja citokinske oluje pored optimalnih nivoa vit ”D” je i pravovremeno uvođenje antiinflamatornog leka Hlorokina, čije dejstvo leži u inhibiciji oslobađanja citokina iz alveolarnih makrofaga,kao i inhibiciji oslobađanja TNF I drugih citokina, čime se reguliše optimalan a ne prekomerni imuni odgovor koji tako ubija i same ćelije pluća.

Vagusni nerv je jedan od kranijalnih nerava koji izlazi iz moždanog stabla, spušta se u grudni koš, prolazi dijafragmalni otvor,ulazi u trbušnu duplju do svih organa osim nadbubrega. On je najviše odgovoran za kontrolu rada našeg imunog sistema. Sastoji se od senzitivne (uzlazne) grane koja u ovom slučaju Covid-a 19 ide od pluća do njegovog korena tj mesta njegovog izlaska,a to je moždano stablo  i motorne(silazne) grane koja se vraća ka plućima.  Senzitivna i motorna grana vagusnog nerva čine  tzv. vagusni luk. Senzitivna grana prenosi informaciju iz pluća o prisutnosti upale(inflamatorni citokini) do moždanog stabla, a zatim preko limbičkog sistema i do kore velikog mozga, a motorna grana putem acetilholina (antiinflamatorni put) stvara antiinflamatorne citokine koji time kontrolišu adekvatan imuni odgovor.Kada je vagusni luk oštećen, nema te povratne sprege koja omogućava stvaranje antiinflamatornih citokina i dolazi do tzv citokinske oluje koja uništavanjem virusa, uništava I samu ćeliju pluća.

Acetilholin pored antiinflamatorne uloge, ima i ulogu kontrole rada mišićnih ćelija,a u ovom slučaju kontrolu rada pre svega dijafragme, ali i rada međurebarnih i abdominalnih mišića, kao pomoćnih mišića u aktu disanja.

Prekinut vagusni luk smanjuje stvaranje acetilholina a time i otežava disanje,jer bez rada pre svega dijafragme, nema ni adekvatnog akta disanja.

Šta oštećuje vagusni luk?

-   upala senzitivne grane vagusnog nerva,koja se javlja kod bilo kakve upale organa koji se nalaze u području grudne ili trbušne duplje

-   intoksikacija vagusnog nerva teškim metalima (aluminijum,živa,olovo,kadmijum) najčešće kao posledica aerozagađenja (prljava industrijska tehnologija,izduvni gasovi automobila,hemijski tragovi iz aviona u kojima se nalaze nano čestice pre svega aluminijuma, ali nađeni su između ostaloga i korona virusi) ali i vakcine gripa koje sadrže teške metale, aluminjum i živu

-   mehaničko uklještenje vagusnog nerva koje se dešava pri prolasku na dugom putu od moždanog stabla do trbušne duplje(najosetljivija tačka je prolaz kroz dijafragmu) pri čemu se prekida vagusni luk i inhibira adekvatan imunološki odgovor

B)               Jaka aktivnost SARS-CoV-2 dovodi i do izuzetno jakog oksidativnog stresa ćelija

Stres i infekcija dovode do aktiviranja simpatičkog nervnog sistema, a posledica je lučenje

hormona stresa, adrenalina i kortizola, koji predstavljaju okidač za oksidativni stres ćelije.

Otvaraju se potencijal zavisni kalcijumovi kanali na membrani ćelija i dolazi do velikog

upliva Ca u ćeliju,što vodi ozbiljnom oksidativnom stresu ćelija.Nagli upliv dovodi do:

-   proizvodnje velike količine slobodnih radikala,pre svega superoksid anjona i azot oksida

-   antioksidantni sistem ćelija prevodi superoksid anjon u vodonik peroksid , a u prisustvu dovoljne količine glutationa, vodonik peroksid se prevodi u OH(hidroksi radikal) i vodu

-   u slučaju manjka antioksidanasa (glutation,vit”C”,Zn,Se,alfalipoinska kiselina), preostali neutralisani superoksid anjon  zajedno sa azot oksidom  stvara peroksinitrit, moćan slobodni radikal  koji oštećuje membranu mitohondrija,kroz koju dolazi do nekontrolisanog izlaska citohroma C iz mitohondrija. Citohrom C (citohrom kompleks) je mali hemoprotein koji se sastoji  iz hema i proteina koji sadrži 104 aminokiseline. Hem se sastoji od porfirinskog prstena sa centralno postavljenim dvovalentnim gvož- đem tako da se može reći da je citohrom preliminarni stadijum hemoglobina, jer struktura hema im je identična. Uloga gvožđa u citohromu, kada se on nalazi u mitohondriji je da svojim magnetskim osobinama privuče kiseonik u mitohondriju. Uloga gvožđa u hemoglobinu je ista, tj da takođe privuče kiseonik, ali ovog puta u hemoglobin. Zapravo citohrom C vrši prenos elektrona vodonika unutar mitohondrija tokom tzv ćelijskog disanja(Krebsov ciklus) pri čemu nastaje voda a na kraju tog lanca nastaje i ATP, osnovna energija za život ćelija.Citohrom C predstavlja i fotoreceptorski molekul koji absorbuje fotone sunčeve svetlosti koji aktiviraju sve enzime u telu neophodne za njegove vitalne funkcije kao što su: disanje,rast,ćelijska deoba,gradnja i razgradnja ćelija,  eliminacija otpada iz ćelija i drugo.Izlaskom citohroma C  iz mitohondrija dolazi do smanjene apsorpcije kiseonika unutar mitohondrija,smanjene funkcije enzima zbog manjka apsorbovanih fotona,kao i do prekida ćelijskog disanja, tako da nema stvaranja  vode i ATP .Raspad citohroma C se može detektovati i povećanim nivoima gvožđa u krvi. Da ne bi došlo do povećanog stvaranja peroksinitrita i oštećenja membrane mitohondrija, telu su potrebne  visoke doze vitamina C, gluta- tiona i ostalih antioksidanasa.

-   velike količine slobodnih radikala dovode do aktiviranja prostaglandinskog sistema (COX1 i COX2)koje vode do nekontrolisanih upala krvnih sudova i pojačane koagulacije, što dalje dovodi do plućnih embolija i tromboza krvnih sudova(povećan D dimer )

Organizam reaguje na promenu koncentracije CO2 od svega 0,1% pre svega skupljanjem arterijskih krvnih sudova što vodi hipoksiji.Ovo je još jedan dokaz o važnoj ulozi hipokapnije u nastanku bolesti. Na promenu koncentracije O2 telo reaguje tek kada ona iznosi vise od 5%. Naglo uključivanje centra za disanje zbog manjka O2 dešava se nekad,tek kada zasićenost Hb kiseonikom padne blizu 50% .Ta čudna pojava u prisustvu korona virusa je tzv. "srećna hipoksija". Naime, normalan procenat zasićenosti krvi kiseonikom je oko 98%. Sve ispod 85 % vodi u gubitak svesti, komu, pa čak i smrt, ali ogroman broj zaraženih Kovidom-19 ima nivo zasićenosti ispod 70 odsto, pa čak i 60 odsto, a ostaju i dalje pri punoj svesti i očuvanim kognitivnim funkcijama.

U početku blaga hiperventilacija dovodi do blage hipokapnije I blage hipoksije.Slab imuni odgovor na prisutnost infekcije ne dovodi ni do imunog odgovora na nivou CNS (mozga), pa pacijenti nemaju nekih većih mentalnih problema čak ni kada zasićenost hemoglobina O2-om padne ispod 60%.Ali  kada se to desi ,zbog manjka O2 dramatično se uključuje centar za disanje,što se ispoljava dodatnom hiperventilacijom ,izraženom hipokapnijom i hipoksijom,što vodi jakom generalizovanom oksidativnom stresu , teškom upalom pluća i manifestacijom ARDS(akutnog respiratornog distres sindroma)u punom obimu, što vrlo često zahteva stavljanje pacijenata na respirator.

Zbog ovoga je u toku infekcije ovim virusom,neophodno merenje zasićenosti hemoglobina kiseonikom pomoću pulsnog oksimetra ili merenjem kontrolne pauze, kako bi  terapija kiseonikom bila pravovremena i kako bi preduzeli sve mere koje smanjuju produbljeno disanje,kao glavnog uzroka hipokapnije i sledstvene hipoksije koja je izgleda glavni razlog izraženog oštećenja pluća

Jak generalizovani oksidativni stres, vodi čestoj pojavi tromboza vena i emboliji pluća.Poremećaju koagulacije, osim hipokapnije i hipoksije koje i same izazivaju proširenje vena,dodatno doprinosi i dugo ležanje (nekretanje) bolesnika što usporava cirkulaciju vena.Zbog svega ovoga neophodna je pravo- vremena antikoagulantna terapija.

Koji su to pacijenti  u češćem riziku za ispoljavanje ARDS-a(akutnog respiratornog distres sindroma)?

- kardiovaskularni bolesnici, jer oni već imaju produbljeno disanje, hipokapniju, hipoksiju, koje vode promenama na krvnim sudovima, uz pojačanu koagulaciju krvi

-bolesnici koji pate od visokog krvnog pritiska a u svojoj terapiji koriste ACE2 inhibitore(smanjuju broj receptora za enzimACE2 , samim tim smanjuje se proizvodnja angiotenzina koji ima ulogu u regulaciji pritiska u plućnom krvotoku i u regulaciji imunog odgovora)

-stariji pacijenti  jer sa godinama imaju smanjeno stvaranje enzima ACE2 a time i  angiotenzina

SARS-CoV-2 u plućnom tkivu veže se za receptore enzima ACE2 čime se blokira stvaranje angiotenzina a time dolazi do pada pritiska u plućnom krvotoku, poremećaja razmene gasova u plućima i pada u apsorpciji kiseonika zbog čega će srce pumpati krv sa većima naprezanjem.

ACE2 enzimi regulišu i imuni odgovor, tj upravljanju stepenom zapaljenja. Dakle, smanjeni nivoi ACE2 enzima a time i angiotenzina povećaju rizik od citokinske oluje i teške disfunkcije pluća.

Za razliku od starijih, deca imaju više ACE2 receptora u plućima, samim tim i više angiotenzina što bi moglo donekle da objasni zašto se deca ne razbolevaju toliko često kao odrasli i zašto su ispoljavanja Covid-19 uglavnom asimptomatska ili sa blažom kliničkom slikom.

-dijabetičari ,zbog istih razloga promena na krvnim sudovima kao kod kardiovaskularnih bolesnika

-gojazni , zbog potisnute dijafragme na gore i pritiska na vagusni nerv, ali i što njihove masne ćelije imaju previse inflamatornih citokina ( IL-6 )

-muškarci - zato što imaju jedan X hromozom (gen za proizvodnju angiotenzina nalazi se na X hromozomu,tako da žene imaju dve “fabrike” za proizvodnju angiotenzina zbog svoja dva X hromozoma)

- zbog manjka estrogena jer estrogen inhibira IL-6(inflamatorni citokin)

- zbog viška Fe (veći broj eritrocita i hemoglobina) jer gvožđe je jak oksidans za krvne sudove

- hronični plućni bolesnici zbog problema hiperventilacije i posledične hipokapnije I hipoksije

-bolesnici sa hroničnim upalama creva , jer u crevima stanuje zdravlje (dobra flora debelog creva znači

I dobar imunitet i optimalno stvaranje serotonina i dopamina koji neutrališu višak adrenalina i kortizola), u protivnom neophodna je upotreba probiotika u dužem vremenskom periodu

-svi bolesnici sa malignim bolestima (između ostalog i zbog viška enzima nagalaze u malignim ćelijama ščime se  onemogućava pravovremeni imuni odgovor)

-bolesnici sa ozbiljnim manjkom vitamina D jer nemaju pravovremeno aktiviranje imunog sistema, a time nema ni  stvaranja citokina, pa ni stvaranje prirodnih ubica virusa kao što su interferoni i Tc ly

Nivo vitamina D u organizmu je u direktnoj korelaciji, da li će se pacijent izboriti s koronom ili neće (poželjan je nivo vitamin D u krvi veći od 34ng/ml ili veći od 75nmol/ml, a to se postiže samo visokim dozama vitamina D).

-bolesnici sa manjkom Mg jer je on  bitan za aktivaciju vitamina D

-bolesnici sa manjkom antioksidanasa (vitamin A, C, E, Zn, Se, alfa lipoinska kiselina,glutation ili manjak prekursora glutationa kao što su n-acetilcistein (NAC  ) i glutaminska kiselina) koji su borci protiv viška slobodnih radikala tj borci protiv oksidativnog stresa ćelija

COVID 19 I BOLESTI PO  SIMPTOMIMA SLIČNIH NJEMU

1.                visinska bolest,

2.                uticaj 5G mreže na naš organizam

3.                trovanje sarinom

1.Klinička slika Covid 19 kao i nalaz  rendgena pluća, podseća na visinsku bolest pluća, pa to ostavlja dilemu, da li je hipoksija pluća a ne sama upala (infekcija) pluća odgovorna za rendgenski nalaz po tipu mlečnog stakla.

Visinska bolest pluća ima isti Rtg nalaz kao kod upale pluća izazvane SARS-CoV-2, koja se manifestuje slikom mlečnog stakla,kao I sličnim laboratorijskim nalazom (hipokapnija, hipoksija).

Akutna visinska bolest, nastaje kada je organizam u nedostatku kiseonika iz vazduha usled visoke nadmorske visine.U takvim okolnostima dolazi do ubrzanog disanja i glavobolje.Simptomi težeg oblika visinske bolesti mogu uključivati: otežan hod, konfuziju, otežano disanje, iskašljavanje ružičastog  sekreta kao i moguć gubitak svesti.

2.Pored visinske bolesti I uticaj 5G mreže na naše telo može imati neke od simptoma Covida 19.

5G sistem radi u spektru  60 GHz  a to je frekvenca na kojoj osciliju i apsorbuju se molekuli kiseonika, tj vezuju se za hemoglobin u našoj krvi. Na 60 GHz, 98%  5G energije apsorbovaće atmosferski kiseonik pri čemu će se promeniti orbitalna svojstva elektrona  molekula kiseonika, a time će se poremetiti vezivanje za hemoglobin (molekul koji nosi kiseonik). To znači da se kiseonik neće moći preneti do mitohondrija ćelija, zbog čega će vitalni organi ostati bez kiseonika, a pre svega mozak. Simptomi hipoksije mozga su:

    - kognitivne smetnje, gubitak memorije, poremećaj pažnje, poteškoće u donošenju zdravih odluka, smanjena sposobnost kretanja tela,gubitak svesti, koma i moždana smrt

3. Trovanje sarinom – sarin je najsnažniji nervni otrov. Poremećaj je uzrokovan blokiranjem enzima  acetilholinesteraze, koji katalizuje razlaganje acetilholina, neurotransmitera koji je zadužen za kontrolu rada mišića. Kad se normalno funkcionišući motorni nerv stimuliše, on otpušta neurotransmiter acetilholin, čime se prenosi impuls do mišića zaduženih za akt disanja,a to su dijafragma u normalnim uslovima,a u vanrednim prilikama to su međurebarni i trbušni mišići.Nakon slanja impulsa, enzim acetilholinesteraza odmah razlaže acetilholin da bi se omogućila relaksacija mišića, ali ako je on blokiran, kontrakcija mišića ne prestaje i blokiran je rad mišića, pre svega dijafragme ali i ostalih mišića koji učestvuju u aktu disanja. Efekti blokiranja enzima na drugim organima su prekomerno stvaranje pljuvačke, suzenje očiju i prekomerna produkcija sluzi u nosu.