Осиони и бахати бизнисмен у свештеничкој мантији, прота Стојадин Павловић, директор Патријашије, већ деценијама користи Цркву за богаћење и стварање своје пословне империје. Међутим, у том свом походу да постане што богатији, прота Стојадин не бира средства, па је тако раздор, смутња и сплетке београдском свештенству један од препознатљивих метода његове учинковитости и моћи.

У стицању своје инперије има поуздане сараднике као операторе у црквеним административним службама.

Као десна поуздана рука проте Стојадина осведочила се свештеничка породица Лукић из Београда. По свему на први поглед наиван, али за истину полуобразован као и његов ментор истакао се свештеник Игор Лукић и његова супруга Илинка, секретарица за финансије директора Патријаршије.

 Каријера овог свештеника рођеног у веома сиромашној породици започела је као парохиским  помоћником чувеног намесника Града Београда Радича Радичевића. Своју каријеру унапредио је када је уз помоћ кнеза постао  службеник код директора Патријаршије др Луке Новаковића, који му помаже да прими ђаконски чин и стекне поверење главног контролора сакупљања корване у Храму Св.Саве.

Како се десило да на место директора Патријаршије дође његов земљак из Ваљева прота Стојадин, овај сад ђакон поучен искуством убрзо се наметнуо код свог земљака најбољи спроводник радњи за малверзације  црквене робе, а његова супруга главни продавац у новоотвореној патријаршијској продавници на Теразијама.  Што је материјална трпеза господара проте Стојадина била већа, веће су биле и мрвице његовог слуге из којих је стицао брзо и велико богаство од неколико некретнина у Београду, Ваљеву и Републици Српској одакле му је супруга, а поред тога створио је и богат возни парк  луксузних аутомобила.

У свом служењу господару најбоље се осведочио када је био члан комисије која је упала у Управу и свештеничке просторије при Храму Св.Саве, а све у намери да његов господар заузме место стрешине Храма. За учествовање у овој операцији богато је награђен, добио је као свештеник  парохије у цркви Св.Јована Владимира на Медаку, а супруга поподија  радно место у Патријаршији као секретар фионансија директора Патријаршије.

   свештенство Архиепископије београдскокарловачке