Богу слава и хвала, у Русији је устао још један исповедник Православља. То је ђакон Иља Маслов, који је светоотачки храбро разобличио коронократију и коронобесије  ("коронабесије" - опседнутост корона - бесима, демонима) које владају у најмногољуднијој Православној Цркви - Руској. Отац Иља је упозорио и на страшне последице које ће покоравање коронакратији имати по Руску Цркву и руски народ. Ексклузивно за читаоце "Борбе за веру" доносимо  исповеднички текст оца Иље

Користимо прилику да наше читаоце обавестимо да смо на сајту отворили рубрику "Корона" (овде:), како би сви текстови о тој животно важној теми били на једном месту. У наредном периоду ћемо све текстове на ту тему, из других рубрика, пребацити у рубрику "Корона".

 Уредништво

+ + +

Ђакон Иља Маслов

Други талас ковида ће „сахранити“ патријарха Кирила

Почело је. Генерални секретар УН рекао је да свет после првог таласа ковида „није прошао тест за међународну сарадњу“ (тј. глобалисти нису успели да изврше све планове у скоку). Израел пооштрава карантин и забрањује својим грађанима да се удаљују од куће више од километра (врста антиковидног „сабата“).

Генерално, све је почело како је обећано. А шта је с овима у нашој Цркви? Како патријаршија сусреће нови талас „короне“? - Начелно, без одступања од „генералне линије“.

Архијереји активно промовишу чудесну вакцину: митрополит Иларион (Алфејев) - са ТВ екрана, митрополит Тихон (Шевкунов) - са амвона. Званична богословска мисао (у лику попа Георгија Максимова (који помало флертује са духовима злобе у поднебесју), изгара свим силама за дигитализацију, доказујући да „дигитално“ не утиче на веру (нова верзија „Бога у души“). Маско-рукавични атрибути у већини парохија постали су дрес-код благочестивог хришћанина - они разликују послушног парохијана од грешног „слободоумца“ који се још увек није растао од опасног мита да се у храму Божјем не може заразити. „Упутства“ о дезинфекцији благодати и даље се спроводе са не мањим жаром, на шта јерархија непрестано подсећа.

Како је наша Руска Црква прошла први талас коронавируса, са каквим губицима, видели смо. Ауторитет патријарха Кирила срушио се с треском, назирао се готово нови „староверски раскол“ у виду Сергија Романова и његових присталица, црквена администрација је била практично парализована, а кадровски прескоци на последњем Синоду открили су потпуно поништавање ресурса „руског понтификата“. Овоме додајемо и широко осиромашење епархија и парохија, негде чак и до границе сиромаштва.

Други део „ковидног балета“, ако јерархија крене да игра по истим правилима као и на пролеће, може повући за собом већ неповратне последице.

1. Нови „старообредски раскол“ у РПЦ ће се формирати не задуго. Новим селовецким манастиром може постати не само средњонеуралски, већ и друге парохије, а можда чак и уједињење црквених бунтовника у конгломерат. Биће нека врста „антиковидне епархије“ непомињућих („непомињући“ - они који не помињу на богослужењу надлежног епископа или патријарха под отпужбом за јерес – нап. „Борба за веру“), са центром на Уралу, на пример.

2. Власти ће коначно изједначити значај црквене институције са нивоом супермаркета и фризераја, с којима говоре језиком прописа и упутстава. “Роспотребнадзор“ ће бити тајно проглашен за стварног „патријарха све Русије“.

3. Настављање стерилизације кашичица за причешћивање, ковид-богословље, богохулне псеудо-санитарне мере током богослужења, репресија над свештенством и лаицима који нису лојални свему томе, довешће до значајног одлива људи из Цркве. И верника, који су на Ускрс већ исмевани у пуном обиму, и „посетилаца“ („новокомпонованих“ или „парадних“ верника – нап. „Борба за веру“) који ће своје фрагментарне верске потребе коначно пренети у онлајн режим.

4. Све наведено у великој мери ће закомпликовати положај Руске Цркве на међународној сцени. Ово ће бити једина Црква у којој је насилно уведена евхаристијска новотарија давања у руке Светих Дарова народу (брисање и испирање кашичица) и благослов практичног иконоборства (забрана целивања крста, путира, икона)! Са којих онда позиција „верности Предању“ и „чистоте вере“ можемо да се одупремо Фанару? Како можемо консолидовати антифанарски настројене Помесне Цркве око Московске Патријаршије, ако су сами наши јерарси дали пример потпуног гажења канона и литургијског живота? Зашто би се наш патријарх или синодалци требали поштовати у православном свету, ако је чак и међу грчким архијерејима било оних који се нису плашили да властима кажу разобличавајућу реч поводом коронабесија, а наши архипастири (са ретким изузецима) осудили су властиту паству због „неверовања“ у ковид?

Чак је и „православни атеиста“ Лукашенко на Васкрс дошао у цркву и посрамио „страшљиве“, а намесник Тројице-Сергијеве лавре на друштвеним мрежама молио је вернике да се „сажале“ над њим и његовим монасима и да не долазе на службе.

Сумирајући прелиминарни резултат несрећних перспектива за РПЦ, у случају поновљеног улетања под власт „коронакратије“, желео бих да кажем кратко: други талас ће „сахранити“ патријарха Кирила. Не, не физички, надамо се (Бог га благословио!), већ метафизички.

Превод са руског и приређивање: „Борба за веру“

Извор: http://rossiyaplyus.info/