Драги у Христу брате Миро,

Желимо да се кратко осврнемо на један моменат из твог писма (овде:) нашим верницима у Аустрији (овде:). Заправо, на први пасус из твог писма. Верујемо да је и теби добро познато – али си извесне наде изразио из чисте учтивости – да у Београду, односно Патријаршији, нема „паметне главе“. Има тамо интелигентних, али не и паметних. Јер, памет није карактерна особина злотвора.

Такође, Патријаршија није „кућа свих Срба“. Она би требала да буде кућа свих православних Срба, али, на жалост, она то одавно није. Та „српска кућа“ је под окупационом управом. А њени окупациони управници, почевши од њеног „првојерарха“ су слуге страних интереса, глобалистичких и екуменистичких структура, обавештајних служби, тајних друштава, разноразних лобија и домаћих власт имајућих...  

Тако да Андреја Ћилерџића, битангу и олоша који мајмунише српског епископа, неће нико из Патријаршије да отера. То ти је, драги брате, иста булумента, којој је „углед наше Цркве на задњем месту“, а њихови банковни рачуну на првом.

Уосталом, и сам у писму износиш на какав одговор сте наишли у Патријаршији, када сте покушали да у Црквеној општини љубљанској уведете ред и поредак и станете на пут пљачкашима црквене имовине.

Зато, верници у Аустрији, али у другде, нека не губе време и не троше снаге уздајући се у окупациону управу Београдске патријаршије. Све уздање треба да им буде – у Бога, у се и у своје кљусе! 

А ничија није горела до зоре, па неће ни данашњих окупатора Српске Православне Цркве.