Уз дужно поштовање, Мислим да је преурањено правити иконе митрополита Амфилохија и доносити их на дан његове сахране... На друштвеним мрежама се увелико постављају  иконе митрополита. Јасно је да је неко у Црногорско-приморској митрополији тенденциозно иконописао лик Амфилохија као светитеља и донео икону на сахрану. По чијем благослову је урађена икона? И ко је од окупљених дозволио да се прикаже икона митрополита у Цркви?

Пошто сам по струци иконописац, знам да је таква икона са позлатом и успешно иконизованим цртама митрополита Амфилохија тешко могла да буде урађена за пар дана. Митрополит се упокојио 30.октобра, а већ 1.новембра имамо готову икону са позлатом.  То је технички скоро неизводљиво. Колико знам, за такве иконе треба некад и пола месеца рада. Када је почела да се слика икона митрополита Амфилохија? Није ваљда за живота поштованог митрополита? 

Једно је култ личности, а друго је питање светитељства. Ма како неко био значајна историјска личност, то не значи да се нужно мора бити и светитељ.

Ми се молимо светитељима као Божијм пријатељима - преиспуњеним Нествореним Божанским Енергијама. 

Светитељи не чине ништа сами од себе, већ искључиво Духом Светим.

Историјске личности значајне за српски народ - Његош, цар Душан и Краљ Александар нису светитељи и зато је бесмислено што се у јавности потеже за њиховом канонизацијом. 

Пре треба да се постави питање канонизације оних људи, за које се већ доказало да имају мошти и/или  су се већ догодила знамења и чуда:

Патријарх Павле, Старац Тадеј Витовнички, песник Јован Дучић, Ђорђе Божовић Гишка, Игуманија Анастасија из манастира Даља, Игуманија Петронија из ман. Св. Меланије Римљанке, Игуман Илија Милинковић из манастира Матејевац, Митрополит захумско-херцеговачки Леонтије Радуловић, Мученици из јаме Церове и многи други убијени од комуниста, Милица Костић Девственица и хор светих девојака које су се утапале и скакале у амбис да не би биле оскврњене од муслимана или католика... И многи други светитељи чије мошти видимо изложене у кивотима у манастирима... 

Зашто се у Цркви заобилази њихова светост? 

Канонизација је само потврда чињеничног стања да Бог неког прославља. Нема ту журбе. 

Многи светитељи су канонизовани много векова после смрти, нпр. светитељи Серафим Саровски, Теодор Ушаков, Ксенија Петроградска, Деспот Стефан... А већ је било несумњиво мноштво доказа њихове светости. И прослављање светитеља у одређеном историјском тренутку није случајно, већ дело Божијег Промисла. 

Како је патријарх Павле објаснио, Црква прави разлику између верника који су побожно живели и за које се Црква моли и светитеља којима се Црква моли. Погрешно је мишљење да Црква "даје светост" - канонизује светитеље у знак захвалности за њихове прилоге, подизање храмова или због њихове учености или овоземаљских успеха. Како је рекао јерусалимски патријарх Нектарије 1680. у Цркви се три ствари признају доказом истинске светости међу људима: 1)беспрекорно Православље 2)вршење свих врлина, што значи и стајање за веру до крви 3)прослављање од Бога натприродним знацима и чудесима. 

О разлици између верних који су се спасили и светитеља може се погледати у књизи "Одговори на питања вере и живота" Патријарх Павле, Светигора, Цетиње 2010, 43-48.стр.