АЛА БИ СЕ ПИЛО, КАДА БИ ГА БИЛО

У једном манастиру се много пило. Игуман, који је и сам волео  да гуцне реши да се обрачуна с пороком. Забрани монасима чак и употребу речи „вино”.

Једном братија добро ручала, и виде нешто недостаје. А не смеју да изговоре проказану реч. Тек ће један, у стиху:

- Ала би се пило када би га било!

Игуман не издржа, па рече:

- Деде скочи, па наточи!

КО ЋЕ ДА СЛУЖИ ЛИТУРГИЈУ

Уочи недеље, оци јеромонаси добро вечерали, па почели да се веселе вином. Мало  - помало, прође поноћ.

- Куку шта урадисмо! Писмо, писмо - и прође поноћ! Ко ће да служи Литургију? закука архимандрит (јер онај који ће да служи Литургију не сме да једе и пије после поноћи - нап. "Борба за веру").

- Не  брини оче, има ко да служи, утешише га. Пантелејмон је пао под сто око пола једанаест.

НАПУСТИО СУБОТАРЕ И ВРАТИО СЕ У ПРАВОСЛАВЉЕ

Срели адвентисти (суботари) једног пијаницу, па реше да га „спасу”:

- Видиш ли какав си? Пропао си начисто: пијан, прљав, поцепан, никакав! Дођи у адвентистичку заједницу, да будеш човек.

Овај им стварно приђе и, пошто они не пију, почне да живи уредно, чита Библију, иде суботом на молитвене скупове. Издржао три месеца, али није могао више. Оде у кафану, једна чаша, друга, трећа - сруши се адвентистичка наука у њему. Тетурајући се, изађе из кафане и сретне православног свештеника, па каже:

- Дођи, попе, да те загрлим! Поново сам постао православац!

НЕЗГОДА НА ПУТУ

Десило се да су се два свештеника сударила. Изађу обојица из кола. Један у шоку, тресе се. Други узбуђен, али прибранији, сажаљева брата и саслужитеља, па извади пљоскицу препеченице из аута и нуди:                                   

- Узми, брате, попиј, да се мало опустиш, хвала Богу да смо живи и ти и ја!

- Хвала, колега, рече овај, и попије.      

- Узми још једну, видиш да ти се руке тресу!     

- Хвала, колега, добра ти ова ракија!    

- Попиј још једну. Што кажу: “Трећа – срећа!“     

Овај попије, па каже:     

- Извини, колега, да те питам  - зар и ти ниси у шоку? Што не попијеш једну?   

 КАКАВ ПРИЛОГ, ТАКВА СЛУЖБА

Отац и син на путовању, па, пошто је била недеља, сврате у једну од цркава крај пута на службу. Свештеник је био наглув, проповед је била слаба, али одстојаше они целу службу. Кад је тас пролазио кроз цркву, отац није имао ситно, па да сину десет динара као прилог за тас.         

Крену они даље, а отац наглас размишља:       

- Овај стари прота споро служи, слабо проповеда, а скоро ништа не чује!                                

- Не претеруј, тата! За десет динара служба је била одлична!

- Хоћу, како да нећу! Чим полиција направи увиђај!      

УВЕЖБАНИ КОЊ                      

Послали младог искушеника из планинског манастира у град да обави посао,и дали му да јаше коња, навиклог на монашки живот:   

- Добро ме слушај, каже игуман. Овај коњ је овде васпитан, и нема потребе да га мамузаш. Кад хоћеш да кренеш, само кажи: “Богу хвала!“, а кад хоћеш да станеш, реци: “Амин“.

Искушеник, млад и пун енергије, каже: „Богу хвала!“ и коњ крене.              

Кад је одмакао од манастира, реши да му проба брзину:

- Богу хвала, Богу хвала!                       

Коњ убрза кас.              

- Богу хвала, Богу хвала, Богу хвала!    

Коњ крене у галоп.                    

Трчи, и право према литици. Уплаши се искушеник, па почне да виче: 

- Стани, бре, стани! Изгинућемо!           

Коњ још брже. На крају, јахач се сети и узвикне:“Амин!“

Коњ аутоматски стане.                          

Искушеник обрише зној са чела, и узвикне са олакшањем:       

- Богу хвала!

КО ВИШЕ ЛАЖЕ

Сретне стари монах децу која се весело играју на градском тргу.

- Дечице, чега се то играте?

- Играмо се ко ће више да слаже.

- О, децо, у моје време није било таквих игара.

- Браво оче! Ти си победио!

ДУГ ЖИВОТ

Многи пустињаци живели су дуго. Дође млад монах код садашњег авве, и рече му:

- Дошао сам, оче, да ти честитам стоти рођендан. Надам се да ћемо следеће године скупа славити и твој сто први рођендан.

- И ја се надам, рече авва. - Изгледаш ми да си прилично доброг здравља.

   ПРОТА НА САМРТИ               

Стари прота лежи на самрти, и хитно тражи да га посете чланови црквеног одбора – један банкар, други адвокат. Они пожуре, и дођу. Прота лежи, жмури, ћути.                     

- Прото, звао си нас! Шта можемо да учинимо за тебе?

- Станите ми један с леве, а други с десне стране кревета?

Ова двојица послушају. Прота опет ћути.          

- Опрости, оче прото, али зашто смо овако стали?

- Хоћу, по угледу на свог Учитеља, да умрем између двојице разбојника!

ПРОТИВ ПИЈАНСТВА                

Ревностан свештеник проповеда у парохији где има већи број љубитеља добре капљице:     

- Братијо, запамтите: алкохол је штетан да штетнији не може бити. Он вас води право у вавилонску пропаст! Кад бих имао сто гајби пива, бацио бих их у реку! И кад бих имао сто флаша вотке, и то бих бацио у реку! И сто кутија вискија бих бацио у реку!

   Парохијани ћуте.                                 

- Зашто ћутите? Шта бисте ви урадили на мом месту?

- Па, оче, ако ћемо искрено, ми бисмо запевали великопосни псалам: „На рекама вавилонским сеђасмо и плакасмо!“