 Једна од ствари које су несумњиве када су коронаверци у питању, то је чињеница да су постали од новотараца. За наше читаоце којима је, можда, непознато потпуно значење назива „новотарци“, појаснићемо да је реч о припадницима покрета богослужбених новотарија, односно литургијског реформаторства, које је у СПЦ почело почетком 90-тих година 20. века.
Савремени идејни творац овог покрета у православном свету је јеретик са Фанара титуларни (без пастве) митрополит пергамски Јован Зизиулас, а први и најагилнији спровеодитељи ове јереси у СПЦ јесу његови ученици - бивши епископ Атанасије Јевтић, покојни митрополит црногорско-приморски Амфилохије, епископ браничевски Игњатије Мидић, епископ бачки Иринеј Буловић, покојни епископ жички Хризостом, епископ шумадијски Јован и многи други... Циљ овог покрета је екуменистички - усличњавање Свете Литургије римокатоличкој миси, ради уније са Ватиканом. Коронаверство је де факто одрицање од Христа, и чине га сви они који у храмовима носе маске и спроводе остале антихристовске „санитарне мере“, о чему смо до сада више пута писали (овде:, овде:). То данашње одрицање од Христа јесте последица губљења благодати која је код новотараца наступила раније – онда када су се, у свом неверују и дрскости, усудили да мењају вековни светопредањски литургијски поредак. И тада смо видели, а и сада видимо, између осталог и кроз прилог у наставку, да се визија Светог Антонија Великог о мазгама у Светом Олтару, није односила и испунила само на јеретицима његовог времена – аријанцима, већ да се испуњава и у наше време на новотарцима и коронаверцима:>>У житију Светог Антонија пише да је седећи заокупиран рукодељем, доживео визију током које је почео тешко да дише. Након неког времена, повратио се у стварност, а присутни монаси су видели да је наставио да тешко дише и да се тресе. Пао је на колена да се помоли, и остао да клечи јако дуго. Када се коначно подигао видели су да плаче. Присутни су се веома уплашили и били шокирани; тражили су да им исприча шта се десило. Он је поновно уздахнуо и рекао: „Децо моја, набоље би било да умрем пре него што својим очима видим оно што ће се десити, а што сам видео у својој визији. Гнев Господњи ће се обрушити на Цркву, и она ће бити предата људима који су безумне звери. Видео сам Свети Олтар цркве у главном скиту, окружен са свих страна мазгама, које су се ритале, скакале горе доле, као што је и природно за те приглупе животиње. Видели сте и схватили да сам уздисао. То је зато што сам чуо глас како говори – Мој олтар ће се оскрнавити.“<<
Богословија у Крагујевцу је већ две деценије легло новотарства и новотараца, а сада коронаверја и коронавераца. Ту се школује новотарско-коронаверски кадар. Или – „приглупе мазге“ које скрнаве и које ће скрнавити наше Свете Олтаре. +++ 
Слава Богословије Светог Јована Златоуста у Крагујевцу Његово Преосвештенство Епископ шумадијски и администратор Архиепископије београдско-карловачке г. Јован служио је 25. новембра 2020. године бденије у параклису Крагујевачке богословије, чиме је и отпочела прослава заштитника те црквено-просветне установне – Светог Јована Златоустог. Cаслуживали су ректор Богословије протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, протојереј-ставрофор мр Рајко Стефановић, протојереј-ставрофор Милић Марковић, јереј Владан Костадиновић, протођакон Иван Гашић и јерођакон Јован (Прокин). Сутрадан, 26. новембра 2020. године, прослава се наставила литургијско-евхаристијском радошћу којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ г. Јован. Саслуживали су ректор Богословије протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, протојереј-ставрофор мр Рајко Стефановић, јереј Владан Костадиновић, протојереј-ставрофор Милић Марковић, јереј Ђорђе Лазаревић, протођакон Иван Гашић, јерођакони Василије (Старовлах) и Јован (Прокин). Чин чтеца примили су ученици петог разреда Матеја Димић, Вук Станишић и Никола Недић. Преосвећени Владика је рукоположио вероучитеља г. Марка Петровића из Аранђеловца у чин ђакона. Са благословом Владике, беседу је произнео професор Богословије јереј Владан Костадиновић. На светој Литургији појао је хор Богословије предвођен професором појања јерођаконом Василијем (Старовлахом). Извор: ТВ "Храм" |
