Сарадници „Борбе за веру“ из Херцеговине јављају:

>>Епископ Димитрије, духовно чедо бискупа Гргура, служио је на празник Ваведења Пресвете Богородице у Завали, на слави манастира. Са собом је понео пакет са маскама, које су поделили народу и рекли да само појци не морају да их ставе.

Онда је рекао оцу Василију да стави маску да би причестио народ, што је овај одбио, и то ТРИ ПУТА. Владика му је онда узео путир и рекао: “Е, ја ћу причешћивати онда!“ Ставио је маску и кад је изашао на двери, почео је да гори. Прво путир, па читав владика. Присутним верницима је изгледало да је ватра дошла са иконе Пресвете Богородице. Владика је почео да млатара рукама, путир је испао, просуо је Причешће, он је побегао у олтар. Кажу очевици да ништа страшније у животу нису видели.

Међутим, неки од верника дају следеће објашњење како је дошло до пожара:

„Димитрије је увео новотарију да се убрус натопи алкохолом па да се послије сваке употребе кашичица за Причешће обрише. Пошто је са путиром изашао на Часне двери, први је за причешће пришао новозамонашени брат, са иконом у руци и упаљеном свећом. Пошто је обилато натопљени убрус алколохолом дошао у контакт са пламеном свеће, ватра је букнула као од грома, горео је убрус, одежде и руке Димитријеве. Он је утрчао у олтар, бацио убрус, просуо Часне Дарове и једва угасио ватру“.

Онда је у беседи рекао да је то велико искушење за њега. Покушао је и да се нашали: „Ево сам плануо, али нисам изгорио“.

Али, ђакон Рајковић, који уређује епархијски сајт, по први пут није окачио Димитријеву празничну беседу, иако то редовно чини.

Иначе, брисање кашичице за причешће у убрус натопљен алколохолом, није једина новотарија коју је увео Димитрије. Овај – назови владика – служи са римокатолицима, помиње их на Великом Входу, стриктно поштује „санитарне мере“, понаша се деспотски, као да је власник Цркве, верницима не даје благослов уз речи „то треба заслужити“, праве монахе и свештенике прогања, а њему послушне још више притиска.

Једном речју, он је још један рушитељ Цркве и доследни настављач злодела свог духовног оца бискупа Гргура.<<