Данашњи православни хришћани су жељни утехе од Господа која би им дошла преко њихових епископа и свештеника. Разуларене силе зла харају свуда по свету, намећу Антихристову диктатуру, али већина људи у мантији, позваних да говоре у име Христово, ћуте или се понашају као да не верују у Бога, него у корону и кризне штабове. Зато се ми радујемо сваком исповедничком гласу који се чује са било ког краја православног света.

Радовали смо се Грузији и патријарху Илији, а драго нам је кад сада видимо јерархе попут митрополита Кипарске Цркве, Неофита морфског, који разобличава лаж коронистичког идолопоклонства, и позива правоверне да верују Христу, а не лажима светских сатаниста. Његов позив вернима, где год их има, да не филозофирају, него да се моле Богу и читају Псалтир, лепо је охрабрење  свима – и Грцима, и Србима, и осталим православнима.

Ипак, без намере да, у ово време збуњености, збуњујемо верне, морамо да подсетимо на неке важне истине везане за благоустројство Цркве Господње.

Трагедија грчких православних хришћана (а Кипрани су такође Грци ) састоји се у томе што су они, још пре једног века, углавном прихватили папистички или тзв. нови календар, који је увео масончина Мелетије Метаксакис, фанарски патријарх и упропаститељ јединства Цркве. Осим Јерусалимске патријашије, Свете Горе и Синаја, Грци су прихватили нови календар, да би угодили папизму и протестантизму. Преподобни Отац наш Јустин је јасно рекао:

Отац Јустин је рекао и ово:

Нови календар (проклет од стране источних патријараха овде:)  је водио у екуменизам, раскол и богослужбену реформу, које су се, као зараза, проширили и по свим Помесним Црквама. Кад могу Грци, можемо и ми, мислили су екуменистички мућкатори и полуверци. Богослужбене новотарије и јерес, у Српску Православну Цркву донете су управо из Грчке. А донели су их такозвани грчки ђаци -  Атанасије Јевтић, Амфилохије Радовић, Иринеј Буловић и Игњатије Мидић.

 После деценија припрема, део се стравични лажни сабор на Криту, а одмах после тога наступила је отпадија која се пројавила као јеретички раскол Фанара са Московском патријаршијом, уз признавање украјинских разбојника за „Цркву“. Уз Фанар су стали и Грчка архиепископија, и Александријска патријаршија, и, упркос неким противљењима, Кипарска Црква (имајом то на уму!), и још више поцепали молитвено јединство Православља. Међу онима којима је „грцизам“ важнији од православне вере и канона нашли су се и људи за које смо до јуче веровали да су непоколебљиви стубови – тако је, рецимо, митрополит Јеротеј Влахос подржао украјинске расколнике, а митрополит пирејски Серафим се ућутао када је Атинска архиепископија ушла у раскол. Митрополит Серафим је само изјавио: «Моја је фраза: „Ја се не слажем, али подржавам архиепископа...“.

Нешто слично се десило и са игуманом ватопедским Јефремом, који је подржавао Руску Цркву, да би јој, у кључном тренутку, окренуо леђа и пристао уз расколнике са Фанара и Украјине. 

Због чега ово кажемо?

Зато што морамо бити трезвени, уздајући се више у Бога, а мање у људе. Митрополит Неофит са Кипра у овом тренутку води борбу против лажи глобалистичких корономана, и позива народе православних на покајање и молитву. Ми, међутим, морамо вернима да кажемо: будимо опрезни. Не сумњамо у његове добре намере и одличне проповеди, и  волели бисмо такве архијереје и у осталим Помесним Црквама. Па ипак, пошто је Кипарска Црква ушла у раскол са Руском Црквом (Руска Црква је прекинула молитвено општење са Кипарском Црквом), упркос противљењу неких епископа, и ту може бити искушења каква су се десила са епископима Јеротејем Влахосом, пирејским Серафимом, игуманом ватопедским Јефремом. Ако се томе дода и сенка новог календара, и то треба имати на уму, да не изгубимо оријентире.

Такође, митрополит Неофит у својим беседама каже да ће корона проћи, па ће доћи Трећи светски рат, а онда наступити мир и проповед православне вере целом свету (овде:). То није у предању. Мирополит је, саветујући читање Псалтира у сваком месту, рекао да се то чини

„све док не дође мир у свету, и не само да се заустави болест...“

Он каже:

„Знаш ли када ће доћи мир? Мир ће доћи када се зуастави Трећи светски рат, који је већ почео, и он се делић по делић већ одвија. Дакле, када се заустави – а зауставиће се у неком тренутку, интервенисаће Христос изненада. И болести ће стати, и земљотреси ће стати и потапања и ратови.“

Предање каже да ће после светског рата и стравичних патњи, доћи Антихрист као лажни миротворац, који ће гледати да превари и изабране. Лажни мир који ће наступити у целом свету, биће једно од највећих лажних чуда која ће учинити Антихрист. Зато тај мир неће бити знак процвата вере, већ сигуран знак краја. „Јер кад кажу: Мир је, и нема се шта бојати, онда ће изненада напасти на њих погибао као бол на трудну жену, и неће утећи” (1. Сол. 5,3).

Један од најбољих савремених тумача есхатолошких догађања, блаженопочивши протојереј Борис Молчанов о догађајима после Трећег светског рата каже:

„Трећи и последњи период Антихристове делатности започеће његовим захватом светске власти у своје руке. Томе ће много припомоћи околност крајњег растројства народа од светског рата. Већина људи видеће у једној светској управи, усредсређеној у рукама прослављеног Антихриста, једину гаранцију против могућности нових ратова и јединствени пут будућег мирног процвата човечанства.“

А лажни мир Антихристов наступиће тако што ће му се државе истомишљеници приклонити, а непокорне он ће војно покорити. Сам прилаз Антихриста ка светској власти Реч Божја овако описује:

на телу опустошеног и ратом разореног света „устаће десет царева" (Данило 7, 24). Седам од њих биће „једне мисли" са Антихристом: они ће му „и предати силу и власт своју". А друга три цара браниће своју независност, али ће их Антихрист покорити војном силом (7,8,20,24). „Кад народи, писао је Лактанције, умноживши преко мере војску и напусте земљорадњу - што сачињава почетак растројства и пораза - све разоре, ослабе, поједу, тада ће са крајних предела северне области изненада устати против њих најсилнији непријатељ. Он ће тројицу од њих... истребити, а остали ће са њим закључити савез и он ће постати заповедник над свима њима. А то ће бити Антихрист" (Божанске поруке, књига VII, глава 16).

После победе Антихристове над три државе и уклањања у њиховом лицу једне препреке на свом путу ка светској владавини. Откривање слике Антихриста у виду црвене звери (аждаје), која има десет рогова (то јест потчинила је себи десет држава) и седам глава (тј. оставила је седам управљача, који су јој се добровољно потчинили, у својству својих опуномоћених представника у њиховим областима). „То је велика црвена аждаја са седам глава и десет рогова, и на глави њеној десет круна" (Откривење 13,1 - види тумачење светих Отаца: Иринеја Лионског и Кирила Јерусалимског).

Свети Лаврентије Черниговски, који је отишао Богу на истину 1950. године, најтачније је описао шта се дешава:

„Ето, сад гласамо, то није ништа, јер још не дајемо глас за једног у свету. А кад се буде гласало за једног, то је ОН и не сме да се гласа“. А шта ће бити пре тога? Ево шта: „Биће рата, и где он прође, људи више неће бити. А пре тога Господ ће слабим  људима послати мале болести, и они ће умрети. А за време Антихриста смрти неће бити. И Трећи светски рат више неће бити зарад покајања, него ради истребљења.“ Причао је и ово: „Ако верујући пострадају у крви, биће прибројани мученицима, али ако нису верујући, отиће ће у ад“. А шта ће, по светом Лаврентију, бити пре рата? Биће обнова црквеног живота (он је ово прорицао још у доба Стаљина, кад је црквени живот у Русији био скоро угашен): „Доћи ће време када ће се обнављати и затворени храмови, и то не само споља, него и изнутра. Куполе ће се позлаћивати и на црквама и на звоницима. А КАДА СЕ ТО ЗАВРШИ, ЗАВЛАДАЋЕ АНТИХРИСТ“.

Старац је препоручивао да идемо у цркве, ДОК СУ ЈОШ НАШЕ, а нарочито на Свету Литургију, и додавао: „Молите се да нам Господ још продужи време да очврснемо, зато што нас очекује страшно време“.

Понављамо: ми поздрављамо веру и проповеди митрополита Неофита, и зато их и објављујемо (пошто смо се претходно консултовали са једним српским угледним духовником). И ми се слажемо да је једина заштита од овог хаоса који води Антихристу читање молитава и псалтира и нада у Бога. Али молимо читаоце да се не заносе некаквим неоснованим идејама, попут оне да ће доћи „руски цар“ и све обновити неким чаробним штапићем и да ће после Трећег светског рата кренути велика духовна обнова. Да би се било шта обновило, неопходно нам је истинско обраћање Христу, кога нема ни на видику. Једини лек је, ипак, покајање и побожан живот. Без тога нам нема ни спасења, ни утехе.

Нека нас Бог умудри, а све који ратују против лажи светских сатаниста нека оснажи у вери и молитви.