Ових дана су се пропагандистички медији партије на власти расписали о датуму одржавања Светог Архијерејског Сабора, позивајући се при томе на правно мишљење које је свештеник из Подгорице, иначе дипл.правник, господин Џомић, послао као лични став, надлежним црквеним телима.

Потребно је одмах на почетку овог текста рећи да се датум одржавања СА Сабора данас не може са сигурношћу рећи, али да је извесно да ће седница Изборног сабора, бити одржана тек након пандемије, када живот и здравствена безбедност свих учесника седнице, Епархијских архијереја буду сигурни, а они у потпуности здравствено безбедни.

Уколико полазимо од данашње пандемијске ситуације, то сигурно неће бити до 19.фебруара идуће године, сигурно не пре маја, а може да се деси да се сабор не одржи следећих годину, две дана.

Тачни су наводи господина Џомића, који је искусан и добар познавалац црквеног права и уставних норми СПЦ, и који наводи да су предвиђени рокови од три месеца садржани у одредбама уставног члана 45.став 1,, међутим, мора се имати у виду  да је и сама смрт Блаженопочившег Патријарха српског Господина Иринеја, а и ситуација која траје  данас, трајаће на жалост доста дуго,  проузрокована пандемијом корона вирусом,  појава глобалног оквира и да се у свим правним системима света, подводи под Правни институт Више Силе ( Vis major ).

Управо због наступања више силе, све државе света данас имају основане кризне штабове, предузимају разне мере, укидају или ограничавају људска права и слободе, суспендују поједине законске одредбе итсл.

Та чињеница обавезује СА Синод, да размотри новонасталу ситуацију, која је наступила независно од воље и поступања Цркве, те да, у складу са својим овлаштењима из чл. 59., и 70.   Устава СПЦ, уз консултацију или без консултације са епископима, члановима сабора, донесе одлуку да не постоје здравствени и безбедности услови да се седница одржи и да се то питање одложи за период када ће то бити могуће учинити без изазивања опасности по здравље и живот учесника саборовања.

Предлог да се може одржати непотпуни сабор, у случају да неки од архијереја не могу доћи из иностранства, не стоји, сви архијереји морају пре почетка седнице имати иста права да јој присуствују под једнаким условима. Уколико неки од њих, као појединац, не може из објективних услова да присуствује, он може овластити другог архијереја и дати му писмену пуномоћје. Али сазивати седницу, уз претпоставку да је довољна већина чланова, значи унапред елиминисати од права одлучивања бројне епархије, што не би требало захтевати од СА Синода.

Посебно је значајно да епископи из дијаспоре присуствују изборној седници, често се заборавља да је управо давне 1913.године у Чикагу , на црквено народном сабору донета одлука да се српска  црквена организација из Сједињених држава припоји Архиепископији Краљевине Србије. То је и учињено приликом Уједињења, чију стогодишњицу скромно  прослависмо ове године, те је присуство свих архијереја из дијаспоре обавезно обезбедити, пошто они данас представљају уз епископат ван Републике Србије, већину чланова Цркве.

Често се губи из вида, да су епископи пре доласка на седницу изборног сабора дужни обавити широке консултације са верујућим народом, монаштвом и јерархијом своје епархије. То претпоставља месец, два дана свакодневне активности, мноштво контаката, путовања и присуствовања седницама, богослужењима итсл. Уколико се због епидемиолошких разлога не могу ти претходни послови обавити, не може се обезбедити ни квалитет одлучивања.

Захтевати од епископа да на седницама Изборног сабора седе маскирани, са визирима, у рукавицама , односно да се придржавају мера које ће им прописати др.Кон и кризни штаб, а да ће комунални полицајци контролисати поштовање мера, се не може тражити , пошто би то било против црквених догми и канона Цркве. Подсетимо цењене читаоце да су у априлу ове године државне власти казниле петнаестак верника са по 500 еуро, због одласка на Литургију у Српски православни манастир Рукумију. Из тог разлога, СА Синод не може сада тражити изузеће од кажњавања за чланове сабора и остале окупљене учеснике, пошто се мора солидарисати са сурово кажњеним верницима, сиромашним сељацима из околине манастира.

Правна мишљења пласирана преко режимских медија, представљају вид притиска, што не би требало чинити. Пред члановима Синода је велика одговорност за здравље своје браће архијереја, али и за своје лично. Дозволити ситуацију, да СПЦ оконча Изборни сабор са зараженим архијерејима, не дај Боже и са зараженим изабраним Поглаваром, би било крајње несмотрено.

Широм света је већ прихваћено становиште да ова пандемија није природна, да је вирус вештачки проширен и да је вештачки генерисан, већ се појављују и опаснији облици. Води се биолошки рат против Човечанства.

Искуство Српске православне цркве познаје ситуацију да је након атентата и зверског убиства Карловачког Патријарха Господина Лукијана Богдановића, црква изабрала мјестобљуститеља, уваженог др.Георгије Летића банатског епископа, који је  дужност чувара карловачког трона обнашао одговорно и часно пуних девет година, до уједињења у СПЦ. Након мученичке смрти Патријарха Лукијана  1913. године, постао је чувар патријаршијског трона у Сремским Карловцима, а  по избијању Првог светског рата био је администратор упражњених епархија Горњокарловачке и Бачке. Те дужности је обнашао годинама без заказивања сабора све до уједињења, у коме је имао веома значајну улогу.

Током Другог светског рата, који је нанео веома тешке губитке СПЦ, у време када је патријарх  Гаврило био у немачком концентрационом логору Дахау, мјестобјуститељ је био митрополит Јосиф скопски, који је ту дужност обнашао са синодом све до 1947. године, што значи да се седам година није одржавао сабор.

Немогућност сазивања изборних сабора у оба случаја се сматрало силом независном од цркве, њених прописа и њених канона, данас правници подводе те околности под вишом силом.

Уколико СА Синод не закаже Изборни сабор до 19.фебруара идуће године, он неће прекршити Устав СПЦ, то треба јасно рећи, већ ће проценити да је у питању Виша сила независна од воље и поступања СПЦ.  Одлуке државе Србије на одлуке Синода не могу да утичу, пошто је СПЦ потпуно независна да процењује утицаје спољних околности на дешавања у Цркви.

Стеван Зивлак