Чини се да се „велико ресетовање“ у здравственом систему догодило давно

Четвртак, 19. новембар 2020

Немачкa скупштина је већином гласова донела одлуку да се продужи ванредно стање нашег становништва, које се не може оправдати неком болешћу.

Мирни и демократски протест против принудних мера и самовоље и даље је важан. Од почетка октобра до средине новембра 2020, тј. у року од само 6 недеља, број наводних ковид-19 пацијената у немачким одељењима интензивне неге повећао се за 15 пута. Преко половине кревета одједном су заузели пацијенти "ковид-19". При томе је стопа попуњености кревета остала готово непромењена. Па где су онда сви остали болесници? И зашто је РКИ (Robert Koch Institut) пронашао САРС коронавирусе-2 у само 4 процента амбулантних болесника са респираторним обољењима (1)? Постоје ли други разлози за извештаје о "другом таласу"?

Слике из Бергама

Слике са клиника у Вухану, Бергаму, Мадриду и Њујорку створиле су страх који је био јачи од сваког разума. Оне су омогућиле прихватање оштрих мера. Страх од Бергама учинио је да многим људима, уплив власти у њихове слободе изгледа разумно.

У дискусијама са лекарима из северне Италије и са сведоцима догађаја из марта 2020. године, Корона-одбор је осветлио позадину хорор слика из Ломбардије (2). Када су у Бергаму, због све већег недостатка медицинског особља, крхке и хроничне болеснике, из страха од ковида-19 ставили на одељења за интензивну негу или су исте такве, ако ту нису умрли, ставили у старачке домове у карантин под лошом негом, дошло је до хаоса и теснаца, не само на одељењима интензивне неге са малим капацитетима него и до једног застоја у погребним предузећима. Од којих су њих већина били и сами у карантину због великог контакта са људима.

Такође им није било дозвољено да сахрањују мртве - као што је то уобичајено у Италији - већ су их прво морали кремирати у крематоријуму. Умрли су се тако акумулирали у објектима све док око 60 нагомиланих ковчега није превезено на кремирање војним камионима од којих је тражена помоћ. Многе старе особе које су на овај начин злостављане, биле су после смрти, ПЦР-тестом, који је имао високу стопу лажно позитивних резултата, етикетиране као жртве ковида-19.

Остале слике људи прикључених на респираторе, из хронично пребукираних одељења интензивне неге посебно у време грипа, учиниле су своје. (3) Код таквих акција настале су слике које су шокирале Европу. Оне су за већину људи биле убедљивије од било ког епидемиолошког или медицинског извештаја.

А у Немачкој? Празни болнички кревети стварају нову тешку ситуацију

Бергамо је био сигнал за Берлин. Јер истовремено са закључавањем средином марта 2020. подстицан је и страх од ванредне ситуације, то настројење је направљено и једном  приоритентном расправом.

Истовремено, многи болнички кревети били су блокирани како би изашли на крај са најављеним таласом жртава епидемије. Оскудност кревета био је узбуњујући позив неких тријажних пророка. Међу њима и онога, који је у лето 2019. године као политичар у једној владиној фракцији ширио Бертелсманову поруку: Немачка има превише болничких кревета (4).

Само шест месеци касније одједном је подстицао страх од преоптерећења болница ковидом-19 и обећао клиничким групама много новца као накнаду за кревете који су се држали празни. Затим је уследила летња пауза, током које су вируси такође добили одушка и током које су наше клинике могле да касирају до септембра 560 евра за сваки празан кревет (5.). Од средине марта, међутим, многи пацијенти са канцером и срчани болесници су били у тешком положају јер је, на пример, приступ стационарном лечењу био отежан због мањка слободних кревета, а неке болнице су део свог особља слале кући због скраћеног радног времена.

Почетком априла, савезни завод за статистику забележио је лагани пораст морталитета. Будући да се чекало на пацијенте са ковид-ом-19, други пацијенти нису добијали термине, а многи су умрли јер нису били лечени или нису били на време лечени. Иако је, као и у другим земљама, благи вишак смртности почео тек након што је закључавање почело, жртве закључавања су погрешно приписане „пандемији“.

Извори: лево - РКИ, десно - посебна процена савезног завода за статистику

Од марта до септембра је, упркос наводној, због епидемије ванредној ситуацији од националног значаја, велики део кревета на одељењима интензивне неге, у већини немачких клиника био празан. Празни кревети су се уновчили и преговарало се о даљим, сопственим користима у кризи. Неким клиникама надокнада за празне кревете није била довољна, а неке су биле задовољне и ћутале су.

Да би у тој расподели, у бранши сви били задовољни, влада, здравствено осигурање и болничка индустрија, неупадљиво су мало попустили и распоређивали накнаде за празне кревете према типу клинике и региону, што је довело до благе нормализације протока пацијената. И овде се показало да су клинике данас комерцијална предузећа и као такве реагују разумно - али само као такве!

Како се прави други талас?

Пошто се након летњег одмора, многи лажно позитивни ПЦР-тестови нису одразили у статистици морбидитета просечно млађих путника, чинило се да су се поново сетили Бергама и тамошње, постигнуте политичке мотивације. Какве могућности имају политичари који су под притиском да, као и у Бергаму, тако и у Бремену, Билфелду или Берчтесгадену, оправдају и даље одржавање страха у становништву?

У северној Италији се могло видети, да то зависи од слика у медијима. Било у Мексику 2009. године или у Вухану почетком 2020. године, увек су биле слике које су преносиле осећај „пандемије“. Оне су очигледно ефикасније од табела, лабораторијских налаза, непрегледних медицинских картона или разборите епидемиологије. Упркос вишемесечним истраживањима, испитивањима, дискусијама са научницима и упркос вишедеценијском искуству са замкама инфективне епидемиологије, после свих мукотрпних објашњења, и данас ми се противречи: „Али зар нисте видели шта се дешавало у Бергаму?“

Одакле потичу застрашујуће слике и наративи

Да ли нас обмањује тренутно извештавање? До сада, упркос честим питањима, још увек нисам пронашао ниједног медицинског стручњака који је икада видео „други талас“ сезонских респираторних болести.

За медије је у сваком тренутку могуће да прикажу, невоље, ужурбани ритам и беду у немачким клиникама. Типичне сцене на одељењима интензивне неге су се показале најпогоднијим за то. Једно тело са пуно каблова, пуно окачених инфузија, маскирано и застрто особље и уз то један интервју са уморном одељенском докторком, која користи прилику да се најзад уопште неко интересује за ужурбаност, недостатак медицинског особља, напорне, радне смене и због тога резултирана беда за пацијенте и персонал. Као болнички хигијеничар, а у прошлости чак и представник особља и лекар интензивне неге, још увек имам пуно разумевања за такве слике.

Иначе, умире се на свим одељењима интензивне неге, увек и нажалост релативно често. Ако је тада онда одељење напуњено људима старијим од осамдесет година, на граници чуда је, да се пола њих касније живи пребаце на нормално одељење. Дакле, ако преместите пуно старих људи на одељења за интензивну негу и ако се инвазивно интубирају (респиратор), добићете Бергамо. Да не помињемо рискантну употребу лекова у ”само хитним случајевима”. Да ли се неко уопште сећа идеала палијативне медицине? Или је то била само привремена маркетиншка кампања у индустрији болести?

Како навести старe особе у клинике?

Прво се побрине за то, да бише позитивних резултата ПЦР-теста дају сигнал да се епидемија поново опасно шири. У међувремену, са око 1,5 милиона тестова недељно, нико више не може заиста да гарантује квалитет лабораторија. Када полимеразна ланчана реакција (ПЦР) тада нешто појачава док сваки тест не буде позитиван или ако се у случају позитивне реакције издваја само ген Е, онда то могу да виде само осетљивији тимски лекари професионалних фудбалера или тврдоглави, у државним установама запослени лекари. Није ни чудо што се тако, и пре почетка сезоне корона вируса, која је почела после почетка године, стопа масовних позитивних тестова у року од 6 недеља могла повећати са 1 на скоро 8 процената.

Очигледно постоје велике разлике између лабораторија, али РКИ (Роберт Кох институт) није желео да пружи никакве информације на питање у вези тога. Од самог почетка, ПЦР-тест нема много везе са болестима. Али чини се да је тајни мото и даље: Више тестова = више лажних позитивних резултата. И што је више нека лабораторија немарнија, то се више радују високој квоти позитивних они који су одговорни, као потврда за њихово стварања панике.

Усаглашена акција нега и ковид-19

Ако ово ипак буде очигледно, онда се може комбиновати практично са корисним и поново променити стратегију тестирања. И то се такође дешавало постепено током последњих неколико недеља. Са мање тестова, више позитивних и више страха од заразе? Да, то се може извести. На пример, када ја тестирам особље у домовима или клиникама, то има огроман ефекат.

Сваки „случај“ код особља, доводи до привремене забране рада, до истраге могућих контакт особа и самим тим аутоматски до мањег броја особља. Због тога трпи и овако преоптерећено особље које мора да ради и по 60 сати недељно. И наравно, због тога трпе још више људи у домовима и онима којима је потребна помоћ. Ово пада двоструко теже ако такође и родбина или пријатељи не смеју да долазе у посету. При томе, сви стално говоре о заштити посебно осетљивих група. Међутим, прописи који су на снази и односе се на старе и оне који требају помоћ, стављају их у један тежак положај и изолирају их још више у њихову, и овако најчешће болну, усамљеност у домовима.

Моја колегиница у ”Транспарентности”, Аделхајд вон Штiсер (Transparency, Adelheid von Stösser), истовремено је храбри борац за права и квалитет живота старих и људи којима је потребна нега. У свом часопису за етику неге (6) описала је врло дирљиву судбину ових жртава при првом закључавању и згрожена је бруталношћу којом хигијенски планови стављају виталне потребе људи, који су при крају свог живота, у позадину и на тај начин им одузима вољу за животом.

Стога се чини застрашујуће када три министра на конференцији за штампу током корона-кризе похвале своју „Акцију усаглашене неге“ и истовремено путем затварања, циљаним тестирањем медицинског особља и карантинских мера према њима, са забраном посета, тешко стање зависних становника домова и стрес преосталог особља, појачавају до неиздржљивости.

Пажња, узимају себи за право да вас штите!

Дакле, ако се сада прописују обавезни тестови за запослене у старачким домовима, „да би заштитили рањиве групе“, онда се тиме сигурно ствара велика пукотина у самој структури пружања неге. Уз позитивну стопу која тренутно износи у просеку (!) готово 8 процената, могу се очекивати значајне празнине персонала у нези и погоршање неге. Да ли је то био прорачун, када се дефинисао фокус за будућу стратегију тестирања? Министар здравља се, због тешке ситуације у вези мањка медицинског особља, управо заложио за јачање ових важних професија. А сада ово? Да ли је тест истинит или лажно позитиван, сигурно не игра улогу за медицинско особље, јер се тестирају здрави људи који су способни за рад. Требају се пронаћи само 8 процената „позитивних“ како би се створио огроман јаз међу запосленима због карантина.

Из Бергама у Бајерн - то овако функционише

Ако онда велики део медицинског особља који је здрав али ”позитиван”, мора остати код куће, онда смо већ мало ближи Бергаму. Старији и они којима је потребна помоћ, због мањка персонала биће незбринути, седирани, дехидрираће-постоји опасност од тромбозе и емболије - или ће ”за сваки случај” или позитивног теста бити премештени у болницу. Дакле, ако се старији и, од више болести, хронично оболели људи, буду (као) - лопатама пребацивани у болнице, могу се замислити слике које би тада настале и које би се искористиле за прављење панике.

Ево једног позива на узбуну из Баварске 11. новембра 2020. (7):

„Откако се пацијенти / становници у старачким домовима и особље систематски тестира, десило се, да је половина персонала ”отпало” јер су, или имали позитиван тест или су окарактерисани као контакт-особа (са неким ко је ”позитиван”). Као и у болници у Шонгау, где су крајем октобра, 600 запослених послани у карантин на најмање 10 дана, а болница је била привремено затворена. Може се замислити шта то значи за пацијенте, који тамо леже и не могу се тако брзо преместити у друге болнице“.

Тестирање – зарада две стране на штету треће

Ко жели да подстакне ову ванредну и паничну ситуацију да би нас уплашио, довољно је само да се повећа број тестирања у амбулантама, старачким домовима и болницама. У овим институцијама то је једноставно наложио државни орган, тада ће се широм земље, скоро сам од себе, постићи домино - ефекат. Али и у лекарским ординацијама постоји једно проверено средство за мотивацију лекара на сарадњу: више новца!

То се сада масовно објављује али изгледа да то више не игра никакву улогу. Један лекар ме је огорчено известио како то изгледа. Пише:

„У почетку није било ни цента за тестове, а многе колеге (готово сви у нашем региону) уопште нису тестирали. Сада добијамо више новца (15 евра) за тест (трајање 1 мин) код здравих људи него за комплетну сонографију акутног абдомена (15 мин за 12 евра). Због тога се сад одједном свуда тестира“.

Нашим здравственим системом управља се „са златним уздама“, како ми је једном објаснио председник Савезног државног одбора (ГБА), који није учлањен у неку партију, професор Јозеф Хекен (Joseph Hecken). То значи да се новцем одређују подстицаји за оно што пацијенти тада морају да преживљавају тј. иде преко њихових леђа.

Профитни центар болница

Чини се да се погрешни, финансијски подстицаји у болницама одражавају још горе.

Управо у великим клиничким групама су паушалне накнаде, које су годинама псеудо-левичарски здравствени економисти политички форсирали, учиниле новац најважнијом покретачком снагом клинике.

Ту цвета легализована корупција. Уз исплате бонуса главним лекарима, монополом ланаца снабдевања или вештом сарадњом са апотекама, произвођачима медицинских уређаја и фармацеутским компанијама, пружају се и наплаћују све скупље услуге. Не зато што их пацијенти апсолутно требају, већ зато што могу да оптимирају финансијске резултате клиничког профитног центра-болнице.

„Ако наш добитак не буде двоцифрен, можемо затворити ”радњу”, ставили су ми отворено до знања менаџери Хелиос-ланца (примедба: клинике истог типа у разним местима, једно руководство) при једној посети са Карлом Лаутербахом (Karl Lauterbach) у њиховој клиници у Дампу, на обали Балтичког мора.

Моја стварна жеља у то време била је да ова клиника пружа више помоћи у хитним случајевима у овом региону, јер је нема довољно, али тад сам био вероватно превише наиван, како ми је члан надзорног одбора клинике Рин (Rhön-Klinik) кроз прекоревајући осмех ставио до знања.

Не само владајуће партије, него и велике здравствене корпорације су имале и имају дубоко укорењени лоби. Сада се у кризи короне то исплатило.

Такву једну Lockdown - глупост, по моме мишљењу, чини, активно и ангажовано, само неко ко, или од моћи или од новца, или од обојега нешто очекује, или се боји да ће то да изгуби ако се успротиви.

У здравственој привреди све тече без икаквих препрека, или као подмазано, са златним уздама.

Плате оних који стварају страх

Тако већ ионако ради већина клиника, у смислу ”корона -рекламе”, јер се њихов лоби још од марта, побринуо да велики део новца од пореза, који је избачен кроз прозор и доприноса за ковид-19, заврши у клиникама. У почетку су у марту 2020. године постигли да се за сваки заузети кревет плаћа доплата за корону од 50 евра дневно. Сјајна је била и већ поменута накнада за празан кревет од 560 евра дневно.

За сваки ново-монтирани  кревет на интензивној нези, добијано је додатно чак 50.000 евра. Чак и када нису били потребни, многе болнице су урадиле то, због зараде.

Празним креветима треба мало особља, а доносе у корона-времену још увек добар новац. После прве турбуленције закључавања, у стационарном сектору се ковид-19 није могао много видети. Попуњеност у интензивној нези, у Немачкој, износила је у просеку 50 до 75 процената од марта до краја септембра 2020. године. То се до сада скоро није променило. Али зато јесу оданде пријављене дијагнозе.

Нова стратегија

Нешто се изменило. Клинике су добиле 12. октобра додатне финансијске подстицаје, важеће од 1. октобра 2020 године, тако да се попуњавање празних кревета још увек исплати, али само за ковид-позитивно тестиране случајеве. Према параграфу 5, члан 3и КХЕнтгГ за 2020. годину (корона споразум о додатним трошковима за 2020. годину), законодавац им је одобрио знатно веће додатке.

У исто време, медицинска служба треба да затвори очи у овој „тешкој ситуацији“ и само још мање него упола чешће, проверава шта се ради са нашим новцем. За сваки случај лечења са позитивним резултатом теста и за сваки случај са клиничким симптомима који се могу протумачити као ковид-19, добива се од 1. октобра 2020 године па до краја ”ове епидемиолошки тешке ситуације националног обима”, додатна, посебна ковид-накнада од 100 еура. (примедба: убачена слика на крају текста, извештај Роберт Кох института)

Ова атрактивна понуда, паралелно са тест-оргијама у установама за негу старих особа и према томе и очекиваним-позитивним, на ковид-19 осумњичених случајева-упутима за болницу, дошла је тачно на време и клинике су је, очигледно, у изненађујуће великој мери користиле од 1. октобра.

Чак и ако се ситуација на одељењима интензивне неге - макар само због недостатка особља - у целини није значајно променила, удео "случајева ковида-19" врло брзо је порастао у просеку за око 50 процената. Од почетка октобра до средине новембра, тј. у року од само 6 недеља, то је пораст од 15 пута више! Застрашујуће при томе је што удео ”ковид-19 случајева” на респиратору износи 56 процената. Надајмо се да су 2010 пацијената у овој статистици, који су на респираторима, у великој већини само они са позитивним тестом, значи ”са” а не примарно лечени због ковида-19. Инвазивно коришћење респиратора на људима који се лече као ковид-19-пацијенти, у међувремену се показало у целом свету као додатни, по живот опасни ризик.

Волео бих да сазнам од здравственог осигурања, како се старосна расподела пацијената на интензивној нези од средине септембра променила и како је са уделом пацијената из старачких домова. На ове податке још увек чекам. Носиоци трошкова су већ морали налетети на овакав развој догађаја, али чини се да тела одговорна за контролу злоупотреба у здравственом осигурању, при овом ”великом ресету” у  попуњавању кревета, радије не гледају баш пажљиво.

Горе наведено још једном показује да су болнице првенствено мутирале у комерцијална предузећа у којима економско размишљање одређује одлуке. Међутим, као социјална држава, ми смо заједница основана на солидарности. Наше доприносе солидарно дајемо најбоље што можемо да помогнемо онима којима је помоћ потребна. То је такође принцип нашег здравственог система. Заснован је на принципу солидарности и такође је био у области администрације и осигурању адекватне помоћи потребитима, обављан јавно.

Када градови, региони и савезне државе препусте општу бригу о здрављу великим монополистима и тако се ослободе одговорности за болесне и старије људе, онда се ускоро више неће радити о здрављу, већ само о новцу, а у томе се компаније боље сналазе него представници народа.

Чини се да је „велико ресетовање“ у здравству већ увелико у току. „Економски ударци“ су међу нама већ дуже време и ово што сада доживљавамо само је симптом прогресивне де-регулације нашег општег добра,

које је напредовало током последњих неколико деценија. Када се опште добро само уништи, онда добро организовани егоисти очинским гестом преузимају режим, а то демократији тешко пада. Али ипак, ја имам сан!

 Напомена: Остали извори и примедбе су видљиви у оригиналном тексту.

Превод са немачког за "Борбу за веру": Данијела Брунер

Извор: https://www.rubikon.news/artikel/die-angst-aus-der-klinik