До сада су се у Србији, па и у свету деца лечила, гладни хранили и бескућници помагали путем хуманитарних акција прикупљања помоћи слањем СМС порука, а од недавно је ректорка БУ Иванка Поповић отишла и корак даље. Решила је да збрине бившег професора Православног богословског факултета Родољуба Кубата.

 Ректорка је злоупотребила свој положај покушавши да изврши утицај на све чланице БУ упутивши им писмо и позив да финансијски помогну и обезбеде егзистенцију Родољубу Кубату. Ова нова активност Ректорке очигледно не произилази из љубави и сажаљења према Кубату јер је он јавно објавио да га, док чека повратак на факултет, финансирају пријатељи, него из исконске мржње према СПЦ и немогућности да прихвати одлучан став ПБФ да доказани безбожник и оно што би требало да буде јасно ректорки, пљувач институције у којој је био запослен, не може бити професор при тој институцији. Било где на западу, на који се позивају и угледају Кубатови и ректоркини пријатељи, сваки запослени који би пљувао јавно своју фирму или институцију у којој је запослен, изгубио би тај посао сасвим оправдано.

Од чланица БУ Иванка тражи да измисле радно место за несрећног Кубата или да му се из буџета обезбеде редовна примања. Ректорка овде не поставља питање легитимитета таквог захтева-предлога факултетима нити питање кршења Статута истих уколико би давали плату лицу које није запослено у тој установи. Ако факултети могу да по закону помажу и деле милостињу сваком незапосленом грађанину Србије онда се поставља питање зашто то до сада није био случај и зашто би ту привилегију остварио само грађанин Кубат? Или можда ректорка говори о фиктивним радним местима  на Филозофском факултету на основу којих факултет од државе потражује и добија новац за наставно особље чији је број пренадуван? Да ли је можда ректорка решила да обзнани ову дуго чувану тајну да се на Филозофском факултету на списку наставника налази већи број него што је реалан број запослених?

Ректорка Иванка Поповић подмеће кукавичје јаје својим колегама те жели да их убеди како је СПЦ оставила ,,угледног професора” Кубата без хлеба, на правди бога, ни кривог ни дужног, јер су ето у питању мрачњаци из средњег века па БУ као прогресивна заједница има моралну и колегијалну обавезу да му помогне. Нигде не наводи просту могућност да овај „угледни“ професор можда може да се запосли и негде другде (ван БУ) као и сви други грађани. Уосталом и он и Ректорка се и залажу за једнакост свих грађана, осим у овом случају. У Београдској чаршији и црквеним круговима се одавно спекулише да  Родољуб своју материјалну базу допуњује одређеним грантовима кроз НВО сектор. „Патриотске“ организације, попут, Жене у црном и Центар за културну деконтаминацију су неке од оних са којима Родољуб остварује одличну сарадњу. Ставови му се мање више поклапају и са удружењем Атеисти Србије, а сећамо и најаве Владе националног спаса да чим падне Вучић, Кубата чека место министра пољопривреде. Поред свих ових финансијских извора, Родољуб (Домољуб) има опцију и да кроз своју теорију бунта одржи предавања о толеранцији ЛГБТ популације у старозаветно доба и за веровати је да би био позиван од разних европских форума да говори на ту тему јер је полазна тачка његовог  гледишта вређање православне вере и СПЦ. Чак би и ,,преко баре “ био радо виђен гост код Иринеја Добријевића коме су ове теме и промишљања веома блиски. Григорије Дурић би могао и морао да га помогне и без позива Ректорке јер га је, као Милићевића и Вилотића , врбовао за своју председничко-патријаршијску кампању. Бунтовао је за њега и за Максима Васиљевића против патријарха и Синода и, по потреби, против власти у Србији, па је ред и да му се одуже из неког од фондова ЦИА којима располажу. Нема смисла да се то чини на рачун буџета сиротињске Србије. Тај буџет пуне грађани који су, за разлику од Кубата, преко 90% верници, а руковање јавним новцем је бирачком вољом истих грађана некако запало баш у руке њему тако омражених политичара на власти. Лицемерје у пуном замаху, свака част!

На крају крајева, за њега и за Ректорку и за све нас најбоље би било да се врати на тако му омиљену родну Динару и да тамо као будући министар пољопривреде покаже своје знање-имање и на пример гаји козе аутохтоне балканске расе. Ако му је до бунта, може и тамо да бунтује, тим пре што су Срби на простору Динаре у већини протерани са сојих огњишта и босанској федерацији крајње обесправљени и маргинализовани. Сад кад више не мора да губи време на вређање и понижавање студената на ПБФ (посебно оних у мантијама) имаће довољно времена да музе козе и на Твитеру пљује по СПЦ због понижавајуће ниске цене козјег млека у односу на квалитет и значај за здравље људи како у Старом Египту тако и у данашњем корона времену. Могао би и да изведе научни експеримент и на делу покаже да ретроградна СПЦ  не може да зарази толико људи колико он може да намузе козјег млека и допринесе општем имунитету нације. Има времена на претек јер му је једини нерадни дан 25.12. пошто тада слави Божић(тако је обелоданио на свом твитер профилу).

Било како било остаје нам да се надамо да ће Ректорка добити одговор какав заслужује , а у случају да успе да натера чланице БУ на послушност, предлажемо да се академска заједница удружи и помогне заиста угроженом академском грађанину Зорану Ћирјаковићу или да макар помогне правну одбрану професора Милоша Ковића. Има још много људи које сада не треба помињати а који су задужили Србију и којима је помоћ реално потребна. Подразумева се да позив на солидарност са таквим људима сигурно неће стићи са адресе Ректората БУ јер Ректорка Иванка Поповић није добила одговарајући налог. Да мука  буде већа побринуо се Григорије јер јој се изгледа не јавља на телефон. Заузет је ових дана пречим стварима од Кубата - мораће то сама да реши - а и теологија бунта у предизборно време није најбољи начин да се промовише за новог патријарха. Сада му треба мирна атмосфера и солидарност са онима које је позивао да се гледају у очи! На његову жалост многи од њих су прогледали, али стварно.