А страх није ништа друго до издаја мисаоних помагала…

(Прем. 17:11)¹

Пишем, предвиђајући прекоре од стране заштитника маски и рукавица, који позивају свештенике да се понашају као у време чуме. Како су само заплашили народ упоређујући корона вирус са чумом од које је умирало деведесет пет процената заражених!

Очигледно је да вирус постоји, али је недовољно проучен, и на заједничким местима је неопходно да маске носе они који кашљу и кијају, ако из неког разлога не могу да остану код куће. Али наметати свим људима обавезно ношење маске, тврдећи при томе „да не можемо очекивати завршетак епидемије, да ћемо заједно проћи кроз пакао, док се не формира колективни имунитет“², благо речено је нелогично: маске, ако штите од вируса, очигледно не помажу стварању колективног имунитета.

Велики број мојих познаника су се разболели од вируса и оздравили. Само један је умро, у поодмаклим годинама, имао је дијабетес и друге болести. Да, мали проценат смртности од корона вируса не може бити утеха рођацима умрлих. Но, ако без разлога и користи нико не страда зашто држава умножава узроке страдања народа, повлађујући изопаченостима младих, убиствима у утроби, злоупотреби алкохола, дувана и наркотика, а као лек не предлаже исправан живот – већ маске? Зар држава не улаже велике напоре да грех, који призива све могуће несреће, постане норма?

Без блуда и непристојних речи тешко је замислити савремену школу и вискошколске установе. О понашању наших храбрих оружаних снага боље је ћутати. Болести и епидемије, пуштене због распада душа, не доводе у недоумицу плотољубиве слуге народа: људи плоти мисле само о плоти и пре свега о својој.

Зашто оптужују свештенике који не носе маске у Храму? Уместо оптужби за егоизам и равнодушност према ближњима, хајде да замислимо једну лепу слику. У Храму тече Служба, свештеници и верујући народ су безбедни са маскама, сигурно заштићени једни од других, тужиоци успокојени. Но, даље, ова дивна слика се руши – почиње Причешће. Болесни који немају симптоме, у црквеним одеждама, узимају Чашу и три пута из Ње пију! Затим, стављају маске да не гневе тужиоце, и са том Чашом иду да причешћују вернике, потапајући Ложицу у алкохолни раствор. Зашто? Каква је корист од толиког потапања ако се причешћује из Чаше из које су пре тога пили болесни свештеници без симптома?

Следећи логику заплашених животољубаца, можемо доћи до богохулних закључака и богоборачких решења: Литургију је потребно укинути зато што и патријарх и епископи и свештеници могу бити болесни, но без симптома, и после њиховог Причешћивања из Чаше нема користи од прања Ложице у алкохолном раствору, и све мере предострожности су бескорисне. Но, Божанствена Литургија ће се служити до краја века, па шта онда да раде заплашени верници? Велики избор немају – или ће заборавити на пут у Храм, што су многи и учинили (да би се заразили у аутобусу или продавници, или у свом дому), или се окренути, прихватајући у себе Христа, и поћи ка Христу, ако је то воља Божја.

Узгред, тешко да смо дорасли до висина светих, иако о таквој блаженој кончини, мислим, маштају многи верници. Но, ако нисмо дорасли, могли би бар да се стидимо и на тај начин искупљујемо своје маловерје испољено сагласношћу се тврдњама да је могуће заразити се у Храму од икона, Крста и Ложице. Зар нас не збуњује то што се више плашимо да се не заразимо него да се отрујемо: не шкропе се изворском водом наше Светиње у нашим Божјим домовима! Или они више нису наши ако су одједном постали извори заразе? Јесу ли освећивали иконе и Крст да би их прскали отровом? Стављајући повезе, почели смо да се отуђујемо једни од других, видећи опасност чак и у пастирима. Одлазећи у „самоизолацију“, прихватајући као дужност очигледно тлачење, не желимо ни да помислимо да они могу постати почетак прогона, а наше добровољно учешће у пробним представама само ће убрзати долазак завршне – погубни спектакл који ће уздићи Лицемера над лицемерима.

јеромонах Роман, скит Ветрово

          Превод: Александар Мирковић

Извор: http://vetrovo.ru/prose/vybor-za-nami

Преузето са: https://srodstvopoizboru.wordpress.com/

НАПОМЕНА:

1. Премудрости Соломонове, превео митрополит Амфилохије (Радовић)

2. Ово је изјавио у недељу, 8. новембра, заменик директора Централног научно-истраживачког института, Александар Горелов на у емисији „Вести недеље“, у разговору са Димитријем Кисељевим, на телевизијском каналу „Русија 1“. https://news.mail.ru/s