Супруг и ја много година нисмо имали деце

Дуга бездетност супружника, на крају трудноћа али тешка, реанимација, превремени порођај, поновна реанимација и интензивна нега... И непрекидна молитва.

Без помоћи Божије, Богородице и Светих Младенаца Симеон не би угледао светлост дана. Али каква је то срећа - осмех дечака! О свему овоме нама су написали супрузи Георгије и Вера. Ево њихове приповести.

   Уважени издавачи сајта  Pravoslavie.ru,

   По благослову игумана Алексија (Просвирина) хоћемо да вам пренесемо наше искуство у славу Божију и укрепљење вере онима који се моле за добијање деце.

Вероватноћа зачећа била је близу нуле али ми нисмо губили наду

Супруг и ја много година нисмо имали децу. У почетку нисмо обраћали пажњу на то, рачунајући - све у своје време, и трудноћа ће сама доћи када дође време за то. Али она није долазила... Обишли смо најбоље лекаре, прошли десетине испитивања и дијагноза је била: шанси практично нема, вероватноћа зачећа је близу нуле. Без обзира на то, ми нисмо губили наду: прошли смо много курсева лечења, операцију супруга, али, авај! Резултата није било. Тако је прошло више од шест година...

Током те, не плашим се рећи, борбе - мој супруг Георгије је пришао к вери, крстио се, затим смо се венчали, много ишли на поклоничка путовања, молили се за даровање деце, често се исповедали и причешћивали. Сваке суботе током две године ишли смо на молебан Преподобном Симеону за даровање деце у храм светитеља Алексија, митрополита Московског; сваки дан молили се Господу, Богородици, преподобном Симеону Мироточивом и преподобном Давиду Гареџијском, Богооцима. Наш духовник игуман Алексије благословио је мога мужа да пође на поклоничко путовање на Свету гору Атон, у србски манастир Хиландар, по свету лозу.  Георгије је отпутовао на ходочаашће на Свету гору и донео свету лозу. Од 9. октобра до 16. новембра 2014. године ми смо држали строги пост преподобног Симеона Мироточивог, пили свету воду с лозом и држали молитвено правило. По окончању поста исповедили смо се и причестили. Две седмице после поста, на празник Ваведења у храм Пресвете Богородице, тест на трудноћу био је позитиван! Задивљујуће: србски манастир Хиландар на Атону посвећен је овом празнику.

Донели смо одлуку да, Богом дарованог, сина назовемо Симеон у част преподобног Симеона Мироточивог. Током трудноће осећала сам помоћ Божију, покров Мајке Божије и благослов преподобног Симеонаа Мироточивог. Сваки дан сам читала акатисте Мајци Божијој и преподобном Симеону, молитве... Све је текло спокојно и лагодно, трудноћа је доносила радост, али није прошло без искушења. Господ је показао, како је слаб и немоћаан човек и да ми у потпуности зависимо само од њега.

у 28-ој седмици трудноће ситуација се нагло погоршала

У 25-ој седмици почела је умерена прееклампсија, практично без видљивих симптома (благо повећање притиска, отоци, смањење крвотока), и мене су пребацили у стационар. У 28-ој седмици ситуација се нагло погоршала, терапија више није деловала, у веома тешком стању мене су одвели у реанимацију где сам била осам дана, текла је тешка прееклампсија која се појачавала са сваким сатом  и са собом носила опасност по два живота - дететовог и мог. Непрекидно смо се молили Господу, Мајци Божијој, преподобном Симеону, преподобном Давиду. У реанимацији није било ни једног покрета без молитвеног уздаха. Молили су се сви знани свештеници и монаси, сви сродници и сви знани православни мирјани. Почетком 29-е седмице лекарска комисија донела је одлуку о превременом порођају царским резом.

На дан преподобног Давида Гареџијског родио се дечак Симеон! Показао се као прави борац, храбро је прошао инкубатор у реанимацији, интензивну терапију. За два месеца у стационару научио је да дише, одржава температуру тела и самостално да једе! Колико силе је било потребно за то! Посебно за дете тежине од свега 990 грама!

Сада је Симеону већ више од 8 месеци, тежак је више од 7 кг, "достигао је своју тежину", као говоре лекари, веома је весео, насмејан и дружељубив дечак, и само трагови од катетера, на малим рукама, подсећају на болницу.

Неуморно благодаримо Богу, Пресветој Богородици и преподобном Симеону.

Слава Богу за све!

Георгије и Вера,

фебруар 2016. године

Превод са руског за "Борбу за веру": В.Ј.

Извор: https://pravoslavie.ru/90993.html