Многопоштовано уредништво, браћо и сестре

Прочитах готово све што овај сајт, светило православно, објави од свога постанка.

Никада се нисам пријавио као званични посетилац, а да ћу нешто и написати, то тек ни слутио нисам. После данашњег дана немам више куд.

Данас се у једној од наших здравствених установа упокојио мој познаник, некада и више од тога. Болест наравно није корона, већ РАК чија епидемија коси као истински јахач апокалипсе. Последњих двадесетак дана од целе породице, само је сестра успела да дође до њега једном, и то ,,на кварно“. Пошто је болест лоцирана на грлу, и комуникација телефоном је била последњих дана немогућа.

Друго истинско сведочанство: мој пријатељ из Републике Српске са својом породицом одлучи да у старачки дом ставе слепу и тешко покретну тетку. Појави се други талас короне и проузрокује потпуни прекид комуникације. Штићеника дома је могуће видети само ако се он појави на прозору или изађе на двориште, па махне или нешто довикне, што са овом његовом тетком није могуће.

Треће сведочанство: пре само годину и по дана упокојила се моја супруга, наравно од РАКА. Током стодневног боравка у болници посећивали смо је сваки дан. Хвала Господу, имали смо прилику да разговарамо о свим могућностима које нас могу срести. Три или четири пута дошао је свештеник и пречестио је, читали смо Псалтир, нарочито псалме 26, 29, 85. и 90. На неколико дана пре упокојења, рекла ми је да јој се јавила Света Петка и рекла јој да се не брине јер ће све бити у реду. Када сам је питао да ли јој то јављање више личи на оздрављење или упокојење, одговорила ми је: „На оздрављење“. Чудно ми је било једино то што је Свету Петку описала одевену потпуно у плаво. Данас, када на Новом бежанијском гробљу у цркви Светог апостола Томе целивам икону Свете Петке потпуно одевену у плаво, разумем ово виђење.

Врло слично сведочанство је и упокојење мога оца (такође РАК), али га овде нећу детаљно описивати.

Постоји велика разлика, готово космичке удаљености, између првог и другог сведочанства као врло сличних по немогућности помоћи болеснику у припреми за упокојење и трећег, где је ипак нешто покушано, а Господ је ту да суди.

Сматрам да је управо завера против адекватне припреме за упокојење један од најзначајнијих нивоа или слојева ове завере названа Корона. О многим слојевима је писано, али овај као да није примећен. Ако су неки од ових слојева чисто људски и усмерени само на материјални добитак, овај ниво завере је потпуно сатанске природе и циља вечну душу човекову.

Хришћански је данас тешко живети; ако још и нехришћански умиремо, како се докопати Царства небеског? Лични критички сусрет са протеклим животом који је на измаку, покајање за оно што није било у реду ни по људском ни по Божијем закону и као круна - Свето причешће, могу много олакшати терет души, али и потомцима. Добро је што се сећамо упокојених било поменом, било давањем имена за проскомидију, али је много лакше то чинити са знањем да је упокојени, макар и у последњем часу, подвукао црту и „пљунуо“ на нечастивога.

Сваког Добра од Извора свих добара.

У Београду,                                                                                                                  

Љупко  Кучук

16. 1 2021.