Владимир Димитријевић

Србија у „Ноћи вештица"

        У ноћи између 31. октобра и 1. новембра у САД се слави тзв. "Ноћ вештица", када деца, маскирана у вештице, вукодлаке и вампире иду од куће до куће и траже слаткише, представљајући собом душе мртвих. Ово "празновање", када се сматра да je силама зла све допуштено, потиче од друидског празника мртвих, када су се Келти клањали богу зла Самхајну, приносили људске жртве и гатали о будућем времену и наступајућој години. Глобалисти сада желе да Божић и Васкрс замене таквим "празницима", који би сведочили о победи онога коме служе, и који је, од светлоносног ангела, постао мржњом отровани носилац таме, сатана.

"Ноћ вештица" је продрла и у Србију, за сада међу "елиту", али се шири и у масе, које "елиту" подражазају. Ево    шта писао "Балкан" од 3. новембра 2004. године:

"Многи клубови у граду су желели да обележе oвaj необичан празник, дан када "мртви ходају земљом" и траже душе живих чија би тела запосели. Један од клубова где се славила Ноћ вештица је "Елингтон клуб" хотела "Хајат". Да бисте ушли у "свет подземља", морате проћи маску чувара гробља који стоји на вратима и гледа позивнице. Здравко Бркић, иначе менаџер клуба "Елингтон", те вечери је био у улози чувара гробља.

- Вечерас је у нашем клубу права журка поводом празника Ноћ вештица. Гости су се маскирали у њима омиљене ликове и дају целој атмосфери посебну драж. У жељи да се гости добро забаве ентеријер је уређен у "спуки" фазону. Док ходате полуосветљеним простором и слушате музику страве и ужаса, са свих страна вас гледају костури, духови, и поруџбине из подземног света - колачићи у облику стршаних бундева и разнобојни вештичији напици.

      У подземном свету сви гости су весели и насмејани. Друже се вештице, дракуле, вампири и демони. Чак и ка најаву следеће музичке нумере, као у празом краљевству, један по један пар одлази на подијум за игру.

- Волим забаве под маскама. Захваљујући животу у Јужној Америци, видела сам како се Ноћ вештица слави у свету. Искрено сам била изненађена када сам чула за ову журку jep сматрам да код нас такве забаве нису прихваћене. Празник у суштини значи дружење и весеље, а све остало је пропратног карактера. Све моје другарице су вештице, па рекох - бићу и ја! Костим сам сама направила. Није било тешко, јер довољно је да узмем неку концертну хаљину и да додам понеки детаљ. Ова мала вештица - брош - иначе je моја амајлија која ми доноси срећу - показујући руком, објашњава Татјана Олујић, професор виолине.

Татјана је дошла у друштву своје   другарице   сликарке   Зорице Јоцић-Шуице,  која је  такође  била "вештица" која се добро забавља:

- Поборник сам добрих журки и веселих дружења. Hиje битно да ли ми се спава или сам уморна, одмах устајем, обучем се, нафарбам лице и крећем у акцију. Пошто сам позната по томе што сликам кловнове, вештице и маске, то ми је само један начин више да дођем до идеја /.../

Ивана Михић, као веллики љубитељ позоришних костима и маскирања, појавила се маскирана на oвoj занимљивој вечери:

- Наравно да нисам поборник Ноћи вештица у правом смислу те речи, али свако дружење je добродошло. Људи треба да се друже много више, јер само тада ружне ствари могу да изађу из наших живота. Била сам једне године у Америци када се славила Ноћ вештица. Деца обучена у разне костиме ишла су од врата до врата и добијала слаткише. За мене то вече представља једно незаборавно искуство. Сматрам да је машта јако битна код човека, а и погледајте шта су све људи успели да смисле - прича Ивана, обучена у вештицу са црвеним роговима која је свима на маскембалу привукла пажњу.

 - Свој лик вештице са роговима направила сам од постојеће гардеробе. Нашминкала сам се, ставила рогове на главу, обукла пумпарице и гусарске чизме. Око врата сам ставила црно перје, јер сам желела да представим једну модерну вештицу.

           Поред Иване, најинтересантнији костим те вечери имала је Јелена Поповић, власница драгуљарнице.

       - Обукла сам се у костим естрадне звезде, јер је то по мени најстрашније! Горе је од сваке вештице, дракуле, вампира или демона. Чак сам набавила и одговарајуће наочаре, као што видите. Одрасла сам у Америци и велики сам љубитељ овог празника. То је породични празник, као и сваки други, само што има примесе необичног. Заједничким снагама се издубљују бундеве, праве се костими и маске. Све у свему, једно лепо дружење."

Тако негда православни народ тоне у мрак новог незнабоштва, очајнијег од оног првог, пре Христа, јер Христа зна и одбацује Га. А Свети Сава гледа Србију, и хуљење Имена Божијег међу Србима. "Тешка je рука Немањића Саве", говорио је Свети Николај Жички.