У селу Ковачи, близу манастира Жиче, живео је неки Милентије. Мада је неко време био и економ манастирски, вера му је слаба била. А у жене његове још слабија. Зато је у његовој кући враг водио коло, а они са њим играли вражију игру и њему служили.

Његова је жена више година патила од тешке болести падавице. Ту лекари земаљски не вреде ништа, ту само Бог помаже, али она дуго година није тражила помоћ од Бога. Једног дана дође у манастир и затражи од калуђера да јој читају неку молитву, ради исцељења. Они прво изврше свету тајну исповести, да би је ослободили од грехова, који су најчешће узрочници болести, а потом свету тајну јелеосвећења. На крају они јој препоручише да живи и да се чува грехова. Она је све обећала, отишла кући и оздравила.

И све док се држала правила живота, поста и молитве, зли дуси нису се више смели ни приближити нити је напасти. Али после три године, њу врат опет превари и наведе да одбаци оружје, да премрси пост, и болест јој се опет врати, овог пута теже него раније мучили су је зли дуси, да надокнаде паузу од три године што је нису мучили.

Где су изелице и прождрљивци који кажу да у јелу нема зла дела! У јелу нема, али има у срцу „ала“ која је зинула да ждере и кад треба и кад по закону не сме. Проклето јело највише је зла нанело роду човечанском, почевши од Адама и Еве па до данас. И сви који кажу да у јелу нема зла дела, то су проклете душе и пуке незналице, јер не познају ни веру ни историју Цркве.