Кад порастем, бићу вештица

          Општинске власти Великог Градишта организовале први светски конгрес вештица, надајући се да ће манифестација страве ојачати туристички имиџ града на Дунаву

             Велико Градиште – Усвајањем декларације о вештичјим и људским правима, у петак пред поноћ, завршен је први светски конгрес вештица. Када је најлепша од њих ритуално бакљом запалила ломачу, као симбол њиховог страдања, учеснице скупа и бројни делегати из свих крајева света цугнули су вештичји коктел који је киптео у казану, а потом су уз звуке рејва, који је окренуо Велико Градиште наопачке, чекали у реду за плес с најславнијим српским брендом страве, вампиром Петром Благојевићем.

За момка који је 1725. године сахрањен у селу Кисељево, Петар се одлично држи. Попио је на екс три или четири лименке енергетског пића, како би издржао све напоре којима је, као почасни гост, био изложен током вишедневних припрема за ноћни езотеријски самит, који је започео гашењем рефлектора на бини постављеној у градском парку и громогласним звуком мотоцикала локалног огранка „Анђела пакла” из села Мојловца. Под маскама Луцифера, наређали су се као почасна стража пред дамама с метлама.

– Подржавам све што је негативно – каже бајкерска екселенција, ђаволак Веља, у овој туристичкој пародији страве и ужаса. Из озвучења одјекује водитељкин вештичји смех. 

Црнокоса клинка тражи број од организатора, како би учествовала на избору за мис, на сајму лепоте принцеза таме.

– Кад порастем, бићу вештица – поручује тати, а он, бог зна зашто, гледа у маму.

Теза да су све жене помало вештице, коју су промовисале локалне власти Великог Градишта у намери да организацијом конгреса ојачају туристички имиџ града на Дунаву, може да створи проблеме градоначелнику Живославу Лазићу. Он је идејни творац светковине и у тренуцима надахнућа украо је плашт грофу Дракули и заплесао с гошћама из иностранства, обећавајући да ће овај скуп постати традиционалан, нарочито кад извештаје из Градишта његови сарадници преведу на енглески и закаче на Интернет. Пред свитање, пошто су вештице одлетеле, а вампири отишли на починак, Лазић је задовољно констатовао да се информација о конгресу појавила на више од 300 сајтова.

Тако је град на Дунаву постао прва слободна територија за вештице, с правом да у њу без виза улазе и остала бића која поседују сертификат да живе и после живота. Лазић је свестан да је организацијом вештичјег конгреса бацио рукавицу у лице локалној опозицији, цркви и женским невладиним организацијама, које сигурно неће сијати од среће после његове теорије да ниједна жена не користи метлу само због чишћења. Отац Симеон, игуман манастира Рукумија, већ је бацио клетву на Лазића:

– Ко са ђаволом тикве сади, о главу му се лупају! Веома сам забринут због одржавања тог сатанистичког скупа!

Пошто је Лазић савршени прагматик, одговара:

– Дај боже да овде организују протестни скуп. Само нека нађу спонзоре и нека се нешто дешава – каже нови вештичји коалициони партнер. Суочен с малим општинским буџетом, са својим сарадницима, који су већ оформили радну групу која за следећу годину спрема вештичји манифест, досетио се како да Градиште некако убаци у медије.

– Идеја је настала као кафанска шала. Цео свет зна је баш овде живео Петар Благојевић, први вампир на свету, човек због којег је ову српску реч научила цела планета. Прича о Петру заведена је у бечком архиву. Имамо правог вампира, а стидимо се! Гледајте какав је бизнис направио Холивуд од Дракуле. Лох Нес има чудовиште, па нека Сребрно језеро има вештице и вампире, шта нас брига!

Лазића је већ позвао чувени професор с Бечког универзитета, антрополог, који је докторирао на бесмртном Петру, предлажући му да идуће године сазове научни скуп о вампирима. Лазић је тада схватио да се прича отргла свакој контроли па, кад је већ тако, одушевљено помиње и Арнаута Павла, који је такође заведен у аустријским архивима. Павле је био плаћеник у Турској, тамо су га грицнули за врат, па се вратио у Градиште и почео да шенлучи са својим побратимом Петром.

Лазићеви одушевљени сарадници, махом млади ди-џејеви, појурили су за спонзорима. Јавиле су се компаније које производе енергетска пића, а штаб за промоцију новог имиџа Градишта је схватио да су паре ту, али да би прича о вампирима била превише језива, па су у последњем тренутку закључили да су вештице ипак туристички много коректније за промоцију од бледуњавих сељана који пливају по језеру, а потом куцају на прозоре апартмана после поноћи и питају госте за јуначко здравље.

Суочен са чињеницом да је сјајан међународни фестивал еколошког филма у Градишту прошао готово незапажено, иако је, као специјални гост, у граду недељу дана боравио чувени холивудски маг Артур Колин, творац маски за филмове „Одисеја у свемиру 2001”, „Сукоб титана” и специјалних ефеката у „Конану варварину” и „Елијену”, Лазић је Србима продао причу о вештицама.

Пун ентузијазма, наложио је нову акцију: да се излије биста Џима Морисона. Нова фора је да је Џимов отац био амерички пилот кога су оборили Немци изнад Градишта. Пилот је искочио падобраном, крио се по селима око Градишта и тамо се спанђао са женом која му је родила сина. Према теорији локалних спин-доктора, тај малиша је био Џим Морисон.

Ако успеју да повежу Џима с вештицама – као, да су га оне на метлама, пробијајући немачку ПВО, превезле до Америке, и у причу упакује вампире од интегритета као што су Петар и Павле, следећа туристичка сезона у Градишту би могла да постане златна.

Александар Апостоловски

[објављено: 06/09/2009]

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Kad-porastem-bicu-veshtica.lt.html