Старогрчки филозоф Сократ (469–399. П. Н. Е.) развио је посебан метод вођења дијалога. Најпре је постављао опште питање; добивши одговор, поставио је следеће разјашњавајуће питање и тако до коначног одговора. Истовремено, опонент је, на крају, често био принуђен да призна сопствену заблуду.

Дијалог „О маскама у храму“ разматра главне аргументе које су изнеле присталице и противници ношења маски током богослужења. Противник Сократа је Јерокло Александријски (5. век н. е.), неоплатоничарски филозоф који се супротстављао хришћанима. Аутор дијалога је Теофил Путахтидис, предавач на Медицинском факултету Универзитета у Солуну, духовно чадо блаженопочившег старца Агатона Констамонитског.

СОКРАТ: Куда си се упутио, Јерокло, носећи медицинску маску?

ЈЕРОКЛО: Ја мислим да су Његове речи дословне.

СОКРАТ: То значи да је он присуствовао на Литургији, на којој си и ти – пријатељу – био?

ЈЕРОКЛ: Да, наравно.

СОКРАТ: Сад ћу ти поставити још једно питање. Када је Христос рекао да сам Господ брине о свету, да су чак и све наше власи избројане и ниједна од њих неће пасти на земљу без воље Божије (Мт. 10, 30), шта је ово? Хипербола? Стилска фигура? Или и Он, јасно, директно говори и није мислио другачије?

ЈЕРОКЛО: Он говорио директно, нема сумње у то.

СОКРАТ: Онда погледај: храм је Његова кућа, а Он је Домаћин у храму. Зар нисам у праву ако кажем да када ти дођеш у Божји храм, ти си Његов гост, а Он - Домаћин куће?

ЈЕРОКЛО: Слажем се, исправно расуђујеш.

СОКРАТ: А сада ми кажи како ти сматраш: ако неки добар човек позове себи госте и може учинити њихов боравак у кући безбедним, пошто је одговоран домаћин, да ли ће их заштитити?

ЈЕРОКЛО: Наравно.

СОКРАТ: А сада размисли и сам: ако ће тако учинити сваки нормалан човек, зар тим пре неће Свемогући Бог? И, притом, не само за Светитеље, Божије изабранике, већ такође и грешне људе? [2]

ЈЕРОКЛО: Сократе, немојмо се надати чуду у оним случајевима када можемо сами себи помоћи [2]. На крају крајева, Христос је, пре него што је васкрсао Лазара, позвао људе и замолио их да одмакну камен од гроба - то је било у њиховој моћи. Али оно што људи нису могли учинити, Он је учинио сам и васкрснао је Лазара из мртвих (Јован 11: 38–39). [2]

СОКРАТ: Ти имаш право, али не у потпуности. Када разговарамо о ономе што нам се дешава, онда одвалити камен са гроба значи напустити страсти и што пре отићи у цркву, у храм. Храм је подручје Васкрсења Христовог, где оживљавамо душом и телом. Када на служби стојимо са маском, дрхтећи од страха да се не заразимо, да не умремо, тада храм погрешно доживљавамо као ковчег, где је покојни Лазар положен у покровима, где постоји место смрти, где обитава мрак, а не као место где васкрсли Лазар дочекује Спаситеља Христа.

ЈЕРОКЛО: Но, добро, али замисли: стојим на служби у храму, мало ми је хладно, обукао сам јакну, да ли заиста грешим? Или да то кажем у храму је Бог, пустићу да ме Он угреје? [2] И са маском је управо тако - морамо се бранити од вируса. [2]

СОКРАТ: У много чему твој пример није добар... У ствари, пријатељу, ти тврдиш да ако у храму осећаш телесну хладноћу и отклањаш је уз помоћ расположивих средстава, да тако не грешиш?

ЈЕРОКЛО: Да, то сам хтео да кажем.

СОКРАТ: Али, лични осећај је лош... разлог може бити везан не само за хладноћа - врућина! Да ли је могуће да служашчиј свештеник због врућине скине одежде на служби, а и  верници тако да се сви раскомоте у храму?

ЈЕРОКЛО: Наравно да не.

СОКРАТ: С друге стране, када ставимо маску, то не уклања телесну нелагоду, као што то чини јакна у хладном времену. Слажеш ли се? Верује се да спречава могућу опасност - посредно, а не директно.

ЈЕРОКЛО: Да, то јесте тако.

СОКРАТ: Божански апостол Павле надахнуто нам говори да је вера испуњење онога што очекујемо, поуздање у невидљиво (Јевр. 11: 1). То значи да наше одбијање облачења јакне на Служби нема никакве везе са вером, већ се тиче видљивих ствари - спремности да издржимо телесну хладноћу која нас сада нервира. У зависности од расположења душе и мисли, такво одбијање можемо сматрати стрпљењем, подвигом, жељом за муком ради Господа у патњи, али не и вером; или као индиректна манифестација вере, као врста њеног доказа. Међутим, ношење маске у храму, страх да се не заразимо, не разболимо се на Служби, јасно нас поставља пред питање вере.

ЈЕРОКЛО: Истина је...

СОКРАТ: Ја не окривљујем оне који носе маске у храму. Божански Апостол Павле нас саветује да не осуђујемо туђег слугу. Пред својим Господом он стоји или пада. Али, устаће, јер Бог може да га подигне (Рим. 14: 4).

Али само једно не разумем... Постоје они који пишу теолошке чланке, журећи да оправдају ношење маски у цркви, које нам намећу политичари. Обични људи су у искушењу због таквих; бесрамно и безбожно подривају њихово детиње поверење у Небеског Оца - да их Он чува у храму и изван храма. Нека нам Бог подари такву веру да можемо да померамо планине (Мт. 17:20) и да отапамо срца хладна попут камена.

Извор:  https://www.pontosnews.gr

Преузето са: «Трость Скорописца»

Превод са руског и приређивање: „Борба за веру“

____________

[1] Овде аутор алудира на оне особе које су задале двоструки ударац Православљу у Грчкој стварајући катедру за исламске студије на Аристотеловом богословском факултету Универзитета у Солуну  и спуштање статуса  предмета „Закон Божији“ у школама.