АТОНСКИ МОНАСИ - КЕЛИОТИ

Света Гора Атон, 10. фебруара 2021. године по старом календару, на празник Светог Свеславног Свештеномученика Харалампија

Многопоштованом Свештеном Киноту Свете Горе Атон.

Ваше Високопреподнобности, часни оци и браћо!

Потпуно свесни своје духовне одговорности према нашој браћи и сестрама у Христу који живе у свету, шаљемо вам ово отворено писмо да изразимо нашу забринутост због догађаја који се дешавају широм света, а посебно у нашој Отаџбини, Грчкој, где се пре више од годину дана појавио познати коронавирус. А нешто касније, државни органи су - с невиђеном брзином - почели да намећу људима вакцинацију против ове болести.

Током првог таласа такозване „пандемије“ прошле године, храмови су били затворени; црквена звона су утихнула; верници су прогнани из Сабрања у Христу од стране „сабора безаконих“ који су се окупили „на Њега“; на Тајну Божанске Евхаристије богомрско су похулила нечестива уста; Хришћани су лишени Живоносног Путира и свештених обитељи, у којима од времена „сене закона“ Божанска благодат делује чак и у „неживој материји“: у „водама и камењу, у колонадама, завесама и металним посудама“, како је писао Свети Симеон Солунски. Међутим, присталице варлаамитске јереси одбациле су светоотачко учење и прогласиле свете храмове „центрима заразе“.

И у време недавног другог таласа „пандемије“, нас је задесила нова напаст - упорна промоција вакцине против коронавируса међу хришћанским народом наше Отаџбине, која је изведена на непримерен начин.

I. Ми желимо да вам скренемо пажњу на два кључна момента у вези са вакцином за коју верујемо да је мерило да ли је корисна или штетна.

1. Оштепозната је и неоспорна чињеница да је за лабораторијску обраду и припрему вакцине против коронавируса, пре њеног увођења у клиничку праксу, коришћена ћелијска линија хуманог ембриона, добијена као резултат побачаја женског ембриона жене, односно као резултат убиства са предумишљајем. Тако је ово убијено новорођенче постало жртва, принесена Молоху „научног знања“ како би се задовољила насилна жеља науке да се покаже изнад Самог Бога.

Употреба абортираног фетуса за промоцију било ког „лека“ потпуно је у супротности са откривеном јеванђелском истином (Лука 1: 31–46), као и одлукама Светих и Васељенских Сабора. Лик неизрециве божанске славе претвара се у „потрошачки производ“. Изрека древног римског комичара Плаута „Човек је човеку вук“ постаје стварност наших дана. Овај концепт је био толико близак духу западноевропског атеизма да је Свети Јустин Поповић говорио о „цивилизованом канибализму Запада“.

Према постановљењима Четвртог Васељенског сабора (Халкидонског), ми исповедамо нашег Господа Исуса Христа „Једносушног са Оцем у Божанству и Њега Самог једносушног са нама у човечанству, сличног нама у свему, осим у греху (Јевр. 4:15)." Поред тога, из одлука Трећег Васељенског сабора у Ефесу сазнајемо да се Бог Реч оваплотио и родио у историји „од самог Њеног зачећа“ или, према формули Четвртог Васељенског Сабора, „од самог почетка свесветог зачеће у утроби Дјеве“.

Будући да је одувек постојећа Божанска Реч од самог почетка свог историјског зачећа у богосместивој утроби Своје Свенепорочне Матере, такође постаје и савршен човек, који има тело и разумну душу, на исти начин сваки човек је савршено људско биће, које има тело и разумну душу, од самог почетка свог зачећа кроз које оно улази у историјско време.

Једна од највећих личности светске књижевности, Фјодор Достојевски, у свом делу „Браћа Карамазови“ врло приступачним и једноставним речима говори о јединствености сваке особе као слике Божије. Током дискусије између браће, постављено је питање може ли човечанство своју срећу градити на патњи бар једног детета. На ово питање чак и неверни брат Иван Карамазов одговара категоричним НЕ.

2. Немогуће је затворити очи пред негативним последицама које ова вакцина има на људско здравље (види IX), јер светска заједница већ броји смртне случајеве након вакцинације, укључујући и оне који су се догодили у нашој домовини. Значајан број наше браће сада пати „на одру болести“ због озбиљних нежељених ефеката ове вакцине, који су се већ испољили и појављују се свакодневно.

Човек се не може изједначити са неком „статистичком величином“ и вредновати са становишта схоластике. Претпостављени „добар“ циљ вакцине, односно стварање колективног имунитета против вируса жртвовањем нерођене деце, од којих је свако савршено људско биће, прво, потпуно је у супротности са вољом Божијом, а друго, доноси резултате који су потпуно супротни од очекиваних, јер „Сви који се мача лате, од мача ће погинути“ (Мат. 26, 52).

По први пут у историји медицине појавила се необјашњива журба за производњом и дистрибуцијом вакцине врло брзим темпом. Истовремено се користи технологија која се разликује од традиционалне. Поред тога, вакцина се производи без поштовања једног важног услова: дугорочног испитивања њене безбедности за општу популацију. Упркос чињеници да постоји могућност производње вакцина помоћу класичне технологије, без употребе ћелија из абортираних ембриона, постоји демонски напредак вакцина, за чију производњу се потире вредност људског живота. Тако се вређа „дело посебне Божанске уметности“, како је Свети Григорије Ниски називао човека.

II. Ми смо категорички против присиле верника да употребљавају (или, тачније, злоупотребљавају) маску, коју многи називају „њушком“, као додатак који наводно штити од коронавируса и скрива боголико лице човека иза такве маске, нарочито када се то дешава унутар светих храмова. Уосталом, на овај начин се укида комуникација људи лицем у лице, што је понекад важније од речи. Као што је један од отаца који су му дошли рекао монаху Антонију Великом: „Довољно ми је да те само видим, оче“.

Ми не омаловажавамо медицинску науку, јер је Бог „дао људима знање да Га славе у Његовим чудесним делима“ (Сир. 38: 6), али га такође не апсолутизујемо, јер се креће у ограниченим границама. Ово је нарочито постало очигледно током протекле године током дискусија између стручњака који имају међусобно супротне и несагласне погледе на проблем коронавируса.

Ми се уздамо у медицинску уметност и науку Господњу, али изнад свега за нас је Христос и Њему Јединоме ми предајемо сав свој живот, молитвама игуманије Свете Горе Атонске, Пресвете Владичице наше Богородице и свих атонских светих чудотвораца.

Оци који се подвизавају на светим обронцима Свете Горе знају да божанска светогорска насеља обилују благодаћу Пресвете Богородице. Као што је Сама Мати Божија обећала монаху Петру Атонском, Она ће бити Чувар, Питатељница и Исцелитељ свих монаха Свете Горе до краја овог века.

На крају крајева, свако посвећено место је под окриљем нетварних божанских енергија. „Ако живимо, ако умремо, Господњи смо“ (Рим. 14: 8) - ове апостолске речи нас уверавају да се – по мери наших снага - можемо ослободити страха и не плашити се онога што се обично назива „законима природе“.

III. И на крају, уредба о обавезној употреби тестова за откривање коронавируса ради доласка на Свету Гору Атонску (упркос чињеници да њихови резултати не заслужују поверење), прво, у супротности је са Кодексом медицинске етике, према којем спровођење било ког медицинског чина захтева претходно обавештавање и пристанак пацијента (Члан 3, ст. 120), и друго, крши нашу слободну вољу, која је Божији дар. Верујемо да нас принуђавају на нечестива одступања од изабраног начина живота и на такве „уступке“ које наша савест категорично одбија да прихвати. Другим речима, када смо по уласку у Свету Гору Атонску незаконито и против наше воље приморани да се подвргнемо обавезном тестирању, док се такве ствари осуђују на међународном нивоу (види XI), тада смо лишени својих основних људских права. Ова ситуација нас нехотице тера да мислимо да усвојена уредба има тајну сврху да светогорске оце подвргне грубим манипулацијама како би нас лишили наше богомдане слободе у оквиру неког експеримента који се спроводи широм света.

Света Гора Атон је света не зато што чува јединствено светско културно наслеђе, које је нераскидиво повезано са њеном историјом, већ зато што се бори против отпадништва „света“ исквареног грехом, показујући му пут у Царство Божије „разумом и примером“.

Стога се са поштовањем обраћамо Свештеном Киноту Свете Горе Атонске и „из дубине срца“ молимо:

а. да изврши православну интервенцију у догађајима који се дешавају, како је дефинисано Светим Писмом, уредбама Светих Васељенских Сабора и Светих Отаца (consensus Patrum), како би се зауставили немири и збуњеност савести хришћана који живе у свету и браћи која се подвизавају са нама због чињенице да се црквено руководство саобразило са „овим светом“ (Рим. 12, 2 и 1. Петрова 1, 14);

б. укинути обавезно тестирање на коронавирус на улазу у Свету Гору Атонску, као недопустиво, чак и ако су нам тестови већ достављени, будући да Свети Кинот има одговарајућу надлежност у вези са аутономијом Атонског полуострва (видети насловну страницу листа „Ортодокс Типос“, број 2340

У прилогу овог писма шаљемо вам изјаве светих по овом питању, као и чланке неких духовних писаца (видети II–VI) и научне аргументе (видети VII–XII), који доказују да наша стрепња није умишљена или неприкладна стварности, већ да је то, нажалост, реалност. И то се непрестано, из дана у дан, појачава многим телефонским позивима, чији број непрестано расте, док хришћани очајнички траже одговор на питање како треба да делују како би њихови поступци били сагласни са многовековном колективном свешћу наше Свете Цркве.

Очекујући, попут осталих монаха Свете Горе Атонске, званичну одлуку-објаву Светог Кинота, апелујемо на вас, возљубљени оци и браћо: «Станем добре!».

Атонски монаси – келиоти

У циљу информисања достављено:

-Всечасним настојатељима двадесет атонских манастира с братијом;

-Поглаварима четрнаест Помесних Православних Цркава;

-Председнику парламента Грчке;

-Компетентнима из министарства правде Грчке;

-Политичкој управи Свете Горе Атон;

-христоименитој црквеној пуноти по свој земљи;

Потписници:

Старац Гаврил, монах, Свештена Келија Преподобног Христодула Патмоског;

Старац Пајсије, монах, Свештена Келија Светог Харалампија;

Старац Антоније, монах, Свештена Келија Успенија Богородице;

Старац Максим, јеромонах, Свештена Келија Светог Николаја;

Старац Јосиф, монах, Свештена Келија Светог Мине (Вигла);

Старац Харитон, јеромонах, Свештена Келија Божанственог Вазнесења;

Старац Николај, монах, Свештена Келија Светог Димитрија;

Јеромонах Арсеније, Свештена Келија „Панагуда“;

Монах Исаија, Свештена Келија «Панагуда»;

Старац Кирило, монах, Свештени исихастириј Благовести Богородице;

Монах Власиј, ксерокалива (Вигла);

Старац Херувим, монах, Свештена Келија Светих Архангела (Кукузели);

Старац Атанасије, монах, Свештени исихатириј Светог Саве (Каруља);

Монах Пајсије, Свештена Келија Светих Архангела (братство Савеја);

Старац Никодим, монах, Свештена Келија Светог Јована Богослова;

Монах Доситеј, Свештена Келија Светог Христодула;

Старац Симеон, монах, Свештена Келија Казањске иконе Божије Матере (Капсала);

Старац Никодим, монах, Свештена Келија Светог Нектарија (Капсала);

Монах Пајсије, Свештени исихастари манастира Кутлумуш;

Монах Агатон, Свештена Келија Светих Архангела (братство Савеја)

Монах Флавијан, Свештена Келија Преображења Господњег;

Монах Пахомије, светогрска ксерокалива;

Монах Иларион Кутлумушки, рејон Кариес.

Списак потписа се наставља.

Извор: https://orthodoxostypos.gr/

Преузето са: myrophoros.blogspot.com

Превод са руског и приређивање: "Борба за веру"