Спремио мрсну храну за Крсну Славу Светог Николу па умро

Свето Писмо каже да Царство Божије није јело и пиће, него правда и мир и радост у Духу Светоме. Али, томе многи нису научени, него мисле да је човек само тело и крв и да духа нема, и као таквоме једина му је храна овоземаљска и друго ништа. Ако би се људи хранили искључиво земљом као волови, онда им Бог и Свеци не би требали. Али, људи имају ум и срце, који се Богом хране, а не земљом.

У околини Лапова бијаше један такав човек сав тело, без Духа Божјег, и једне године славио је Светог Николу, који пада увек у току Божићног поста. Држећи се безбожне речи да у јелу нема зла дела, он као богаташ, за славу закоље  прасе и спреми богату трпезу са мрсним јелима. Пре ручка домаћин, по обичају, приђе трпези да запали свећу, и окади трпезу и помоли се са гостима Богу и Слави. Скоро целу кутију шибица са палидрвцима потрошио је палећи свећу, а она никако да се запали, неће и неће, него само пркће као да је од воде сачињена. То доказује да му Бог и Свети Никола не примају жртву нечисту, али он се није тога сетио. Него се разбесни, па удари по свећи, обори је и опсује светињу, и побегне у друго одељење. Али није могао побећи од руке Божије која га је убрзо стигла. Истог дана уста му се искриве и окрену заврат. Пао је у постељу, из које више није ни устао. Умро је у страшним мукама. Оставивши пример како пролазе они који продају веру за вечеру.