Реаговање на текст чуда „старца“ Тимотеја

Ваљда и сам свестан своје неспособности (у ретким тренуцима) повуче се са игуманског трона ман. Студеница на који га постави својевремено највећи познавалац теологије (по сопственом открићу) умировљени вл. Атанасије Јевтић. Такав „чудотворац поче сејати безакоње где год служаше. Заклињао је се да неће више али се увек враћао на своју бљувотињу. Све смо то ми који га познајемо знали. Веровали смо ипак у чудо да ће бар једном испоштовати своју реч коју даде нашој хришћанској браћи пре неки дан. Тада падоше и сузе покајнице, позва нас да му дођемо у што већем броју, а да ће он „чудотворац“ одслужити св. Литургију како је иначе служио некада за живота о. Игумана Јулијана како и сам св. арх. Сабор налажаше.

Чиста срца, наивни као деца, поверовасмо у све то (заборавивши сва претходна чињења „чудотворца“ „старца“ Тимотеја) сабрасмо се и дођосмо на св. Литургију у 13. Неђељу по духовима06.09.(24.08.) 2009. Године. Доживесмо много чудеса.

Једно од највећих беше беседа старице Евпраксије Никољске која дође са закашњењем, окрену се леђима олтару и поче беседити пре св. Литургије пре св. Јеванђеља као старица без разума, поред живог игумана „старца“ Тимотеја. По већ спремљеном сценарију који је такође описан у тексту благочестивог Д. Ж. брата у Христу видели смо да „чудотворац“ неће одустати од свог Мидићевог мртводушног учења и начина служења. И видевши све то изађосмо мирно и скрушено да не би саучествовали у том великом безакоњу.

Видите браћо хришћанска шта се дешава у епархији мртводушног Игњатија Мидића светски конгрес вештица у Великом Градишту. На њему учествује поред градоначелника и Мидићев вероучитељ. То се догађа тамо где безакоње царује у једној Немањићко-Светосавској и св. Николајевској Србији. Ниједном речју против тог сатанског чина не обрати се надлежни епископ Игњатије Мидић. Бојим се да су сви безаконици како их још у народу погрешно називају НОВОТАРЦИ у својим срцима одавно направили Велико Градиште. Нека им свима помогне Господ Бог Милостиви а и нама који то приметисмо.

Деда Славко