Нисам организатор убиства Драгише Кашиковића и Иванке Милошевић!

- Поводом фељтона у новинама „Таблоид“ -

Ја, Ђорђе Николић, пред Богом и пред људима, пред целим светом, изјављујем да нисам организатор и да немам апсолутно никаквог, ни свесног ни несвесног, ни знаног ни незнаног удела у убиству Драгише Кашиковића и моје вољене сестричине Иванке Милошевић, које је извршено 19. јуна 1977. године у Чикагу!

Новина „Таблоид“ објавила је током 2020. године фељтон где се ја, Ђорђе Николић, и моја сестра Драгица Милошевић, оптужујемо за организовање и саучесништво у прикривању убиства Драгише Кашиковића и Иванке Милошевић у Чикагу 18/19 јуна 1977. „Таблоид“ је пренео одломке из лажне, злонамерне и клеветничке књиге Михаила Шашкијевића, где се те оптужбе износе, а која је цинично насловљена Smrt male Amerikanke srpskog porekla: ubistvo Dragiše Kašikovića i Ivanke Milošević. Намена те књиге је да одврати пажњу са свирепог Удбиног злочина, и да лажно и несавесно пребаци одговорност за политички злочин тадашњег комунистичког режима и оптужи мене, Ђорђа Николића, Иванкиног ујака, и Иванкину мајку, моју сестру, Драгицу Милошевић.

То, што је Михаило Шашкијевић написао и што је „Таблоид“ објавио је лаж!

То није истина!

Ни ја ни моја сестра нисмо ни на који начин били умешани у тај страшни, монструозни, зверски злочин, и апсолутно немамо никакве везе ни са убиством ни са Удбом, нити са особама које дотични помиње у својој лажној књизи.

 “... једна лаж у мору истине уништи сву истину!”

У једној дискусији на интернету, 2005. године, Шашкијевић, тај што пише лажи о убиству Драгише Кашиковића и моје сестричине Иванке Милошевић, каже: “...једна лаж у мору истине уништи сву истину!” Он то врло добро зна. И тога се чврсто држи! То је његова вера! И због тога он лута по Чикагу, шири лажи по интернету, трчкара по Београду, зове и пресреће људе и гура им своје лажи у руке, лаже свакога на кога налети, све до Бога, осим Бога! Продаје књигу и прави паре на крви наше Иванке и Драгише Кашиковића!

Ђорђе Николић са својом сестричином Иванком Милошевић, 1976. г., пред полазак  за Париз, за припремање докторске дисертације

Клеветничка, препуна лажи и измишљотина, горе наведена књига има за циљ да уништи истину и да скрене истрагу са правог пута!

Ја, Ђорђе Николић,

• Нисам организатор и нисам учествовао у организовању убиства Драгише Кашиковића, и немам апсолутно никаквог ни свесног ни несвесног, ни знаног ни незнаног удела у убиству Драгише Кашиковића и моје вољене сестричине Иванке Милошевић, зенице очију наших!

• Нисам никада био члан чикашког нити иједног другог подземља, како Михаило Шашкијевић злонамерно и клеветнички тврди!

• Нисам сада и нисам никада ни на који начин био сарадник Удбе!

• Нисам онакав човек, тј. нисам нечовек каквим ме Михаило Шашкијевић пред људима представља, срамоти и клеветнички и злонамерно набеђује и брука!

• Моја сестра и ја, све што смо знали, рекли смо властима. Очигледно, власти против нас за више од четрдесет година од убиства никада нису покренуле кривични поступак.

     Нисам ни са ким преговарао нити уговарао!

• Нисмо крили и немамо шта да кријемо!

• Наше руке и наша савест су чисти!

• Ми никакво зло нисмо учинили! Никоме! Никада!

Чикашка полиција је пренатрпана његовим лажним и исфабрикованим оптужбама против мене и моје породице. Не знају шта ће да раде са њим, како да га се отресу, говорили су!

Чикашка полиција је пренатрпана његовим лажним и исфабрикованим оптужбама против мене и моје породице. Не знају шта ће да раде са њим, како да га се отресу, говорили су!

Иванка Милошевић, (1967-1977.), праунука Блаженоупокојенoг Епископа Америчко - канадске епархије г. Дионисија.

Толико хришћанске доброте и лепоте је у њој било!

Још више бола и жалости за њом је остало...

Кажу, ако се лаж понови безброј пута, она може да зазвучи као истина. Али лаж остаје лаж! Шашкијевић то врло добро зна и због тога нема мира, хтео би то да промени! А Бог, као Бог, само ћути и гледа!

Србима у Отаџбини и у изгнанству, који су  дошли  у  било  какав  контакт  са злобним  и  свакој  духовно  трезвеној  особи провидним измишљотинама опадача Михаила Шашкијевића, упућујем овај апел:

Немојте му се придруживати у његовoм иживљавању и не учествујте у његовим лажним, страшним и злонамерним оптужбама против мене и моје сестре Драгице Милошевић и против наше фамилије. Он свима баца прашину у очи и набеђује нас, моју сестру и мене, иако зна да ми са убиством немамо апсолутно никакве везе!

Не преносите и не понављајте Шашкијевићеве будалаштине, не наседајте  на  његове лажи,  не  грешите се! То није само рекла казала! То су ужасне оптужбе које Шашкијевић непрестано  против  нас  шири,  од  којих  се  крв  у  венама леди!

Драгица Милошевић и Ђорђе Николић  на уручењу Светске православне књижевне награде “Богородица Тројеручица” Фондације Иванка Милошевић, руском песнику Андреју Вознесенском, 2005. г.; атријум Народног музеја у Београду

Лажне и страшне оптужбе

 Покушајте, само покушајте, да замислите себе у нашој ситуацији! Запитајте се како би сте се ви осећали? Поред непреболне туге и жалости ми смо, ево, више од четрдесет година, свакодневно изложени Шашкијевићевим лажима и бестидним нападима, ни криви ни дужни!

Молимо да ако неко има конкретне информације о убиству, нека их изнесе, и нека их пошаље чикашкој полицији, где је предмет још увек отворен. Шашкијевић је, изгледа, себи дао  задатак да мути воду и да омета истрагу. Зашто  и због чега  он то ради, ја то не знам, јер нисам стручњак за криминалну психологију.

Блефирант, говорио је Кашиковић

Не наседајте на Шашкијевићеве изјаве да се „потписује” испод својих пашквилантских тврдњи! То је његов блеф! Блеф је његов бренд, заштитни знак! Он се у лице смеје свакоме ко поверује у оно што је он написао или потписао! То није ништа ново! Блефира, забавља се туђом трагедијом и наношењем бола другим људима! То је његов стил, најблаже речено. Блефирант, говорио је за њега Кашиковић.

Михаило Шашкијевић је у тој својој књизи написао катастрофалнe лажи, ужасне измишљотине против мене, против моје сестре, против истине, против правде, против светлих жртава Драгише Кашиковића и моје сестричине Иванке Милошевић, против часних људи српске националне емиграције!

Напао је истинског чувара и браниоца Српске  православне  цркве  у  Америци  и  у свету, Блаженоупокојеног Епископа Америчко канадске епархије г. Дионисија, који је, уз помоћ српске националне емиграције, унапредио, чувао и очувао српску православну веру у Америци и шире, a кога су комунистички зликовци распињали од 1948. па све до његове смрти. Поврх свега, лажно је напао и самога Драгишу Кашиковића!

Да је Драгиша Кашиковић жив, он би данас био у ојађеној Отаџбини, бранио би Отаџбину за коју је живот дао, као што ју је и Принцип бранио. Не би јурио по Чикагу, или трчкарао по Београду и бавио се срамним послом чаршијског ширења лажи о томе ко стоји иза убиства једног честитог Србина и једне храбре девојчице, чији је живот мучки пресечен, а која би данас била зрела жена и мајка са преко педесет година.

Иванку и Драгишу су убили једном, а мене и моју сестру Драгицу, која ни после деценија нија преболела губитак своје јединице, убијају свакодневно. Поред превеликог бола и патње за нашом Иванком, ми годинама, свакодневно, преживљавамо убиство од тог мрачног пискарала измишљених и препуних лажи пашквила и криминалних књига, који није достојан да му се име у пристојном друштву спомене.

Необуздан и зао, Шашкијевић непрестано додаје со на ране Иванкине и Драгишине. И на наш неописиви бол! Нема му веће казне од Бога, до тога да, разједан демонском мржњом у својој неизмерној опсесији и пакости, зло које пише – и потписује. Да свако види његово злодело против нас! И не само нас!

НИСАМ!

Једном речју, мој одговор на писање Шашкијевића у „Таблоиду“ и на лажну, злонамерну и клеветничку књигу јесте:

Нисам!

Свe оптужбе, све пакости и сво зло које је Шашкијевић против моје сестре и против мене написао су лаж!

Драга браћо и сестре, Господо Хришћанска, дозволите ми да поновим:

Нисам организовао и нисам ни на који начин учествовао у организовању гнусног злочина над Драгишом Кашиковићем и мојом сестричином Иванком Милошевић! То су страшне, катастрофалне оптужбе и лажи против нас, два невина, ожалошћена и у црно завијена људска бића, против мене и моје сестре Драгице Милошевић.

Замолио бих и поручио свакоме да убице потраже негде на другом месту, а да моју сестру, Иванкину мајку Драгицу Милошевић и мене, Ђорђа Николића, Иванкиног ујака, оставите на миру, јер ми нисмо ни на који начин били умешани у убиство и немамо апсолутно никакве везе са убиством, изузев што смо до гроба ожалошћени, ојађени и осакаћени и од стране Шашкијевића непрестано бивамо зверски нападани.

Наивни, љубопитљиви, добронамерни, и остали који сте, можда, поверовали у Шашкијевићеве лажи, застаните, преиспитајте себе, зауставите се, не грешите душе своје, не ширите удбашке лажи, не оговарајте нас, не набеђујте нас невине и чисте као што је сунце које све нас греје, јер ми нисмо ни организатори, ни убице, ни уговарачи ни преговарачи, нити смо лоши људи као што Шашкијевић пише да јесмо! Сво зло што је написао је чиста лаж!

Споменик Иванки Милошевић код Манастира Св. Сава у Либертивилу, Америка

Иванкином смрћу наше небо се замрачило. Изгубили смо све! Изгубили смо звезду која би данас обасјавала Србију. Наши животи су у корен сасечени.

Ђорђе Николић

МОЛИТВА ЗА ИВАНКУ

           Иванки Милошевић, мојој сестричини

Помени, Господе, свога младенца Иванку,

Ми смо је учили Пресветом имену Твом,

Молим Ти се помени нашу највећу радованку,

Мећу анђелима у царству небеском.

Пресвета Мајко Богородице, блага буди,

Њеним ранама болнијим него сав ад,

Њој су толико пакла нанели нељуди,

Нека је Господња милост окружи сад.

Млада Недељо, благослови је,

У цркву је пошла на твој дан,

Ал’ светом олтару стигла није,

Пред светли српски Видовдан.

Ми смо је, Свети Саво, учили светосављу,

Па ти се молим узми је за ученика,

Од ње не беше безазленијег бића у православљу

Нити је Србија имала невинијег мученика.

1977.

(Прва и последња строфа ове песме су уклесане

на Иванкином надгробном споменику код

манастира Св. Саве у Либертивилу, у Америци.)

Ђорђе Николић

КЛЕТВА

Кунем у име мајке која не може да преболи,

У име правде – куне и Часни крст,

Онога који није волео – нека ни своју децу не воли,

Нек сада сам у себе упери прст.

Дабогда бежао од себе самог и од света,

Не имао нигде ни сна ни сванућа,

Нек му као сећање божур твојих рана цвета,

Нека му рака буде његова пуста кућа.

Нек му без клетве ни бадњак не пређе праг,

Нек му се рука скамени и у кајању не прекрсти,

Не раставио се с душом, Господ му не био благ,

Нек му се у Тројство никад не склопе грешни прсти.

Нека се окује у мука хладни ков,

Нека га прокуну рођена мајка и син,

Нека је Богом проклет во вјеки вјеков,

Нека му не буде спаса. Амин.

1978.,

 Чикагo

 _____________________________

Убицама, саучесницима и осталима...

Не верују вам људи,

Бог зна, ви знате,

па где је крај вашем злочину?

Јатаци југословенске тајне полиције у Чикагу, којима невина Драгишина и Иванкина крв неда мира и буди их из најдубљег сна, нека поруче својој злој сабраћи да ће и њих да стигне иста судбина, па неће моћи да спавају, као што ни они не спавају и мира немају. Упркос лажима које говоре и пишу, да обману како васколико српство, полицију, тако и оца свога, децу своју, обмануће све, све до Бога, осим Бога!

А Бог све зна и све види. Господ им неће дати мира. Никада. За вјек векова! Мораће да измишљају и да лажу, али када су у сну, када остану сасвим сами са собом, а тада лажи нема, јер они знају истину, тада се буде у хладном зноју своје опаке тајне. Хладни зној, који обузима убицу и јатаке, то су издисајне муке жртава преображене у црну маглу клетве, која улази у све њихове поре, и тако постаје неодвојиви део њиховог бића, заувек!

И док они који су убили нашу Иванку, и они који су у то били умешани, док они буду читали ове редове, покушаће да склопе ове странице, али неће успети од себе да побегну, као што и мира немају и не успевају да склопе очи у миран сан, за којим толико жуде и који већ 43 године нису имали и никада га неће имати!

Па, према томе, господо брозови хероји, убице деветогодишњих девојчица и голоруких српских родољуба, над вашим кућама ће се клетва надвијати дуже од два века. Кашиковићев национални рад није могао толико да вам смета да сте морали да га ућуткате, не аргументима него смрћу, и да у том крвавом процесу убијете и нашу Иванку и девет својих поколења завијете у црну плашт клетве. А клетва је духовни рак, и она не мирује девет колена.

Погледајте, срамни изроди, у своје синове и кћери, па замислите какав би ваш грешни живот био без њих! И само помислите да поред свих добара које ћете им оставити, оставићете им и оно што најмање желите а то је Драгишина и Иванкина клетва, која се увећава сваки пут кад отворите своја грешна уста, и у циљу скидања кривице са себе окривите неког другог, за кога поуздано знате да је невин!

Оставите нас невине на миру, јер је и тај напад део злочина који ће вас пратити до задњег даха. Мада сте ви безбожници, сећајте се увек да све ствари на овом свету иду Божијим путем, а на том путу праведне чека благослов, а грешне чека Божији суд.

Грешници, удбашке убице наше Иванке, зликовци! Нека вас се стиде деца ваша. Нека вас прокуну преци ваши, срамни изроди, злочинци и смртоносци, што нам Иванку убисте, мира немате, и нас невине, ви, проклетници, криво набеђујете и оптужујете!  Ми нисмо!

Д.М., Ђ.Н.

Из необјављеног рукописа

Повезани текстови:- Стефан Каргановић: У спомен херојима

- Истина о једном злочину и једној клевети против породице убијених