Синод Грчке цркве одлучио је да васкршњу Литургију пренесе на вече Велике суботе. Ако та одлука не буде укинута, тада ће се на Велику суботу у грчким црквама служити две Свете Литургије, што је потпуно недопустиво према Светим канонима, који категорички забрањују свештенику да служи две Литургије у једном дану.

Следи превод извода из одлуке Синода од 20.04.2021:

„Стални Свети Синод Грчке Цркве 164. синодског периода, током телеконференције одржане у уторак 20. априла 2021. године, саслушао је извештај о свим активностима његовог председавајућег Блаженства, архиепископа  атинског и целе Грчке Јеронима, које су биле учињене по овлашћењу Синода, и за које је он био опуномоћен да их изврши од времена последњег заседања до данас – и расправљао је о распореду богослужења током Велике недеље и Васрса.

Пре свега, Свети Синод је изразио радост што је грчка држава одговорила на њене захтеве и што ће све свете цркве остати отворене за вернике током свих празничних служби...

Што се тиче васкршње Службе, Свети синод је озбиљно схватио постојећа ограничења кретања и, желећи да што боље изврши пастирску бригу за вернике, које не би требало ускратити за учешће у радости Васкрсења, једногласно је одлучио да примени принцип црквене икономије, која је присутна у њеној богатој традицији, и преношење васкршњег богослужења у 21:00 на Велику суботу.

Литија ће се обавити у портама светих храмова, по традицији, након чега ће се у светом храму обавити Васкршња божанска литургија.

У својој окружној посланици свештеним митрополијама, које ће бити послато наредних дана, Свети синод ће одредити мере и правила које се морају следити...“

Цело саопштење Синода Грчке Цркве може се прочитати на следећем линку:

https://www.romfea.gr/epikairotita-xronika/43065-21-00

Осврт „Борбе за веру“:

Цењене посетиоце „Борбе за веру“ подсећамо да горенавдена отпадничка одлука Грчке цркве није преседан. Прошле године, рецимо, Грци су празновање Васкрса померили на Оданије Васкрса (овде:). Oво практично значи да верници Васкрс нису прославили Васкршњом литургијом, већ да су га „прославили“ на дан када се по црквеном календару по последњи пут пева „Христос Васкрсе“. Мучно је читати како Синод Грчке цркве лицемерно своју отпадничку одлуку правда икономијом (снисхођењем), која је – тобоже – забележена у православном предању. Мужна је и сервилост врха Грчке цркве према корона-фашистичким властима, што је – ваљда опет – према „предању“. Такво предање – заиста – и постоји, али у крилу отпадника од Цркве, а не њених исповедника, којих је – иначе – пун православни календар.