 У листу „Кивотис тис Отодоксијас“ („Ковчег православља“) за 11. март 2021. године детаљно се анализира беседа патријарха Вартоломеја упућена групи посланика Врховне Раде који су дошли у посету Цариграду. Главно место у овом патријарховом говору посвећено је скандалозном украјинском питању. Много тога у говору завређује поругу.
У овом свом чланку ограничићу се само једним местом из њега за које сматрам да представља превару оних који нису упућени у чињенице овог еклесиолошког скандала без преседана: „Јединство православља ни у ком случају није подвргнуто искушењу због тога што се Васељенска патријаршија одазвала на молбу православних Украјинаца. Томос о аутокефалности био је акт одговорности Мајке Цркве...“ У свом претходном чланку у листу „Ортодоксос Типос“ („Православна штампа“) под називом „Зар те није срамота, патријарше у којем нема страха Божјег?“ разматрао сам другу заблуду патријарха Вартоломеја о овој теми. Он је тада у свом интервјуу рекао да је лажна аутокефалност коју је дао својој личној Кијевској лажној цркви која се састоји од изопштених, људи који су сами присвојили чин, анатемисаних и расколника, слична другим аутокефалијама које већ постоје. Тада сам указао на више од десет суштинских разлика и на сличан начин поступам и сад излажући још више несумњивих и непобитних чињеница него онда: 1) Због украјинског питања је у потпуности раскинуто јединство Васељенске патријаршије с половином православног света, зато што је Московска патријаршија прекинула канонско општење с Васељенском патријаршијом. 2) Због тога је Васељенска патријаршија и васељенски патријарх лично ступио у забрињавајући конфликт с јерусалимским патријархом. И овај конфликт још увек траје. 3) Васељенски патријарх Вартоломеј се такође налази у стању потпуног еклесиолошког раскида с новим патријархом Српске Цркве Порфиријем који је оптужио патријарха Вартоломеја за то да украјинско црквено питање потреса православље у целом свету. Очигледно су прекршени свети канони (в. „Ковчег православља“ од 11. марта 2021. године). У целом православном свету због ђавољег украјинског питања још увек трају догађаји који потресају црквено јединство. 4) А у Грчкој после лажног признања украјинске злоаутокефалије још увек траје велика саблазан у виду мноштва публикација и изјава посленика на високом нивоу против званичне Цркве. 5) У Александријској патријаршији је међу епископима дошло до смутње и патријарх Теодор се озбиљно компромитовао тиме што је самовољно и неканонски лажног епископа Епифанија признао за митрополита кијевског и целе Украјине. Нанета је непоправљива штета његовом угледу као патријарха, због тога што је патријарх Теодор пао у противречност и показао се као недоследан, јер је за митрополита Кијевског и целе Украјине [до тог дана] признавао Онуфрија. 6) И у Кипарској Цркви је украјинско питање изазвало снажан раздор између архиепископа и митрополита. 7) Украјинска аутокефалност која је погазила канонско право изазвала је велико замешатељство и на Светој гори Атосу. 8) Истакнути богослов албански архиепископ Анастасије дошао је до закључка да је украјинско питање пореметило јединство православног света и ради лечења ове ране предложио је сазивање Свеправославног сабора. Многи други су такође молили за његово сазивање. 9) Чак су и многи митрополити, професори духовних школа и други учени богослови и образовани клирици изразили мишљење о томе да су у овом случају управо неканонски и самовољни поступци патријарха Вартоломеја изазвали и изазивају многобројне расколе у целом православном свету. 10) У мом другом претходном чланку „Ваша Светости, Ви изазивате немире у православљу“ садрже се подаци који доказују чињеницу смутње у целом православном свету. Није било одговора, ни од патријарха лично, ни од његових сарадника. 11) Има већ више десетина публикација у којима се посебно истиче да украјинска лажна аутокефалност наставља да изазива немире сеизмичког карактера у целом православном свету. 12) Оваква аутокефалност заједно с лажним поглаварем и лажним епископом Епифанијем у највећој мери је продубила положај Кијевске расколничке цркве. 13) Десет аутокефалних Цркава већ више од две године одбија да призна наказну Кијевску црквену творевину. 14) И чак и уколико само једна аутокефална Црква на крају не призна ову Кијевску нову творевину, у православљу ће постојати раскол, а ова преурањена патријаршијска аутокефалост неће имати никакву тежину. 15) Тврдећи да се лажна аутокефалност његове сопствене лажне цркве наводно није дотакла црквеног јединства, всељенски патријарх Вартоломеј на најочигледији начин демантује самог себе. У свом горе наведеном говору он је рекао да је стање у вези с црквеним расколом у Украјини „било дубока рана на телу целе Православне Цркве“. Али пошто ова болна ситуација не само да није исцељена издајничким поступцима патријарха Вартоломеја према целом црквеном поретку и предању, већ се још озбиљно продубила (за шта постоје докази), патријархово признање да је украјинско питање још увек „дубока рана на телу целе Православне Цркве“ остаје апсолутно тачно. Жалостан закључак се састоји у томе да је неразборитост патријарха на светом телу православља изазвала мноштво рана које крваре. Напослетку, треба истаћи да патријарх Вартоломеј подлеже свргавању. Ево: „Уколико епископ изрекне лаж и буде доказано да су јеретици његове епархије наводно примили православну веру или да су се обратили захваљујући њему, а они су се, напротив, обратили посредством другог, нека буде свргнут“ (Παντελεήμονος Μητρ. Κορίνθου, Κλεὶς τῶν ἱερῶν Κανόνων, σελ. 481). Ако је због само једне такве лажи за епископа предвиђена највиша мера духовне казне, како треба да буде кажњен патријарх Вартоломеј?
Извор: Служба за комуникације ОСЦО Преузето са: "Православие.ру" |
