Сајтови у Србији без заштите од упада хакера

Аутор: Г. Свилар | 18.08.2008. 

Ма колико био добар, ниједан програм не може у потпуности да сачува интернет презентацију од потенцијалног упада хакера, али недовољна заштићеност сервера и поставки на интернету помажу хакерима да све учесталије руше сајтове и постављају на њих поруке различитог садржаја.

Најновији случај код нас је упад хакера Албанаца са КИМ на сајтове три горњомилановачке фирме, где су поставили заставу самопроглашене Републике Косово, након чега су сајтови неколико сати били у потпуној блокади. 

Најпре је страдао сајт фирме „Семис техно“, затим је провала изведена на сајту провајдера „Интернет портал“, а касније и код локалног приватног листа „ГМ прес“. Захваљујући провајдерским стручњацима, сајтови су враћени у пређашње стање.       

- Нашој фирми није нанета битнија штета. Хакери су упали током ноћи и блокирали сајт, али су администратори одмах по доласку на посао вратили сајт у првобитно стање. Може да се деси да је у питању неопрезност провајдера јер су неки канали за приступ били отворени - каже Милан Милошевић, власник фирме „Семикс техно“ из Горњег Милановца, која се бави продајом рачунарске опреме.
Ово није први пут да страни хакери упадају на српске сајтове. На мети интернет штеточина били су и сајтови државних институција који нису нису добро заштићени. Пре десетак дана онеспособљен је сајт Министарства пољопривреде Србије, а још раније је забележен упад на сајт Српске православне цркве. 

- Не постоји свеобухватни систем заштите сајтова државних институција. Законом о јавним набавкама прописано је да свако министарство има право да кроз тендерску процедуру ангажује администратора за кога мисли да је најбољи да обави заштиту сајта. Србија постаје информатичко друштво и ово је ружан начин да тога постанемо свесни. Морамо да пратимо светске трендове и да модернизујемо инфраструктуру колико је то могуће. Систем контроле постоји, али није на високом нивоу. Радимо на томе да тај систем проширимо на национални ниво и да образујемо националну мрежу контроле, након чега ће сајтови бити сигурнији - каже Александар Милорадовић, саветник министра за телекомуникације и информатичко друштво.

Страдао и бујановачки „Пољубац“

Хакери са Косова - „Косово хакерс груп“ - оборили су сајт интернет радија „Пољубац“ из Бујановца, изјавио је власник тог медија Горан Јањић.

Јањић је рекао да су после неколико претњи и упозорења хакери напали једини интернет радио са југа Србије, који се емитује са сервера из Италије.

- После неколико претњи и упозорења, које смо добили електронском поштом, група која себе назива „Косово Хацкерс Гроуп“, а коју чине припадници из Приштине, Пећи и Гњилана, оборила је наш сајт и према првим проценама уништила нам више од 70 одсто материјала - казао је Јањић.

„Дајте нам општину!“

Да је позадина ових атака често политичка, потврђује и пример хакерског напада у Црној Гори. Интернет сајт подгоричког дневника „Вијести“ нападнут је истовремено са око 1.200 адреса, а хакери су на црној подлози с двоглавим албанским орлом црвеним словима исписали „Поздрав од Тузи! Дајте нам општину“, преноси тај дневник. У потпису је „Хацкер Луан Гјокај“ с контакт телефоном и и-мејл адресом.

Хакују и Срби

Током највеће неизвесности да ли ће бити бомбардовања1999. године, на страници албанског „Гласа Косова“ осванула је слика с традиционалним српским обележјима и пропратна порука на српском и енглеском: „Добродошли на сајт највећих светских лажова и убица“. Мистериозни српски хакер поручио је Албанцима да ће им овај грб бити на застави док год постоје. Неколико сати касније ова слика је уклоњена, а после неколико дана и читава презентација, да би на крају била одјављена и адреса. Објашњење овог догађаја дала је немачка новинска агенција ДПА, која је известила да је српски хакер из Пољске провалио у поменути сајт и запретио швајцарском провајдеру који је хостовао презентацију да ће им обрисати дискове уколико не уклоне презентацију. Они су је уклонили, али сада од међународних организација за борбу против хакерских упада траже кривца и накнаду од 20.000 долара.