Многи се питају – шта да очекујемо од новог СА Сабора СПЦ после две године неодржавања?

Наш одговор је једноставан: или ништа нарочито (што је мало боља верзија) или ништа добро. Углавном, борбе око епископских столица и саопштење у коме ће се причати о изградњи храма Светог Саве и веронауци.

Предизборна комбинаторика око епископских тронова увелико тече. Духовни оцеубица и сарадник Шипатара - Теодосије ће - највероватније - у нишку епархију. Расколника из Америке - Лонгина планирају за Ваљево. Пошто Сава Јањић није у добрим односима са новим патријархом, "неком" је - напрасно - синуло да Сава ради за стране службе и Шиптаре (што и јесте тачно), па ће доћи на дневни ред Сабора. На тапету ће бити и Андреј Ћилерџић, али - могуће је - и преостала двојица америчких расколника - Максим и Иринеј. И тако даље и томе слично...

Сабор је одавно престао да се бави догматима, канонима, литургијским питањима, духовним животом. На челу СПЦ је новотарац од малих ногу, човек који раздваја пост и исповест од причешћа, који служи по новом, и који, уосталом, никад за нешто друго није знао. Он је део џет сета, другар власника и власница разних ресторана по Загребу и шире, гламур – мајстор са чела РРА, имиџ мејкер (пешачи девет километара и обедује на Васкрс са  сиротињом – али за медије, као и папа коме је љубио руку, Франциско, како му тепају његови љубитељи код нас).

Како он и слични функционишу, видело се недавно, када је власт која угађа нашим НАТО „пријатељима“ решила да усвоји три Антихристовска закона – о „истополним партнерствима“, о родној равноправности и о забрани дискриминације.  Очито, са влашћу је постигнут привремени договор да се „истоополна партнертства“ гурну под тепих, па је саопштење Синода издато само против тог закона. Закон о „родној равноправности“, који негира Богом дате законе биологије и пориче полне разлике, усвојен је, а из закона о забрани дискриминације, који забрањује верницима да изражавају свој став, избачен је само члан који игрожава свештенике и њихову слободу говора. Што се верника тиче, Синод њихову слободу говора није удостојио никакве пажње. А и зашто би? Прави верници су у Србији пука сиротиња, а кога брига за сиротињу. Јер, паре стижу из власти, на чијем челу је отворено жена која јавно крши хришћански морал и залаже се за своје „истополне колеге и колегинице“. Плус њен надређени, који и даје паре свим епископима СПЦ (коме више, коме мање, али новчаник је код њега).

Синод је одавно знао ставове других помесних Цркава о свему овоме (https://www.pravoslavniroditelj.org https://www.pravoslavniroditelj.org/i)

Још је патријарх Иринеј добио писмо са детаљном анализом шта нам се спрема.  И шта? Ништа. Уопште ником није пало на памет да се организује, подигне јавност и крене у борбу. Није им пало на памет да – на пример - запрете да ће искључити из црквеног општења оне који гласају за бруку у скупштини јадне земље у којој живимо. А зашто? Па зна се где су паре и моћ, којима се митроносне главе најчешће клањају.

Зато од сабора очекујте борбу за епископске столице и саопштење о веронауци и храму светог Саве, за које су паре дали исти они што су у Србију увели законе против Бога и природе.

Немојмо бити наивни! Уздајмо се у Бога и свеце, а пажљиво пратимо да нас ко не превари.