Једне недеље код оца Тимотеја у Придворици

При крају августа, док још бјеху оне љетне врућине, један од наше браће рече нам да је имао разговор са оцем Тимотејем и да је он спреман да служи по старом...

Отац Тимотеј бјеше познат као једна од новотарских перјаница, владичиних узданица, један од оних за које се у народу говорило да је предвиђен за будућег владику. Бјеше у Студеници, коју претворише у новотарско легло, а сада је у Придворици код Ивањице, спрам Студенице у планинској забити, или просто речено сиђе с коња на магарца. Знајући за то, помисли смо да су осама и свјеж планински ваздух учинили своје, те пођосмо на Литургију код оца Тимотеја носећи у својим срцима радост због сусрета са њим. Дођосмо до цркве, уђосмо и прво што видјесмо је да je у цркви иконостас на коме су само Спаситељ и Мајка Божија, не би крста поред цјеливајуће иконе, али на поду би један крст у камену. Нелагодност осјетисмо и тешко нам би да тражимо благослов од оца Тимотеја који бијаше у црној светосавској монашкој ризи са црном камилавком на глави. Пред почетак Литургије мати Евпраксија из Никоља у Овчарско-кабларској клисури нам поручи умјесто добродошлице да треба да исправимо путеве своје, а један међу нама јој благим гласом  на то рече:

„Сви да исправимо путеве своје“.

И поче Литургија, двери се отворише и стајаху тако отворене, за пјевницом монахиње из Никоља пјевају тако да их нико не може пратити, нама мука у стомаку све већа и не могавши то поднијети изађосмо из цркве. Брат који се договарао са оцем Тимотејем бјеше за пјевницом и рече оцу Тимотеју:

„Шта је ово, оче, ти нас превари? Каква је ово Литургија?“ Тимотеј му на то узврати:

„Ја сам овдје игуман и твоје је да слушаш!“ На те ријечи и овај наш брат напусти цркву“.

И шта рећи на све то?

Понешто се ипак може рећи.

Да ли је отац Тимотеј био искрен кад нас је позвао обећавши да ће служити по старом?

Тешко нам је прихватити да није.

Дио новотараца-безаконика између послушности владици и послушности Сабору (при чему одлуке Сабора обавезују и владику) бира послушност владици. Некима међу њима је послушност владици изговор да се баве новотарством. У сваком случају, сваки новотарац прави свјесно свој избор. И они који, у својој заблуди мисле да су се извукли тиме што данас служе једну Литургију а сутра другу, такође чине свој свјесни избор.

За сада остаје без одговора питање: Какав је био Ваш избор, оче Тимотеју, кад сте нашем брату обећали да ћете служити по старом?

Да ли сте након тог обећања, Ви ово све организовали?

Зар је било потребно позвати чак из Никоља мати Евпраксију и двије младе монахиње - новотарке, да долазе на Литургију и да нам ставе до знања да ће служити како не треба.

То сигурно није била представа за нас.

Била је то порука владици.

За Никоље сви знају, чак је то видљиво из аутобуса - тешко је направити снимак старе српске светиње, а да се у кадру не нађе један велики идол - ауто Тојота Авенсис, за кога кружи прича да је то поклон владике. Осама и свјеж планински ваздух су идеални за монашко подвизавање, али Ви, оче Тимотеју, одабрасте да се додворите владици и да му покажете да је његова идеја о Вашем слању у Придворицу била дјелотворна. Велики мамац постављен пред Вас натјерао Вас је да се зарад њега одричете разних ствари. У недељу сте показали да сте спремни погазити ријеч. Од новотарца то ипак није изненађење, јер ко се усуди да мијења вјековни Богослужбени поредак, може и слагати.

А око угађања владици ствари изгледа стоје овако: пуно је кандидата за епископска мјеста, а све се чини да би ту могле радити везе и везице. Оно што је нелогично за Вас, а можда Вам је у међувремену постало итекако логично, јесте то што сте се као новотарска перјаница одједном нашли у Придворици. Вријеме ће вам открити ко је стајао иза тога.

Могли би смо се овдје присјетити, познатих ријечи о томе да ако Вам је нешто обећано, обећао Вам је онај чије то није, тако да би то евентуално обећање могло бити лудом радовање.

Изаћи из овог врзиног кола у коме сте, може се на сљедећи начин: пред Богом се покајати, одслужити Литургију како треба међу анђелима небеским, смирено окренути владичин број, упитати га за јуначко здравље и рећи му мртав  ‘ладан како си одслужио Литургију по старом и да ћеш сваку будућу тако служити, јер важно је, због своје душе, Богу угодити. Какав год да буде одговор Ви ћете бити слободни. Народ ће онда напунити цркву, биће у њој и велики иконостас, а крст ће са пода бити уклоњен. Народ долази по благослов, а срца затрепере од радости кад се зачује: Благословено царство Оца и Сина и Светога Духа...

Ако се то догоди, не сумњамо да ћете назвати и мати Евпраксију и рећи јој да под хитно врати Тојоту Авенсис ономе који јој је поклонио.

Надамо се да ће се све ово веома брзо остварити.

раб Божији МС