Како би се најкраће могли описати „учинци“ Сабора? – Статус кво - то јест, духовно стање као и до сада, јадно и никакво, с тенденцијом даљег пада, небрига за све горуће проблеме Београдске патријаршије и јачање позиција осовине „Буловић-Перић“. Што ће рећи – Ватикана, који их је одавно, онако дугобраде, изнутра оћосавио и оћоравио.

 И замислите, све те баснословне суме народних пара потрошених за долазак на Сабор епископа из белог света, за путовање домаћих епископа, за хотелске смештаје јеће и пиће само због тога!  Ах, да! Није само због тога. Сабор је „брижљиво анализирао стање и проблеме црквене просвете и верске наставе у јавним школама Србије“. Овог пута нису поменули изградњу храма Светог Саве. „Информативна служба СПЦ“ чита „Борбу за веру“, па би спомињење Храма било признање да смо тотално раскринкали шему писања саборских саопштења.

Осим избора епископа Јоаникија за митрополита црногорско-приморског, што је био ултиматум премијера Црне Горе, због кога је повређена сујета епископа бачког писала саопштење пред поноћ 29. маја, све остало је – „друга ковиљска офанзива“ (прва је избор Порфирија за патријарха).

За правоверну епархију ваљевску, изабран је Буловићев „викар“ (викарни епископи су, иначе, новотарска измишљотина, страна канонима и предању Цркве) и игуман манастира Ковиљ Исихије. Правоверни народе Николајев и Јустинов, тешко вама! Ето вам дође зло велико! Тај ће да разбуца оно мало светоотачког духа што је остало, и увешће богослужење по новом, све  у шеснаест!

Патријарх је добио тројицу помоћника. А требају му – да би могао комотније да се са Загребом и надаље воли јавно, сада у својству администратора митрополије загребачко-љубљанске. То су, иначе, досадашњи његови саборци. Један из Ковиља, други из Загреба, а трећи из Париза (да је било кога његовог у Лас Вегасу или РРА, био би и тај). Све сама "духовничка" елита.

·  У Америци – статус кво – исто зло; расколницима Максиму, Иринеју и Лонгину није ни длака са главе зафалила; и напротив, само су охрабрени да наставе офанзивније;

·  Бискупа Гргура лажноопозиционарског – хулитеља на Свето Причешће и светогрдника без преседана у СПЦ, нису ни за здравље приупитали;

·  Ћилерџића екуменистичко-коронашког нису ни приметили;

·  Ћулибрк кроатофилни, умањивач српских жртава у Јасеновцу, охрабрен да смањи бројку;

·  Игњатије новотарско-коронашки наставља да трује душе студената Теолошког факултета својом јеретичком „догматиком“ и унакажавањем богослужења, јер он је патријаршијски велики монетарни маг, који је велику српску светињу манастир Тумане претворио у монетарну фабрику;

         И тако даље, и томе слично.

Један наш читалац се јавио па каже да ни један од рок-отаца из Тумана није изабран за епископа, а ми смо најавили да хоће. Драги наш читаоче, и брате у Христу: много и премного злих ствари би се у СПЦ догодило да их „Борба за веру“ својим писањем није предупредила. Ми унапред раскринкавамо екуменистичко-новотарске планове, да се не би остварили. Јер, они би испали глупи када би урадили све оно што су намеравали да ураде, а што смо ми унапред најавили да ће они урадити. Како то функционише, најбоље се види на случају „Кривокапић“. Сви су знали да ће Јоаникије бити изабран за митрополита црногорско-приморског. И да се господин Кривокапић није појавио са својом отвореном „уценом“, Јоаникије би био изабран, и мирна Бачка. Али, Бачка се узнемирила и нервозно реаговала, јер је превише очигледно постало да се ствари на Сабору решавају уценама и да Јоаникије мора да буде изабран.

Да и не говоримо како су у саопштењу причали у мамбо – џамбо стилу о неким штетним законима, због којих су узнемирени. Нису смели да помену ниједан, као да се не ваља, па не знамо о чему је реч: „Сабор изражава своју дубоку забринутост због појаве нових нацрта законâ, па и законâ донетих на брзину, без ваљане припреме и довољне јавне расправе и без дијалога са Црквама и верским заједницама иако се ти нацрти закона и закони њих непосредно тичу, уз претњу ограничавања или чак укидања права Цркава и верских заједница на слободно исповедање вере, што је противно Уставу Србије и обавезујућим међународним конвенцијама.“ Који закон им смета? Закон о парничном поступку? Закон о саобраћају? Закон о електронским комуникацијама? Ми знамо - реч је о законима о „родној равноправности“ и „забрани дискриминације“. Они су антихришћански и Антихристовски. Али, не смеју да их помену, јер иза тих закона стоје они код којих је све: од новчаника до тајних служби, која редовно прати и снима ликове попут епископа (?) Шарића и другара. 

То вам је то – село гори, а они се чешљају, фризирају и колмују, и причају о црквеној просвети. Ни да пожале, ни да помогну јадни српски народ. Неспособни да се суоче са проблемима који нас упропашћују, они ће и даље играти игре које им власт (домаћа и светска) допушта.

   А све Саво на кољена клечи, блиједо му лице од ужаса.