header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Евсевије Петровић: Могу ли Срби постати људи? Штампај Е-пошта
петак, 04 јун 2021

 Гледајући не виде, и слушајући не чују, нити разумеју

Матеј 13:13

Реално, могу ли уопште Срби постати људи?  И ако могу, какве су им реалне шансе да у томе успеју?

+

Мало је Срба који не знају за заповедни призив свога Патријарха Павла: „Будимо људи!“. Много је Срба који су се, дирнути, одазвали томе позиву и искрено се и усрдно труде у томе подвигу. А има ли их, и колико их има, који су у томе успели?

Мање је Срба који знају за заповедни призив свога Бога, Исуса Христа: „Будите савршени, као што је савршен Отац ваш Небески“ (Матеј 5:48). Још је мање оних који су се одазвали тој заповести, и који се усрдно и доследно труде у томе подвигу. И најмање је оних који су у томе успели.

Патријарх, у име Бога, Србима поручује: „Будите људи“.

Бог Сам, Син Божји у име Оца у Духу Светом, Србима заповеда: „Будите као Бог, будите Богови“.

Кога послушати?

Већина ће се сложити, и правилно разумети, да Патријарх Павле овде није имао намеру да противречи Христу, него да је говорећи „будимо људи“ подразумевао: „Будимо савршени људи“ (мада злонамерни бивши Срби, и злуради зилоти, овде малициозно инсинуирају како је мудри Патријарх Србима у ствари поручивао: „Срби, будите људи – иако сте Срби; тј. пошто сте животиње, а неки сте и демони у плоти“).

Али како год: били Срби демони у плоти, животиње, подљуди или само несавршени људи, шта да чине, чему да стреме и како да испуне аманет Патријарха Павла?

Савршени људи били су Адам и Ева, у Едему. Створени савршени, безсмртни, са божанском искром Божјег Духа у себи. Идеја о повратку човека у првобитно, рајско стање блаженства пре пада у грех, представља суштински мотив већине религија. Отуда religio, re-ligere: поново се повезати, успоставити изгубљену свезу, јединство са Богом, са ближњим, другим људима-браћом, и јединство у самом себи.

Али Православље није религија (ма шта „верски аналитичари“ и википедија говорили о њему). Православље је Вера, истинита Вера, и суштинска квалитативна разлика између њега и свих других религија и верских система огледа се управо и само у томе: Православљу је идеја о повратку човека у стање пре Адамовог пада савршено страна.

Јудаизам, религија народа старог Израиља који је одбацио својега Цара и Спаситеља, и прогласио Га „сином проститутке“ и „преварантом из Назарета“, учи да човек блаженство достиже испуњавањем Божјег Закона – симболичном реверзијом преслушања Адамовог у Едему, и да је мисија Израиља да тиме целу планету поново учини рајским вртом, вечним земаљским блаженством, у коме ће он, народ Израиља и чувар Закона, у новој земљи и под новим небом заувек владати над свим народима. Чувар Закона, то значи цар, свештеник, учитељ, судија и полицајац - над свим народима. Јудаизам је за оне који желе да буду нешто од тога. Али да би постали нешто од тога, морају постати Јевреји.

Ислам, религија арапског народа (којом су и многи Хришћани Срби/Босанци поарабили душе своје), такође учи да се човек спасава кроз покорност вољи Божјој (од које је Адем отпао јер је „заборавио на заповест“ у Рају), али да је та воља дефинитивно саопштена кроз Мухамеда, последњег Пророка и дословно кроз Куран (док су Стари Закон и Јеванђеље богонадахнуте књиге накнадно искварене). У исламу никакав спаситељ није потребан, потребни су само људи послушни Аллаху, и мисија народа који је веран Пророку јесте да и све друге народе доведу у покорност Аллаху (ислам значи покорност). И да тиме уђу у слатки Џеннет. У коме ће се најпобожније и најјуначкије душе, у бесмртном телу, као прави људи и душом и телом вечно наслађивати у блаженству, са 72 девице бујних груди“ (Куран 78:33) и пити вино – уживати у ономе што им је привремено забрањено на земљи. Што је такође верзија Раја, само напреднија (Рај 2.0): Адем је имао једну Хаву, заборавну, нови Адем-шехид имаће их 72, незаборавне; Адем је у Едему имао грожђе, али не и вино, нови Адеми-џенетлије пиће га вечно... Што ће рећи: они који буду прави, исправни људи на земљи, биће савршени људи у Џеннету. Џеннет је за оне који желе да буду људи.

Православље, пак, учи нешто сасвим друкчије. Без обзира на парадоксалну заповест српског Патријарха, ту оригиналну мисао која је заискрила у судару српске народне особености са идиосинкразијом „свете душе од маслачка“, ни Свето Писмо, ни Свето Предање, а ни остали Свети Оци нигде нам не заповедају: „будите људи“. Ни Христос нигде не говори: „будите људи“. Дапаче, Он говори: „Ја славу од људи не примам“ (Јован 5:41) – који је онда смисао у томе да Га мучени Срби, чак и ако се потруде и постану људи, славе? И још каже: „Људима је немогуће спасти се“ (Матеј 19:26) – па зашто да се Срби труде, када ће Бог ионако и животиње спасти (Псалам 35:7)? И још, нпр: „Чувајте се од људи“ (Матеј 10:17) – Срби су и овако безнадежно подељени и отуђени, шта би се тек десило ако би сви неким чудом постали људи и у традиционалној српској ревности пожелели да испуне ову заповест?

Христос људима говори друго: „Богови сте; а ви као људи умирете“ (Псалам 81/82: 6-7, Седамдесеторица, ЦСЛ; „а као људи помрећете“ – Вук Караџић; хебрејски оригинал буквално „као адам умрећете“ – то јест, будете ли као Адам, умрећете).

Дакле, да поновимо, јер је важно: истинском Хришћанству, Православљу, идеја о повратку човека у стање пре Адамовог пада савршено је страна. И то не само зато што је вектор живота неповратно усмерен ка будућој вечности, а не ка прошлости. Него зато јер је Христос у Свом оваплоћењу обновио старога човека, и постао Нови Адам – онолико савршенији од првобитног „савршеног“ Адама, колико је Бог савршенији од човека. Када би Православље позивало на повратак у стање старог Адама, савршеног човека, оно би такође било религија – само још једна лажна вера. Јер би, тиме, одбацило Христово дело, крвави подвиг у коме се Он оваплотио и очовечио, ради нас и ради нашег спасења.

Зато, свако ко људе учи: „Будимо људи“, људе замајава и води на странпутицу, на којој они окрећу леђа Богу и одлазе далеко од Њега, на сасвим другу страну, у измаштану ре-лигију. И свака религија која тамо усмерава људе, води их у таму. И зато Срби, све и да хоће, никад не могу испунити благочестиву жељу и заповест Патријарха Павла и „бити људи“ – јер, то није Божја воља, а Он је рекао: „Без Мене не можете чинити ништа“ (Јован 15:5).

Али шта је воља Божја са Србима, и шта они реално могу да буду?

О томе, ако Бог да, у неком другом тексту.

Евсевије П.

Последњи пут ажурирано ( петак, 04 јун 2021 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 40 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.