Зоран Миливојевић: Забрањено удварање или закони као удар на свест народа Када закони почну да задиру у језик, међуљудске односе, како у породичне тако и оне у јавној сфери, ствари постају проблематичне
Да ли нам долази време када мушкарац неће моћи да погледа жену у очи? Пре неколико година настао је појам „силовање очима”, који се односи на одмеравање женске особе од стране мушкарца. Колико сам разумео најаве на друштвеним мрежама, и то ће бити уграђено у нове законе који су у последње време добили нову функцију, а то је промена свести народа. Закони би требало да одражавају постојећи морал у датом друштву, а њихова нова улога јесте наметање нових правила и новог морала. Када то почне да задире у језик, међуљудске односе, како у породичне тако и оне у јавној сфери, ствари постају проблематичне. Социјални експеримент и инжењеринг Велико је питање колико ће ови закони успети да изграде друштво које је у складу са замислима законодавца, а колико ће ови експерименти и социјални инжењеринг само закомпликовати различите области живота. У фокус анализе можемо ставити ситуацију у којој једна особа – којој се свиђа друга особа – покушава да успостави контакт и комуникацију с другом особом. Циљ овог контакта јесте да прва особа утврди да ли се и она свиђа другој особи како би могли да остваре интимни однос. Под интимним односом подразумевамо емотивну везу, али и било који други облик односа у којем две особе с обостраном сагласношћу улазе у сексуалне размене. Ако се особе свиђају једна другој и желе да уђу у интимни однос, тада нема проблема. Проблеми настају када се једној особи свиђа друга, али се другој особи не свиђа прва. То је ситуација конфликта између жељења прве особе и нежељења друге особе. Постоје различити мотиви због којих једна особа изражава наклоност другој особи, а самим тим и различити називи за исто понашање. Удварање је облик лепог понашања једне особе која жели да код друге особе изазове наклоност према себи, а с циљем остварења емотивне везе. Сама реч долази од корена двор, слично глаголу дворити, јер означава понашање као на двору, дакле културно и цивилизовано. Удварање треба разликовати од комплиментирања, када једна особа похваљује другу, али без жеље да с њом оствари везу. Такође, од удварања треба разликовати завођење, када особа која заводи има неки скривени мотив. На пример, нуди брак, а жели само сексуални однос или има неки други скривени циљ. Што је нека особа више у стању да разликује природу изражавања наклоности друге стране, то је већа њена еротска интелигенција, која је део социјалне интелигенције. Удварање никада није један догађај, већ је процес реципрочног оцењивања две особе и постепеног зближавања. У било којој тачки овог процеса било која страна има право да одустане од изградње односа. Оно што је познато из исповести различитих особа јесте да је неко кога су негативно оценили на почетку постао врло позитивно оцењен током процеса удварања, што је на крају водило у емотивну везу и брак. Удварање је веома важна социјална појава јер омогућује људима да успоставе емотивне везе и да, можда, остваре брак. Када закони почну да регулишу ову суптилну област, тада се поставља питање где је граница између удварања и сексуалног узнемиравања. Да би се друштвени живот одвијао и у овој области, потребно је дефинисати правила. Једно од правила јесте да је сексуално узнемиравање облик нежељеног удварања. Другим речима, то је ситуација када заинтересована особа не прихвата одбијање друге особе, већ наставља да се удвара и тиме постаје насртљива. Поштовање друге особе Зашто заинтересована особа игнорише негативан сигнал друге особе? Некада и нема довољно јасног сигнала или га особа погрешно тумачи. Некада је сигнал претерано груб: „сјаши, волино”, што је позив за неку другу врсту интеракције. Некада је особа једноставно заљубљена и неприхватљиво јој је да остане без „љубави свог живота”. Некада особа одбијање доживљава као негацију своје вредности: Шта, нисам довољно добар за тебе, а? Некада особа мисли да је одбијена само зато што није довољно показала своју наклоност, тако да појачава изражавање. Све то је сувише комплексно да би могло бити уређено једним законом. Оно што је решење јесте едукација младих који су у узрасту у којем су заинтересовани за спаривање: како да приђу, како да прихвате одбијање и како да одбију, све из позиције самопоштовања и поштовања друге особе. А то се не може уредити законом. Извор: "Политика"
|