29. јуна на сајту Централне банке Руске Федерације појавила се информација да ће Сбербанка, ВТБ¹ и још 10 банака узети учешће у тестирању дигиталне рубље, које почиње у јануару 2022. године. Ново робовласничко уређење, у облику „цивилизованог капитализма“, све је ближе.

У Русији, вероватно, новца готово да неће бити. Као ни у другим земљама. Зашто? Почећу издалека. У историји наше земље било је покушаја да се једном и засвагда заврши са новцем. То је доба такозваног војног комунизма – политике коју су бољшевици спроводили од 1918-1922 године. Руководили су се тезама класика марксизма о одумирању новца у комунизму, и, покушавајући да убрзају наступање комунизма преласком на директну расподелу производа рада, ограничавали су робно-новчане односе. Наводно, лакше је организовати расподелу животно неопходних производа одбацујући у потпуности новчане законе. Г. Ј. Сокољников (народни комесар за финансије од 1922-1926) писао је:

„У области новчаних односа, епоха војног комунизма се оријентисала на потпуну ликвидацију новца, на организацију безготовинских обрачуна, на директну расподелу произведених вредности.“

НОВИ „ВОЈНИ КОМУНИЗАМ“ ЗА БУДУЋНОСТ КАПИТАЛИЗМА

Реформа „војних комуниста“ отишла је тако далеко, да је 19. јануара 1920. године укинута и Централна банака, која се звала „Народна банка РСФСР“ (па је готово пола године земља била без Централне банке). В.И. Лењин је објавио паролу „Евиденција и контрола“. То је значило да треба спроводити директну евиденцију и контролу, са једне стране, учешћа сваког совјетског грађанина у раду; а са друге стране, његов удео у потрошњи, радом створеног друштвеног производа. Евиденцији рада, сасвим је одговарала мерна јединица као што је – број радних часова и дана. За евиденцију потреба – грами, килограми прехрамбених производа, затим, број јединица (рецимо, кутија шибица), метри (рецимо, тканине) и томе слично. Експеримент укидања робно-новчаних односа није потрајао. Очекивани комунизам није наступио. Тачно пре сто година почео је прелазак са политике војног комунизма на такозвану Нову економску политику (НЕП).

А сада ћемо се вратити у наше време. У целом свету су отпочеле радикалне промене, назване – „Велики ресет“. Њихова суштина је описана у књизи Клауса Шваба „«COVID-19: Велики ресет“ (изашлој на свет пре тачно годину дана – у јулу 2020. године). Циљ тог ресета, како примећује професор Шваб, јесте прелазак друштва из данашњег „дивљег“, „неправедног“ и „суровог“ капитализама, у такозвани „инклузивни капитализам“. Нећу подробно описивати модел „инклузивног капитализма“, ко жели може то пронаћи у мојој књизи (Валентин Катасонов: „Читајући Шваба. Инклузивни капитализам и велики ресет“, Свет књиге, 2021). Једноставније говорећи, Швабов „инклузивни капитализам“ – реинкарнација је војног комунизма, кроз који је Русија прошла од 1918-1922 године. Но, у оно време, то је трајало три године, а код Шваба је – занавек. Онда – само једна Русија, а код Шваба – цео свет (не искључујући Русију).

Клаус Шваб само узгред спомиње дигиталну валуту као инструмент „Великог ресета“. Међутим, дигитална валута је позвана да замени данашњи новац – како готовину тако и безготовински новац. Али, зашто? Да би, касније, новац био потпуно укинут. У „врлом новом свету“ „инклузивног капитализма“ новац неће бити потребан. Чак ће бити опасан за оне који се спремају да владају тим светом.

СВЕ ИДЕ ПО ПЛАНУ

О теми званичних дигиталних валута, јавно се почело говорити још у другој половини прошле деценије. Замолио бих вас да не мешате дигиталне са крипто-валутама, које су такође дигитални новац, али приватни, и који ће ускоро ишчезнути. А званичне дигиталне валуте су новац централних банака. Стварање дигиталне валуте прва је објавила Народна банка Кине. Није искључено, да ће већ 2022-2023 године, дигитални јуан бити уведен у целој Кини (сада се тестира у многим областима земље). Планове за стварање дигиталне валуте, већ су објавиле и Федералне резерве САД, Европска централна банка и многе друге централне банке.

Одлучивши да не заостаје за њима и Банка Русије је прошле године, с јесени, припремила и обнародовала извештај „Дигитална рубља.“ И већ је наредн корак Банке Русије био озбиљан: 29. јуна на сајту руске Централне банке појавила се информација да ће Сбербанка, ВТБ и још десет банака узети учешће у тестирању дигиталне рубље, које ће почети у јануару 2022. године, и које ће проћи кроз неколико етапа током године. У првој етапи планирана је пробна емисије дигиталне рубље и још низ операција. Истог дана, први заменик председника Банке Русије, Олга Скоробогатова у интервјуу телеканлу „Русија-24“ открила је неке детаље:

„У првој етапи, од јануара, планирамо тестирање емисије дигиталне рубље, трансфере између физичких лица, сарадњу клијената, банке и платформе дигиталне рубље. У другој етапи, такође 2022. године, планирамо да испробамо плаћање роба и услуга, то јест плаћање физичког лица правном лицу, а даље ћемо, у сарадњи са банкама, одлучити која је наредна етапа.“

Такође, дала је и оцену колико је Русија спремна за тестирање дигиталне рубље у поређењу са иностраним регулаторима. „Наша спремност крајем ове године, како видим, доста је висока и ми идемо строго по плану који смо разматрали у оквиру концепције“ – закључила је Скоробогатова.

ВЕРБАЛНА МАСКА

Ако уђете на заванични сајт Банке Русије, можете наћи велики број информација о дигиталној рубљи. У суштини, реч је о подацима техничког карактера. Но, 99,9 процената наших грађана не разуме зашто су нам потребне дигиталне рубље. Неглинка² одговара на слична питања овако: дигитална рубља ће постати трећи вид новца, заједно са садашњом готовином и безготовинским новцем. Најрадозналији ће покушати да схвате зашто је потребан трећи облик новца. Јер била су довољна и два. Можда би било боље да се Банка Русије усредсредила на увођење реда у промет већ постојећи новчаних облика? Овде је, како се каже, „неузорана ледина“.

Овим „неразумљивим“ језиком, Банка Русије, у горе поменутом извештају објашњава: увођење у промет дигиталних рубљи довешће до смањења трошкова трансакција за потрошаче, порашће конкуренција међу банкама и борба за клијенте. Слична објашњења, развојних циљева и увођења у промет дигиталне рубље, не појашњавају, већ обрнуто, још више замагљују ствари, и то не случајно. Јер, прави се циљеви скривају.

Но, о њима можемо сазнати из кинеских извора. Народна банка Кине је већ далеко одмакла у реализацији пројекта „дигиталног јуана“ и његове детаље је већ немогуће сакрити. Понешто се може узети и из материјала о пројекту „дигиталног долара“ и „дигиталног евра“. А такође и из материјала Банке за међународна поравнања у Базелу (BIS); BIS се сматра центром у коме се формира методологија и идеологија званичне дигиталне валуте.

КОЈИ СУ ПРАВИ ЦИЉЕВИ?

Као прво, дигитална валута треба да замени, у кратком року, готов новац. Истискивање готовине из света новца, врши се одавно, но, како сматрају представници светске елите (типа Клауса Шваба), сувише споро. Томе се противи народ, који, не без основа, сматра да готов новац гарантује какву-такву слободу, и спасава човека од контроле Великог Брата. Дигитална валута је позвана да нанесе коначан, смртоносни удар готовом новцу. Кинези су, пре две године, искрено признали да дигитални јуан треба да замени штампани новац. Узгред, ту велику тајну можемо наћи и у материјалима Банке за међународна поравнања, но широке радничке масе их, као што је познато, не читају.

Друго, дигитална валута представља смртоносну претњу обичним банкама, које смо навикли да зовемо – „финансијски посредници“. Оне су карика између милиона физичких и правних лица и централне банке. Комерцијалне банке су емитенти готово целокупне масе безготовинског новца (његов обим у свакој земљи премашује обим штампаног новца неколико пута). У таквом моделу дигиталне валуте, који припрема Банака за међународна поравнања за сва физичка и правна лица (тј. милионе и десетине милиона), предвиђено је да се рачун у дигиталној валути отвори у самој централној банци. Милиони и десетине милиона физичких и правних лица ће се наћи под директном контролом централне банке. Централна банка је позвана да постане свевидеће око Великог Брата. А комерцијалне банке ће постати пети точак на таљигама. Безготовински новац, који су стварале комерцијалне банке, нестаће заједно са емитентима тог новца. Може бити да ће неке комерцијалне банке и преживети, али не као самостални субјекти у свету новца, већ као одељења централних банака која ће извршавати искључиво техничке задатке („евиденција и контрола“ промета дигиталне валуте)

Треће, дигитални новац, који ће заменити данашњу готовину и безготовински новац, имаће ограничене функције. То је отворено изјавила, пре неколико месеци, Народна банка Кине. Дигитални новац ће задржати функцију мере вредност, посредника у размени и платежног средства, но биће лишен четврте функције – средства тезауризације (акумулације). Како је речено, рок важења пуштеног у промет дигиталног јуана биће ограничен. Он ће се „топити“ и у неком моменту престати да постоји. Штедети и сакупљати новац, помоћу дигиталне валуте, неће бити могуће.

Можемо наставити… четврто, пето… Но, желим да кажем најважније, оно што се не може пронаћи чак ни у документима Банке за међународна поравнања, али може, између редова, у књизи Клауса Шваба. Пошто новац у епохи дигиталних валута губи акумулативну функцију³, следи да је немогућа акумулација капитала. А без акумулације капитала не може бити ни капитализма на који смо навикли. Управо о томе и говори „немуштим језиком“ професор Шваб. И то ново друштво, у коме неће бити капитала, он зове – „инклузивни капитализам.“

О, „ВРЛИ НОВИ“ РОБОВЛАСНИЧКИ ПОРЕТКУ!

Иза овог бесмисленог термина, скрива се модел друштва који можемо назвати „новим робовласничким поретком“. Тај „врли нови свет“ задивљујуће је, подробно и тачно, описан у антиутопијама Јевгенија Замјатина „Ми“, Олдоса Хакслија „Врли нови свет“, Џорџа Орвела „1984“ и „Животињска фарма“, Реја Бредберија „451 степен по Фаренхајту“ и др. Такво друштво, ће се суштински разликовати од робовласничког друштва старог света. Тамо је роб био својина робовласника, робова није било довољно, чувани су као вредна ствар. У „врлом новом свету“ роб ће бити „једнократан“ (за једнократну употребу). Ево како је то изразио један од хероја романа „451 степен по Фаренхајту“:

„На крају крајева, ми живимо у веку у коме људи не представљају вредност. Човек је у наше време као папирна марамица: у њу шмрчу, гужвају је и бацају; узимају нову, шмрчу, гужвају и бацају…“

И, наравно, у таквом друштву „инклузивног капитализма“ новца неће бити. Деловаће принцип „евиденције и контроле“, при томе у онлајн режиму („Велики Брат те гледа“). Издалека, овај „врли нови свет“ са својом „евиденцијом и контролом“, подсећа на оно што је наша земља преживела током војног комунизма. Но, само издалека. Тада није постојао овакав дигитално-електронски концлогор, који се гради и довршава пред нашим очима. Тада је војни комунизам поживео само три године. Сада се „војни инклузивни капитализам“ гради са намером да дуго потраје, можда заувек.

Дакле, за промоцију пројекта дигиталне рубље Банка Русије користи низ обичних фраза. Тобоже, дигитална рубља ће нешто побољшати (квалитет финансијских услуга), смањити (трошкове трансакција), снизити (ризик губитка новца), повећати (финансијске могућности), убрзати (платни промет и поравнања), омогућити (доступност финансијских услуга) и томе слично. Чини ми се да и сами сарадници Банке Русије до краја не схватају шта пропагирају. И сасвим је вероватно да ће их искористити некакви непознати „типови“ из Банке за међународно поравнање, који схватају истинске циљеве стварања дигиталних валута.

Дигитална рубља је потребна само да би се довршила изградња електронско-дигиталног концентрационог логора. Када буде довршен дигитална рубља ће бити укинута. У концентрационим логорима, као што је познато, новац није потребан. Чак је строго забрањен.

2. јул 2021.

Извор: http://russnov.ru/

Преузето са: "Сродство по избору"

НАПОМЕНЕ:

1 ВТБ банка је руска комерцијална банка у којој 60.9 % обичних акција припада држави. ВТБ банка је водећа у структури ВТБ групације. Друга по величини међу активним банкама Русије и прва по обиму оснивачког (основног) капитала (прим.прев.)

2 Главно здање Банке Русије смештено је у Неглиној улици, а Неглинка је река која протиче кроз Москву, тачније испод Москве, дуга 7.5 километара, лева притока реке Москве, по којој су многе улице добиле име, (прим.прев.)

3 Новац као вредност, благо, може се повући из оптицаја и акумулирати с обзиром да се увек може претворити у било коју другу врсту робе (прим.прев.)