Вакцинација против ковида, иако уз велика „проклизавања“, креће се напред. Помаци су веома неуједначени. Рекордер у вакцинацији, до 20. јула, били су Уједињени Арапски Емирати (УАЕ).

Проценат становника који су примили једну или две дозе вакцине у Емиратима износи 76,73%; потпуно вакцинисаних (који су добили обе дозе) – 67.55. У групи лидера је и Израел, код кога су ови показатељи уравнотежени 61.65% и 56.37%. А ево још неких земаља – лидера: Канада – 69.78% и 51.03%; Холандија – 67.93 и 46.09%; Велика Британија – 67.90 и 53.10%; Немачка – 59.59 и 46.76%; САД – 55.99 и 48.53%. Русија се на светској лествици налази у средини са 22.73 и 14.79%.

Ипак, постоји велики број држава за које се не може рећи да имају успех у вакцинацији. Ево неких показатеља: Руанда – 3.00 и 1.90%; Пакистан – 4.13 и 2.02%; Република Конго – 2.89 и 0.28%; Нигерија – 1.20 и 0.66%.

Таквих земаља има много и у њима, укупно узевши, живи готово половина становништва планете. Како се може говорити о достизању, од СЗО прокламоване, циљне цифре од 80% (проценат популације који мора бити вакцинисан), ако су у државама трећег света успеси тако скромни? У СЗО одлично схватају да земље трећег света неће моћи самостално да дођу до задатог нивоа јер је потребан огроман новац. Вредност једне дозе вакцине произведене на Западу, у просеку, износи 20-30 долара. Рецимо, да би се једном дозом вакцине произведене на Западу вакцинисала једна милијарда становника трећег света (узимам број људи у најсиромашнијим земљама) потребно је 20-30 милијарди долара. А за потпуну вакцинацију (обе дозе) неопходно је 40-60 милијарди долара. Међутим, у Светској банци су израчунали да је државама трећег света потребно, не мање, од 100 милијарди долара. Земље богатог Запада већ више од годину дана разматрају да за њих не би било лоше да се „отворе“, сакупе потребну суму и помогну сиромашним становницима трећег света. Очигледно да би се корпорације Биг Фарме (америчке компаније Pfizer, Moderna, Johnson&Johnson, Novavax; немачке BioNTech и CureVac; англо-шведска AstraZeneca и др.) веома обрадовале таквој дарежљивости: јер би новац, понуђен у облику помоћи земљама трећег света, завршио на крају на банковним рачунима Биг Фарме. Ипак, до данас ово није остварено. Још увек не могу да сакупе неопходну помоћ.

Међународни монетарни фонд (ММФ) спреман је да стави на располагање земљама трећег света кредите у циљу борбе са „пандемијом“ и за масовну вакцинацију, но кредите нема ко да опслужује и отплаћује.

О свему овоме говорим само да бих објаснио: шефови многих држава трећег света, без посебног одушевљења су прихватили позив СЗО на свеопшту вакцинацију. Ове земље имају много значајније задатке (савладавање глади, да обезбеде становништву приступ чистој води итд.). Многи лидери држава трећег света правилно су схватили баханалије око корона вируса – као игру која је потребна само Западу и Биг Фарми. Још прошле године доста земаља у развоју прилично се дистанцирано и скептично односило према надуваној СЗО хистерији под називом „пандемија“. Код већег броја државника трећег света скепса је била условљена финансијским разлозима, но, неки су схватали коначне циљеве прљаве игре под називом „вакцинација“ и своје мишљење нису скривали.

Број опозиционара вакцинацији, из земаља трећег света, за годину дана се приметно смањио. Средином 2021. године свега пет држава у свету нису прихватиле идеју масовне вакцинације од корона вируса. То су: Бурунди, Хаити, Северна Кореја, Танзанија и Еритреја. Лидери три од наведених пет држава (Бурунди, Танзанија и Хаити) недавно су умрли. Њихове смрти су обавијене тајном.

Међу умрлим издваја се председник Танзаније Џон Магуфули (John Pombe Joseph Magufuli). Он је демонстративно одбио да учествује у свеопштој психози и следи „препоруке“ СЗО о борби са КОВИД-19. У јуну 2020. године прогласио је Танзанију „слободном од КОВИД-19“. Земља није затворила границе страним туристима, а августа 2020. године обновила је привремено прекинуте летове из Москве.

Председник Џон Магуфули иступио је категорички против коришћења заштитних маски, социјалне дистанце, изразио сумњу у ковид тестове и већ тиме искључио неопходност свеопште вакцинације становништва. Није молио ММФ и Светску банку за новац за вакцинацију, није преговарао са Биг Фармом о куповини вакцина. У светским средствима за информисање почеле су да се појављују бројни чланци у којима је разобличавана његова „лакомисленост“, но, председник Танзаније је остао непоколебљив. Пресекао иницијативе неколико месних лекара да тестирају људе на КОВИД и броје заражене. Без дозволе власти публикације о КОВИД-19 у земљи су биле забрањене. Да би умирио становништво и исмејао светску панику, лекари у Танзанији су на молбу председника тестирали животиње, чак и воће: тако је инфекција откривена код козе, препелице и папаје. Почетком 2021. године Европска унија је доделила овој источноафричкој држави 27 милиона евра за борбу са „пандемијом“, конкретно, за куповину вакцина, маски и лекова. Ипак, када је добио новац, танзанијски лидер је одбио да вакцинише становништво. Објаснио је да нема поверење у препарате као што има у лековито биље и подсетио житеље своје земље на животворну силу молитве. „Ми морамо, пре свега, да се уздамо у Бога у борби са овом опасном болешћу. Да, треба предузети мере предострожности како би заштитили себе од ове напасти, као што саветују наши лекари. Но, ми смо проживели више од годину без вируса и изашли некако на крај и без маски, многи од вас их нису носили“ – изјавио је Џон Магуфули.

Ова прича се трагично окончала. У фебруару су средства информисања саопштила да се Џон Магуфули заразио корона вирусом. А 17. марта је изненада умро са дијагнозом КОВИД-19.

Многи су смрт председника Танзаније коментарисали као освету Биг Фарме због његове самовољности. Неки су то чак назвали „ритуалном казном“. Ова верзија се не може ни потврдити ни оповргнути, но прича добија злокобни призвук ако јој додамо доста чудне смрти низа других лидера земаља трећег света.

8. јуна 2020. године умро је у 55. године председник Бурундија Пјер Нкурунзиза (Pierre Nkrunziza).

13. децембра 2020. године умире у 52. години премијер Свазиленда Амброз Мандвуло Дламини (Ambrose Mandvulo Dlamini).

10. марта ове године у 56. годинини умире Амед Бакајоко (Hamed Bakayoko), премијер Републике Кот Д‘Ивоар (Обала Слоноваче).

И, хронолошки последња прича у овом низу смрти: 7. јула 2021. године у 53. години убијен је Жовенел Моиз, председник Хаитија.

Ланац ових чудних смртних случајева наставља да привлачи пажњу. Умрли лидери држава нису били стари људи. Њихове смрти нису последица година. Обједињује их што су се, у већој или мањој мери, односили „лакомислено“ према „пандемији“ и вакцинацији. Није само Џон Магуфули отишао из живота са корона вирусом. У историји галопирајућих смрти председника Бурундија, премијера Свазиленда и премијера Обале Слоноваче, такође фигурира реч „ковид“. И тешко је схватити да ли је овај вирус био пратилац других болести од којих су боловали или је он био основни узрок њихове смрти.

А, може бити да вируса уопште није било. Данас се у арсеналу ЦИА и других западних специјалних служби налази немали број начина за брзо усмрћивање непожељних лица, без коришћења ватреног или хладног оружја, отрова и других „традиционалних“ метода. Савремена биотехнолошка и медицинска достигнућа омогућавају да се изазову многе смртоносне болести. Као што је познато, 2012. године умро је председник Венецуеле Хуго Чавез. Званична дијагноза: инфаркт на фону акутне инфекције и рака. Да, имао је инфаркт, да имао је рак, да и инфекцију. Ипак, све је почело тиме што су га неприметно заразили. До своје смрти, ове верзије се држао и сам Чавез, који је рекао да је његов рак – дело руку иностраних непријатеља. Узгред, Фидел Кастро је не једном, молио Чавеза да буде опрезан и да не заборави да су америчке специјалне службе научиле да користе рак као оружје за уништење. Британски Guardian је 2012. године направио списак државних лидера који су истом периоду оболели од рака. То су: „председник Аргентине Нестор Киршнер (рак дебелог црева), председник Бразила Дилма Русеф (рак лимфних жлезда), њен претходник Луиз Инасио Лула да Силва (рак грла), председник Венецуеле Хуго Чавез (метастаза рабдомиосаркома)¹ бивши председник Кубе Фидел Кастро (рак желуца), председник Боливије Ево Моралес (рак носа) и председник Парагваја Фернандо Луго (рак лимфних чворова).“ Сви су били истакнути национални лидери и имали напете односе са Америком.

Међутим, нас сада не занима питање правог медицинског узрока смрти горе поменутих лидера (осим председника Хаитија). Ми чак не можемо рећи да ли су четири лидера жртве болести или тајних операција. Важно је да су ове смрти повезане с њиховим одбијањем (или слабом жељом) да спроведу вакцинацију становништва својих држава. И, ако некоме одговара да ове смрти квалификује као „ритуалне казне“, онда циљ такве квалификације може бити застрашивање оних вођа држава и влада који се осмеле да скрену са „генералне линије“ СЗО, заправо оних који стоје иза СЗО, а који су организовали и користе „пандемију“ и вакцинацију.

Последњи на овом злокобном списку – председник Хаитија Моиз – не спада међу жртве које су умрле из медицинских разлога. Но, Хаити је почетком лета 2021. године био једна од малобројних држава света које нису приступиле вакцинацији становништва од корона вируса. У Северној и Јужној Америци били су једини. The Washington Post је ту ситуацију назвао „политички дисфункционалном“ (political dysfunction). Председник Моиз је делио убеђење већине житеља острва да Mikwòb pa touye Ayisyen; у преводу са креолског језика: Прост микроб не може убити Хаићанина. У априлу 2021. године Хаити се одрекао готово осамсто хиљада доза вакцина AstraZeneca које су му предложене у оквиру програма COVAX за најсиромашније земље. И после три месеца десило се убиство. У председника су испалили 12 метака.

P.S. Сада тече трећа декада јула 2021. године. Ако је средином године у свету било пет држава које се нису прикључиле глобалном процесу вакцинације, сада их је остало свега три. У јулу су наследници преминулих председника Танзаније и Хаитија донели одлуке о почетку вакцинације становништва. 15. јула, осам дана после смрти председника Хаитија у земљу је стигло пола милиона доза вакцина – поклон САД у оквиру механизма COVAX – глобалног програма за равномерну расподелу вакцина од корона вируса у целом свету.

Три државе још увек настављају да се противе плановима вакцинације. Пажљиво ћемо пратити стање здравља председника Бурундија Еваристе Ндајшимије (Evariste Ndayishimiye), председника државног савета Северне Кореје Ким Џонг Уна и председника Еритреје Исајаса Афеворкија.

28. јул 2021.

Извор: http://russnov.ru/

Преузето са: "Сродство по избору"

НАПОМЕНА:

1. Малигни тумори који се развијају из попречно-пругастог мишићног ткива, најчешће на рукама и ногама, али се могу развити у глави и врату, у репродуктивним и мокраћним органима, нпр. вагина или бешика.