Британија је отаџбина нацизма, концентрационих логора, геноцида, вешања деце и нарко-мафије. Да видимо шта кажу историјске чињенице…

Када се говори о Великој Британији и њеним становницимa, већина човечанства наведе енглески парламентаризам , као и великог Шекспира. Но, нација „просвећених морепловаца“ није то што се мисли.

ПРВО, Британија је, а не Немачка, отаџбина нацизма, идеје власти расе, тачније изабране „нордијске расе“ која треба да влада целим светом.

Творци нацизма су Енглези: Томас Карлај (прародитељ), Хјустон Чемберлен (англоамерички писац и филозоф), Џејмс Хант (написао 1862. године рад у којем је црнцима „доделио“ улогу прелазног облика између мајмуна и човјека), Френсис Галтон (рођак Чарлса Дарвина и оснивач еугенике – „науке“ о људској селекцији ради одгајања идеалне расе), Карл Пирсон (биолог и оснивач биометрије – расистичког смера социјал-дарвинизма), чија је позната изјава “Право на живот још не значи право свакога да продужи свој род.“

„Одушевљавам се енглеским народом. У колонизацији, они су учинили немогуће“, похвалио их је у једном говору Адолф Хитлер. Јасно је зашто их је фирер хвалио, све је идеје преузео од Британаца.

Подсетимо се да је управо у Великој Британији створен 1932. године Савез фашиста којим је руководио барон Освалд Мозли. Вођа британских фашиста је ухапшен тек 1940. године и у затвору је провео само три године. Умро је 1980, никада прогоњен због своје прошлости.

ДРУГО, концентрациони логори су британски изум, а не нациста или бољшевика (Троцки), како се то данас представља. Истина, има малих дилема да ли су то били Американци током Грађанског рата (1861-1865) или Британци током Англобурског рата (1899-1902), но већина историчара сматра да су предњачили Британци. Американци су у концентрационе логоре слали војне заробљенике, а Енглези цивилно становништво – чак целокупне породице.

Циљ стварања концентрационих логора, према званичним изјавама британске владе, било је „осигурање безбедности мирног становништва бурских република“.

Мушкарце су Енглези слали у логоре на територији Индије, Цејлона и других британских колонија. Укупно у свим британским концлогорима било је смештено 200.000 људи, што је била половина становништва бурских република. У њима је умрло до глади и болести 26.000 људи, а током само једне године, 1901, у концлогорима Енглеза од глади и болести је умрло 17.000 људи, од којих 14.300 дјеце.

ТРЕЋЕ, Енглези су светски прваци у геноциду, јер су практично истребили Индијанце на територији данашњих Сједињених Америчких Држава. Да подсетимо да су током насељавања данашње САД, Енглези убили око 15 милиона Индијанаца.

Геноцид су починили и током три колонизације Аустралије. Колонизација тог континента је почела 1788. године, а аутохтоног становништва је било милион људи у око 500 племена. Током насељавања Аустралије, Енглези су убили између 90 и 95 одсто Абориџина, док су на Тасманији староседиоци истребљени.  Убиства староседелаца су сматрана условом просперитета Енглеза.

ЧЕТВРТО, Енглези су познати и као „вешачи деце“, на начин који леди крв у жилама. Лондон је током 16. века носио надимак Град обешених. Током царовања Хенрија Осмог (1509-1547) кажњено је само за скитњу 72.000 људи.  Децу бескућнике масовно су вешали чак и у наредним вековима. Тек 1908. године Британија је усвојила закон по коме се на смртну казну не могу осудити млађи од 16 година.

ПЕТО, Британци су први створили нарко-мафију. У том контексту важна је још једна страница британске историје која је у стручној јавности позната као Опијумски рат. Међутим, правилније би било то назвати мафијашким системом, чији је главни извор била трговина наркотицима, због чега су скоро цео један народ претворили у наркомане. Радило се у то време (19. век) о 300-милионском кинеском народу.

Чак 13 одсто дохотка Индије током британске владавине долазило је од продаје опијума у Кини. Истовремено, опијум је убијао Кинезе. Само у периоди од 1791. до 1794. године, број лиценцираних опијумских пушионица порастао је са 87 на 663. Истовремено је Британија преко опијума извлачила огроман новац из Кине, што је све представљало класичну нарко-мафијашку шему.

Ова ситуација је довела до два разорна „опијумска“ рата, као и до потпуне окупације Кине од  стране Британије. Када се то догодило, Британија је почела да узгаја мак у Кини, на милионима хектара, док се број корисника повећао на десетине милиона.

Крај власти нарко-мафије у Кини дело је комуниста, који су једноставно све нарко-трговце стрељали, а плантаже мака спалили.

Извор: "Балканска геополитика"