Вест да је отац Теофил из манастира на Воденој Пољани отишао за Босну, код владике Фотија, брзо се проширила нашом епархијом. Многима није било јасно шта се то десило између оца Теофила и владике Атанасија Раките.

Да нешто "смрди" то се дало осетити већ дуже време. Отац Теофил се јавио неким људима. Каже да је добро и да је добио управу манастира Дуга Њива код Модриче, задовољан је. Коначно је добио свој мир. Мир који се не може ни златом ни дукатима купити. За Атанасија Ракиту неће ништа лоше да каже, само је рекао да је имао памети да не иде са њим из бихаћко-петровачке у милешевску. Али човек се учи док је жив и учи се на својим грешкама. Владики Атанасију није драго што га је оставио о. Теофил и њега назива "непослушним монахом". "Непослушни монах Теофил" како га зове Атанасије Ракита. 

Оно што је већ интересантно и што је за бригу јесте отац Никола Перковић. Некадашња десна рука Атанасија Раките, његов (прото)ђакон. Да, баш тако "некадашња десна рука", али то данас на жалост није. И отац Никола Перковић је јако разочаран у владики Атанасија Ракиту. Са њим је дошао из Босанског Петровца у Пријепоље. Отац Никола већ јавно прича да ће отићи из Епархије милешевске, јер више не може да издржи ово стање. Отац Никола је свештеник без парохије. Тренутно је служашчи у манастиру Милешева. Поставио га је ту владика Атанасије када је отерао оца Леонида. Неколико пута је тражио парохију од владике Атанасија Раките, али он неће или не жели да му да. Док скандалозни свештеник Игор Ерић (то је онај свештеник што се скидао го до паса на једној приватној забави у сред поста - овде:) опслужује две парохије у Пријепољу, добри и честити свештеник Никола Перковић нема ништа, живи од плате од веронауке и нешто од епархије. Ту је и породица и четврто дете је на путу. Треба породицу издржавати, али владику то не мари. Барем он треба и зна како је то бити отац и како је децу хранити. Њега то не интересује и по причи многих у епархији, он је дебело уцењен од појединих свештеника, првенство оних који су уз њега. 

Интересантно је и то, да је отац Никола јавно и отворено прича да ће ићи из епархије милешевске, било где, само да се спаси беде и проблема. Како он рече, са Атанасијом Ракитом се више не може издржати. Неће да слуша ни један савет, само слуша пар свештеника, који га лажу и поткрадају. Али схватиће једног дана, ко су му били они и у какве су му јаде задали. 

Пред нама је да видим шта ће и како ће отац Никола Перковић даље. Не треба да се боји. Он је добар и честит свештеник, а Господ га неће оставити. Отац Никола Перковић је прави пример свештенства, једна од светлих тачака у црнилу епархије милешевске.