Новитети у нашем здравству

Жене без партнера могу на вантелесну оплодњу

Аутор: Иван Мишковић | Фото:Г.Срданов | 23.09.2009. - 08:10

        И жене које живе без брачног партнера у Србији моћи ће да се лече од неплодности подвргавањем вештачкој оплодњи. То је главна новина коју доноси Закон о лечењу неплодности поступцима биомедицински потпомогнутог оплођења, који је ступио на снагу почетком месеца.

Наше грађанке које не могу да затрудне природним путем и не живе у заједници, али жарко желе да добију дете мораће да сачекају да се формира управа за биомедицину и оснују банке полних ћелија, што се не очекује пре пролећа 2010. године. Оне ће морати да добију и специјалну дозволу Министарства здравља и министарства надлежног за породицу, уз обавезни предуслов пунолетства и пословне способности.

Према новом закону, право на вештачку оплодњу и даље првенствено имају супружници и ванбрачни партнери, под условом да брачна, односно ванбрачна заједница постоји у моменту уношења полне ћелије, односно ембриона у тело жене. Међутим, захваљујући амандману који су поднеле народне посланице Снежана Стојановић-Плавшић, Александра Јерков и Гордана Чомић, ту могућност су добиле и жене које су саме.

Жене које могу да остану трудне на природан начин неће имати право на вештачко оплођење, објашњава Зорица Павловић, помоћница министра здравља за „Блиц“.

- Жена која жели вештачку оплодњу подноси захтев некој од надлежних здравствених установа, које тек треба да одредимо. Давалац полних ћелија је анониман, а жена једино може да зна да ли је реч о белцу. Један донор може да остави полну ћелију само у једној банци. Да би се спречило дуплирање донора, прецизне податке о свима њима водиће Управа за биомедицину - објашњава Зорица Павловић.

Дете које је на овај начин зачето, додаје она, неће имати никакве податке о оцу. У тренутку када репродуктивно сазри, моћи ће да добије информацију о донору само у смислу отклањања могућности да момак, односно девојка с којом је у вези има истог оца, што ће моћи да провери у Управи за биомедицину.

Име свог биолошког оца та деца пак никад неће сазнати, јер ће подаци о донору бити службена тајна. У Управи за биомедицину ће постојати само шифрирани подаци о донорима, а њихово одавање третираће се као кривично дело.

Највећи број поступака вантелесне оплодње сада се уради у три државне и шест приватних болница са којима Републички завод за здравствено осигурање има уговор. Од државних болница, то су Институт за гинекологију и акушерство Клиничког центра Србије, Гинеколошко-акушерска клиника „Народни фронт“ и Гинеколошко-акушерска клиника Клиничког центра Нови Сад. Цена једног третмана је од 270.000 до 290.000 динара, а Републички завод за здравствено осигурање покрива све трошкове - процедуру, лекове, анестетике, хормоне, све анализе, санитетски и други потрошни материјал. Због малог капацитета болница у којима се овај процес обавља држава је одлучила да у програм бесплатне вештачке оплодње укључи и шест приватних клиника.

У Србији засад не постоји национална статистика о вантелесној оплодњи, па самим тим ни прецизни подаци о броју успешних и неуспешних поступака, каже за „Блиц“ доц. др Елиана Гаралеић, начелница Одељења за вантелесну оплодњу у ГАК „Народни фронт“. Процењује се да сваки пети пар у Србији има проблем са природним зачећем детета. Наша саговорница додаје да нема ни стриктних правила код кога ће вантелесна оплодња успети.

Нови закон о вештачкој оплодњи и могућност за саме жене у Србији поздравља и Вера Тотић, председница Удружења самохраних мајки које окупља самохране родитеље са ванбрачном, признатом или непризнатом децом.

- У Удружењу самохраних мајки има деце која не знају оца, али много лепше живе од неких која га знају - каже она.

Тотићева верује да је добро и што тако зачето дете све до зрелог доба неће моћи да сазна ко му је отац, као и то што донор полне ћелије неће никад сазнати ко је његов потомак.

________________

Нада за многе жене

- Била сам у браку седам година. Бивши супруг и ја покушавали смо да добијемо дете. После многобројних и мучних анализа и хормонских терапија, нисмо успели. Наш брак се завршио разводом у периоду кад смо покушавали да уштедимо паре за вештачку оплодњу. Нови Закон о вештачкој оплодњи изнова ми нуди шансу да се остварим као мајка јер тренутно немам партнера с којим бих пожелела да оснујем породицу - каже Маријана К. (37) из Београда.

Законом забрањено

- није дозвољена вештачка оплодња искључиво ради научних истраживања

- забрањене су сурогат мајке

- није дозвољена употреба мешовитих полних ћелија од два или више донора

- забрањена је употреба репродуктивних ћелија донора који није жив у моменту оплодње, осим ако је он за живота дао такву сагласност

- нема могућности за избор наследних особина као што су боја очију, степен интелигенције...

http://www.blic.rs/drustvo.php?id=112004