БЕСЕДА ОЦА АРСЕНИЈА НА УСЕКОВАЊЕ ГЛАВЕ СВ. ЈОВАНА КРСТИТЕЉА
...О Свети Јоване, велики пред Богом, помози нам у овим данашњим тешким временима! Теби дође главе зло које је владало у време Ирода у Јерусалиму. Зло које се не да довољно описати штурим речником нашим. Али само мало ако се удубимо у ту страшну трагедију, мора човек да уздрхти. Шта је све у стању човек да уради због греха који га је опсео, због лажне и лицимерне речи своје коју даде.
А даде је пијан; даде распуштен у страсти, у неописивој глупости – да ће дати Саломији све, зато што она лепо заигра пред њим. Ако треба и пола царства његовог... Али, лукава змија, Иродијада, не хте пола царства, него хтеде да убије онога који рече да не може она да буде жена Иродова, јер је жена Филипова, брата Иродовог. И учини дело које ће се као зло говорити до краја света. Јер Христос је рекао за речи своје: Свет ће проћи, а моје речи неће проћи! И заиста, драга браћо и сестре, као што видите, две хиљаде година се проповеда ова страхота као опомена свим нараштајима. А ми у овоме крају доживесмо горе него Мојсије на Синају. Тамо направише златно теле, и ђаволу се клањаше један део Јевреја, јер 25 дана прође а Мојсија не беше са Таблицама... Ето шта је човек! Каква је то сигурност – ко за њим иде, и ко се у њега узда. Окреће се он више него брзо нечастивој сили. И ви сте видели да је ваш крај први у свету почео јавно да слави сатану. Јер сте имали скуп вештица, слушкиња пакла/.../ Ја јавно кажем свима у очи: јад и бедо! Зар сте тако ниско пали да ђавола славите?! Нећу презати да у очи кажем истину Христову. Зато ме је Бог и позвао, јер каже за нас свештенике: Ја вас изабрах од света да ми будете сведоци. Па зар ја смем да ћутим кад се Сатана слави?! Никако и никада! Мале су ми речи, а да не будем груб, за ову страховиту глупост која се десила, ето, у овој близини. Али, драга браћо и сестре, риба од главе смрди. Није чудо што се то десило у Браничевској епархији. Значи, после владике Хризостома (Војиновића), који је био свет човек, дође време свих оних који га нису волели. Дође време свих оних који су га мрзели. И мене кад питају моји у фамилији, зашто ово овако, ја одговарам: па то је бар јасно, зашто ово овако. Имали сте међу собом, и у вашем граду, светог човека. А колико вас је било у цркви кад је он проповедао? А сад сте добили баш оно што залужујете. Сад сте, рекох, мили моји, добили оно што сте тражили - исто што сте и ви. А има и она прича, кад су неколико мудрих људи ишли код светитеља, њиховог мештанина, да замоли Бога да им смени владара. И кад га замолише, он им рече: „Не знам да ли ће ми ту молитву Бог услишити, али дођите опет за две недеље“. И они свратише за две недеље и рекоше: „Оче, има ли каква порука?“ Одговори им: „Има, али је боље да вам не говорим“. Рекоше: „Реци, каква је таква је, да знамо“. Светитељ рече: „Рече анђео, као поруку Господњу, није имао горег владара да вам да. Зато имате тога. Да је имао гори, тога би добили!“ А добили сте га зато што сте и ви такви/.../ Зато је ова чета мала, која се у овој светињи скупља, у односу на зла која нас окружују. Али морате бити борци! Молите се Богу. А Бог није у већини, већ се сила Божија пројављује у мањини, односно у слабости, да би се видела сила. Бог је у стању да све победи, па и ове што су нам сада срамоту нанели. И та срамота се преко интернета пренела чак и међу људождере у Африци. Страшно! Немањићки сој, културан... Када је Фридриха Барбаросу, цара немачког, на путу за Јерусалим, примио Немања и погостио, он је из лонца руком вадио јело. А ми смо имали кашике, виљушке и ножеве. А где смо сада?! Сад хоћемо у Европу. Коју? Проклету! Заиста проклету. Ону која се давно Бога одрекла. То је још Владика Николај Свети рекао: Бежите, децо србска, од демократије европске! А ми у редовима стојимо за пасоше. Куд ћемо? Куд би путовали? И душу продајемо, само да можемо мало до мора да тела печемо као на ражњу. Или да одемо у неку туђу земљу где не могу да нас смисле. Ти исти, којима трчимо пред врата, ти исти су нас бомбардовали, децу убијали, мостове и пруге рушили и отровали нас. Зашто на себе не бацише мало тог осиромашеног уранијума, него наши људи умиру у јако великом постотку. Ја све ово говорим, да бисте пренели да то Црква говори и служитељи њени. Зар призивамо вештице, нечастиву силу у двадесет првом веку? Зар нема паметнијих ствари? Мало нам је ђаво зла нанео, па још треба да с њим коло да играмо. О туге! О будалаштине! О лудости! О зла великога! Молим се Богу да ме нико више не пита о овој ситуацији, јер ћу бити оштрији него Јован Крститељ, који је рекао Ироду: Ти не смеш да имаш жену брата свога! Хришћанине православни, крштен си у Цркви, и ти идеш на бал вампира?! Ужас! Ужас над ужасом! Шта би сада Свети Сава рекао, који нас је описменио? Шта би сви свети рекли? Шта би рекао кнез Лазар? За кога даде главу? Зар за нас?! Који смо ми?/.../ Ви, мала чета што за Христом иде, морате бити грлатији. Морате јавно рећи да сте против тога, увек када вас за то неко упита. То треба да прокажемо, и да уништимо, и не дај Боже да се икада понови/.../ Благо вама што у ову светињу долазите, да се бар мало оперете од шљама и од блата. Нека вас Бог чува, а Свети Јован, данашњи празник, да вам да чврстину коју је он имао да издржите ово време, али молећи се Богу истинито и од срца. Опростите, нисам могао мекше и лепше. Како говорити о злу лепо? То је немогуће. Зато ми немојте замерити. Оно што осећам, то не могу ни да искажем. Морамо заједнички да кренемо у борбу против оних који нас уништавају. И не само да уништавају нас, него и потомство наше. Коме је ђаво добра донео? Ником. Никад никоме. А данас они који владају, они хоће да буду христоси, и да им се поклања. То је тражио на Гори кушања и сатана од Христа: Поклони ми се и цео свет ћу ти дати. Страшно! Пре две хиљаде година, а ево и данас. Коме да се поклонимо сем Богу?! Могао бих страшне речи да кажем. А најстрашније су: Иди од мене сотоно! Сотоно, и опет сотоно! То је Христос рекао и Петру када га је наговарао да избегне Велики Петак. На Велику Среду му је рекао: Иди од мене сотоно! Не можете таквога човека, иако крштеног, именом назвати, него само – сотоно. Зато, нека нам Бог подари снаге да уочавамо сотоне који хоће да нам приђу. И лепо му српски реците: Иди од мене сотоно! - и све сте му рекли. А он нек види шта ће. Желим вам да мир имате у себи, да вам Свети Јован дода Христовога мира, да би били јачи и снажнији. А Светог Јована да замолимо: Свети Јоване, помози да српски народ не буде кукавица, него сличан теби, да може сваком злотвору да каже: „Немаш ти то право“, као што си ти рекао Ироду, који је узео жену брата свога. Да можемо рећи: немаш ти то право да навлачиш зло на децу моју! Бог вас благословио и кораке оснаживао! Да да Бог да се дуго година у овој светињи Њему молимо за све, па и за оне који падоше због циркуса Иродовог пре неколико дана и одоше сотони. Амин. |