ЗДРУЖЕНИ ПОКУШАЈ СРПСКИХ И ВАТИКАНСКИХ ЕКУМЕНИСТА ДА СРБЕ ПРЕВЕДУ ЖЕДНЕ ПРЕКО ВОДЕ Молитва и службе у Млаки, Јасеновачком логору, одржавају се испод фреске римокатолкиње Диане Будисављевић, која је била део пројекта покатоличавања српске деце.
Са благословом епископа славонског Јована Ћулибрка, познатог по умањивању српских жртава у Јасеновцу, у току је фрескописање обновљеног Храма Светог Пророка Илије у Млаки, метоху манастира Јасеновац, о чему сазнајемо на Фејсбук страници „манастир Јасеновац“. Фрескописање храма започело је осликавањем фресака Рахиље која оплакује своју децу и Акције Диана Будисављевић. Патријарх српски Иринеј је 22. априла 2018. године са митрополитима црногорско-приморским Амфилохијем и загребачко-љубљанским Порфиријем и епископима славонским Јованом, бихаћко-петровачким Сергијем и пензионисаним Атанасијем, освештао обновљени храм у Млаки. Ово је прва фреска у СПЦ (и вероватно прва уопште у свим Помесним Црквама) на којој је приказанано како православни добијају помоћ од римокатолика. Такође, Диана Будисављевић се појављује на илустрацијама заједно са Светим Јасеновачким Новомученицима, као и у Житијама Светих Новомученика. Диана Будисављевић, иако нема ореол, постављена је као српска светитељка. И више од тога, она је нов српски симбол, као на пример Света царица Милица. На месту самог логора Јасеновац, над (још не свим откопаним) моштима Светих Јасеновачких Новомученика, већ традиционално се одржавају заједничке молитве и говори Јевреја, муслимана, католика и православних. Године 2019. Рабин Да-дон, митрополит загребачко-љубљански Порфирије, ефендија Хасановић и бискуп Шкворчевић су одржали заједничку молитву у Јасеновцу код споменика Камени цвет. Они су се окупили поводом јеврејског празника Јом Хашоа - Дана сећања на жртве холокауста. Хрватски медији су закључили да ће за хрватско друштво бити позитивно појављивање римокатоличког бискупа, бискупови позиви на помирење и праштање, као и признање да Јасеновац јесте био место злочина. Од 2020. године се организује међурелигијска молитва на простору Јасеновца у организацији Ђаковачке бискупије. Епископ пакрачко-славонски Јован Ћулибрк је 2020. године учествовао је у локалној римокатоличкој цркви у молитви са апостолским нунцијем у Хрватској Лингуом и пожешким бискупом Шкворчевићем. Ове године је такође учествовао у међурелигијској молитви, која је била над самим моштима Новомученика (код споменика Камени цвет).
Изјаве српских епископа су у духу екуменизма, односно позива се на праштање, братску љубав и заједницу. Како великодушно рече патријарх Порфирије, амнестирајући Хрвате за усташке злочине, они који су убијали у Јасеновцу „не припадају ниједном народу ни људима“. Предсеник Александар Вучић и патријарх Порфирије су недавно договорили изградњу свесрпског светилишта у Доњој Градини, преко пута Јасеновца. СПЦ ће изградити нов манастир на овом месту. Република Србија ће донирати 80 посто, а Република Српска 20 посто новца. Меморијални комплекс у Доњој Градини ће бити, као и Млака и Јасеновац, ново екуменистичко збориште. Такође је договорено да обала код Старог сајмишта буде названа Обалом Јасеновачких Новомученика и да се ту пребаци и Музеј жртава геноцида, чији је директор Вељко Ђурић Мишина који је – као и Ћулибрк - склон да умањује број јасеновачких жртава. Ова идеја је половина, јер није обележена и друга обала. Тела - мошти Јасеновачких Новомученика која су Савом допливала до Калемегдана, сахрањивана су код Небојше куле и на Великом ратном острву. Проф. Предраг Ристић је тим поводом урадио и идејни пројекат Спомен куле. Али у такозваном граду Београду, односно Црнограду, су већ замислили изградњу дунавске променаде, која ће се настављати на рекреативно - забавне комплексе Београда на води. Филм „Дара из Јасеновца“ и филм који се снима „Деца Козаре“ могу да буду изманипулисани. То може да се постигне уметничким концептом: стравична клања нису представљена веродостојно, већ симболично. Као и до сада, у језуитско-екуменистичком стилу, користи се национални и верски идентитет, а онда се истовремено исти издаје. Како би се припремио долазак папе у Србију, треба да се прво припреми српски народ. Веза неће више бити Алојзије Степинац, који је битан Хрватима као хрватски национални јунак. Веза може да буде Диана Будисављевић, аустријска хуманитарка и „добра католкиња“ . На овај начин се слама српски идентитет преко споја неспојивог: и геј парада и литија у Београду, и Храм Светог Саве и Београд на води, и свесрпско светилиште у Доњој Градини и признавање Косова и Сребренице... Како је познато да се припрема долазак папе у Србију, папа свакако треба да „пређе“ преко Јасеновца. Због тог историјског доласка се у последње три године и спроводи претварање Јасеновца у екуменистичко место универзалних вредности „братства и љубави“.
Подсећање Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, у име Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, уручио je 2013. постхумно високо одликовање Српске Православе Цркве - орден царице Милице - Диани Будисављевић, која је спасила 12.000 српске деце из Јасеновца и других логора током Другог светског рата у Независној држави Хрватској. Потомак Диане Будисављевић, Леонард Рашица, примио је исте године и државни орден од председника Томислава Николића. ПОМОЗИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ"
НЕКА БИ ВАМ ГОСПОД УЗВРАТИО ИЗОБИЉЕМ СВОЈИХ ДАРОВА! |