Ето у Италији силе људе на вакцинацију. Иако се државни поредак назива демокрација тј. владавина народа. Нема ту владавине народа. Ради се о злоупотреби права присиле. Они то правдају са јавним интересом, али ако се може доказати да је вакцина штетна, а може, онда нема никаквог јавног интереса у присилном вакцинисању.

Присила на уношење нечега у људско тело је задирање у људска права и неоправдано задирање у неповредивост тела (оправдано би било нпр. хапшење). Стога, злоупотреби права и тиранији се има право противити. Власт више легитимна те нема оправдања за владање. Тако је нешто у складу са правом у Византији ако се не варам. А сигуран сам да је тако било у древној Кини. Тамо је било сматрано да је цар син Неба. Он мора да влада по врховном принципу, њиховом схваћању Логоса, космичком закону, по "путу Неба" (Небо је нешто што није ово небо него као метафизички свеправедни закон и принцип, али уједно значи и њиховог врховног бога, кога су разни окрактерисали као хришћанског Бога, али они су увек имали пуно разних других мањих богова). Онда када цар крши тај Закон и постаје тиранин, народ има право да му се побуни и да га погуби. Тако је било у случајевима последњег цара династије Сја те династије Шанг те династије Чин. Када су цареви постали тирани онда су пали од стране народа и племства. Може се од Кинеза пуно научити. (Они су оно што је логосно били пренели у разне елементе друштва.)

Нормално, не кажем да треба некога погубити него су буне у потпуности оправдане те такође и свргавање тиранске власти...

Нешто слично нестанку легитимности постоји и у Старом Завету, нпр. цар Саул - Давид је миропомазан уместо њега и постао легитимни цар, те други случајеви. Нормално, у демокрацији она се власт сматра легитимном која је изабрана на изборима, али не може се свргнути, него ако се народу не свиђа та странка, има право да то покаже на изборима, али када ће избори, а од тираније не може да се чека, а такође слабе вајде има од избора (с обзиром на могућност варања народа (лагањем и друго) и слаб избор странака те лажирање избора и др.).

Његош би у вези свега тога рекао: "Тиранству стати ногом заврат, довести га к познанију права то је људска дужност најсветија". (Горски венац).  

А власт више ни није демокрација, него олигархија (неограничена демокрација по Аристотелу тежи олигархији) неофеудалаца.

Ж.