Помоз' Бог, драго Уредништво,

По договору, јављам се јер има нових вести овде код нас у Аустралији.

Код нас је, као што вероватно знате, ригорозно ограничено кретање због пандемијских мера, укључујући и полицијски час, али то није ништа ново – Мелбурн је све ово већ прошао прошле године.

Оно што је ново јесте велики притисак да се људи вакцинишу, не би ли се сви „вратили на нормалу“ – не липши магарче до зелене траве – на следећи перфидан начин: званично је вакцинација на добровољној бази, међутим послодавци  са великим бројем запослених притискају запослене да „буду одговорни“, стално се пропитује да ли је неко вакцинисан или није – што закон о приватности медицинских података забрањује – и генерално људи се плаше гласинама да ће изгубити посао ако се не придржавају политике фирме да јој запослени буду вакцинисани. Државне службе (полиција, просвета, здравство) отворено захтевају вакцинацију под претњом губитка посла (постоји неколико случајева пред Врховним судом Новог Јужног Велса где се овакве одлуке покушавају оборити).

Додатни притисак је што народ овде већински подржава овакву политику. Слуђен медијском лармом, пројектује своје страхове на невакцинисане као да су они главни извор заразе („епидемија невакцинисаних“) и већ је истрениран да прихвати, као сасвим нормалан, следећи чудовишни корак. У питању  је увођење медицинског апартхејда, који се већ на неки начин успоставља у Француској; али, знајући предњачење аустралијских властодржаца у увођењу ненормалних мера, као и пасивност, па чак и сагласност већине локалног становништва са таквом суманутом политиком, овакав режим може заиста постати образац будуће диктатуре на глобалном нивоу.

Наиме,  ми већ имамо апликацију коју смо обавезни да инсталирамо на мобилне телефоне, којом морамо да скенирамо жигове који свака установа, па и црква, мора да истакне како би јој уопште било дозвољено да функционише (QR code). Првобитно је у Викторији овај жиг могао бити неповезан са државним системом, међутим од јуна то више није могуће и сви користе исту апликацију коју је развила викторијанска влада, у чији се систем на тај начин сливају подаци куда се ко креће и да ли поштује ригорозни карантин на снази (5км радијус кретања, полицијски час од девет увече до пет ујутру итд.)

Сада се помиње следећи корак: да се ова апликација повеже са идентитетом сваког грађанина преко личног дигиталног сертификата који ће садржати податак да ли је особа примила вакцину или не. На тај начин би невакцинисаним особама практично био забрањен приступ где год држава пропише, јер би се при скенирању жига показао зелени или црвени статус који би се забележио у државном систему, а радње, установе и предузећа би били приморани високим казнама да невакцинисаним особама бране приступ.

Разматра се да и се цркве, као и сва остала јавна места и установе, обавежу на овакав режим. Наш Владика Силуан је устао одлучно против оваквих планова:

https://soc.org.au/sr/vesti-sr/

Верзија текста на енглеском је доступна у облику писма на које верни могу да се позивају као приговор савести уколико не желе да приме вакцину. Видећемо да ли ће овакав став наш Митрополије резултирати забраном поновног отварања храмова када и ако дође до тога, или ће власт ипак устукнути на овом кораку.

На крају, прошле недељe аустралијска агенција за одобрење лекова и терапеутских помагала је званично забранила да аустралијски лекари приписују ивермектин. На овај начин смо практично онемогућени да имамо приступ раном третману за случај да се, не дај Боже, разболимо од короне, били вакцинисани или не.

Очигледно се цела представа изводи, на више фронтова, да би се људи на сваки начин вакцинисали и успоставили вакцинални пасоши као мера контроле становништва.

Међутим, гласови против ових суманутих „пандемијских мера“ полако постају све гласнији, па ћемо видети хоће ли се власти засад зауставити или наставити овим погибељним путем.

С нама је Бог, а Денијелу Ендрјузу, премијеру Викторије, боље би било да пази да се не омакне поново на степеницама – следећи пут можда не прође само са опоменом.

Ваш,

Радован Голубовић