Чувени српски пулмолог, педијатар и алерголог доктор Бранимир Несторовић каже да се показало да имунитет након прележане инфекције коронавирусом траје и до десетак година

Људи који раде с малишанима и који имају малу децу сигурно су већ развили неку врсту имунитета, поручује пулмолог Бранимир Несторовић.

– Стигао је четврти талас короне у целој Европи. Потврђено је да је имунитет веома добар после прележане инфекције. Руси су сад показали да имунитет траје најмање десетак година. Ми смо причали да је то од три до пет година. Мислим да је ово 84. недеља како траје епидемија. Према свим параметрима смо морали већ да изађемо из ње. Сада видимо после свега да нема разлике између земаља које су имале строге мере, које нису имале никакве мере, затим земље које су највише вакцинисане као Израел и Велика Британија имају највише заражених. Мене су учили на факултету да свака следећа мутација слаби вирус, али сада видимо да свака следећа варијанта је све вирулентнија – каже стручњак.

Несторовић потом каже да је чудно како ни после годину дана не знамо пуно о вирусу.

– Чешка вирусолошкиња је рекла да би требало „затворити ту пећину из које излећу ти слепи мишеви“. Још делта није ни прошао, а већ се појавио му, онај ламбда, који су најављивали, нестаде. Доста је збуњујуће, мислим да смо ми још пролетос дошли до колективног имунитета. Будући да имамо преко 50 посто вакцинисаних, више не би требало да имамо проблем. Невероватно ми је да за годину и по дана ми и даље ништа не знамо о вирусу. Дневно се објави од 50 до 100 радова и невероватно је и нетачно да ми готово ништа и даље не знамо о томе. Погледао сам своју књигу у којој сам писао о САРС и писало је да људи који раде с децом и који имају малу децу имају већ неку врсту имунитета, исто као и код САРС, и много ређе имају тешке облике вируса – сматра популарни Нестор.

Не кљукајте децу антибиотицима

ЦРП је, рецимо, веома битна анализа. До 10 се зна да нема никаквог обољења. До 40 шанса да су неопходни антибиотици јесте 0,2, између 40 и 80 шанса је 30 до 40 посто. Зато деци не треба увек укључивати антибиотик, то ће проћи. Према неким ранијим студијама, и до 80 када је ЦРП не треба давати антибиотик, већ пратити дете, па ако је неопходно, лако ће се антибиотик укључити. Ми у данашње време имамо велики проблем јер немамо много нових антибиотика, а људи су све резистентнији јер бактерије су паметне и сарађују, нису као људи. Једна бактерија, када постане резистентна, она јави другим бактеријама, па ће и оне постати резистентне, сматра Несторовић.

Он каже да је пример Индије открио улогу једног лека у борби с пандемијом.

– Имамо случајеве када се свашта дешавало у Индији, где је хиљаде умирало, и само се одједном ситуација решила. Ради се о томе да је Индија делила комбинацију лека ивермектина, цинка и доксициклина. Та комбинација коштала је око један и по долар, индијска влада је то делила и све је стало. Мени је жао што се о томе не прича довољно. Али има га по ветеринарским апотекама. Ветеринари су постали главне фаце – каже у свом стилу Несторовић.

Шеклер: Касно за КОВИД пропуснице

Миланко Шеклер, вирусолог и микробиолог Ветеринарског института у Краљеву, изјавио је да није сигуран да је у овом тренутку од увођења КОВИД пропусница могуће извући максимум, као што би било могуће да су уведене на време.

– Испада да је држави важније шта ће о њој да мисле антиваксери него грађани који су се вакцинисали, били послушни и радили све што треба. То ме подсећа на грађане који редовно плаћају грејање, воду и струју и оне који не плаћају ништа, а онда се држава договара како ће да плате, којом динамиком и како да им отпише део дуга – рекао је он.
Шеклер је истакао да само захваљујући вакцинисанима здравствени систем није доживео крах, али да ће медицински радници да полуде јер добијају теже случајеве из већег броја тестираних.

Извор: "Република"