Већ неколико дана на телевизијима и радио станицама, како оним са националном фреквенцијом, тако и на локалним, емитују се рекламе компаније Рио Сава експлорејшн. Мало је рећи да је овај маркетиншки покушај узнемирио јавност Србије.

Овај нови, у слици и тону, прати већ постојеће покушаје опседања градских билборда у Лозници и оглашавањем у новинама, од некад чувене „Политике“ до Лозничког недељника. Српска јавност је тиме изложена обмани и слободно можемо рећи, једној врсти насиља на коју нико не реагује.

Можда је од свега највише заболела реклама на нашем, некада и јавном сервису, за који смо већ навикли да ће вазда служити само једној страни – власти. Но, ово сад некако оде предалеко. Ајде што нам узимају новац за реално очајан програм и лажу и крију, али сад постадоше и јавни сервис окупатора и криминалаца, а све на штету народа Србије, исте оне земље чији назив и боје Радио-телевизија Србије носи у свом називу.

Људи који тамо раде, а има их неколико хиљада, добровољно су пристали да буду таоци не једног режима ни једне политичке опције, него једне криминалне организације. По свему судећи, то им се баш свиђа. Некада РТС, а сада ТВ Бастиља пристаје (верујемо уз новчану надокнаду, мада можда и из чистог задовољства) да емитује рекламу у којој готово ништа није истина.

А шта је заправо толико спорно у поменутој реклами и шта нас то све ТВ Бастиље широм Србије обмањују? Веровали или не, готово све. Кренимо редом.

Компанија која је све што је дотакла, дословно уништила, почиње тираду о заштити животне средине. Иста она компанија која је људе на сваком континенту на ком је радила оставила без чисте воде, пољопривредног земљишта и самим тим животне средине, сада нама, аутохтоним становницима, прича о заштити животне средине. Наши преци су знали, а знамо и ми данас, да живота нема без воде ни Природе.

Рио Тинто пак, покушава да нас убеди да свету спаса без – литијума. И ето друге крупне лажи. Не може се чистим и зеленим звати нешто што се добија на јако прљав начин, а начин добијања литијума би био итекако прљав, по признању саме компаније. Довољно је прочитати само оно што су хтели да нам признају (на годишњем новоу: суморне киселине 94-98% чистоће – 320 000 тона, каустичне соде 45% и 5% - 1500 тона, хлороводоничне киселине – 1900 тона, натријум карбоната – 110 000 тона, калцијум оксида – 60 000 тона, 1300 тона експлозива итд.) и да схватимо да ни у самој технологији, као ни у кампањи, нема ништа чисто.

Исти тај литијум није нити може бити извор енергије јер он једноставно не производи енергију. Литијумске батерије само складиште енергију коју већински и даље добијамо из фосилних горива. Није ни обновљив. Постоји велики проблем на глобалном нивоу не само са екстракцијом литијума, него и са већ постојећим литијумским батеријама које се рециклирају у веома малом постотку, тек 1-3%. Литијум је запаљив и токсичан.

С друге стране, научници којима заиста јесте стало до тога да свет буде лепше и чистије место, годинама раде на прихватљивим алтернативама за ове проблематичне батерије. На тржиште полако стижу натријум-јонске батерије које се добијају од натријума који је далеко доступнији од литијума, јефтиније су и могу се лакше рециклирати. Сасвим је јасно да ће литијум-јонске батерије до 2026. када је Рио Тинто замислио да почне са експлоатацијом у долини Јадра, увелико бити прошлост и да ћемо у том тренутку вероватно очекивати неко боље решење и од натријум-јонских батерија.

Но, и у тим лажно зеленим обећањима се Рио Тинто искусно ограничава, не нуди чисту воду и очување Природе, него евентуално чист ваздух, премда је јасно да ни то у овом случају неће бити могуће.

У стилу старих добрих манипулатора, свечано нас обавештавају да спас света зависи баш од овог нашег, „највећег“ лежишта. Питамо се како изгледају мања и најмања лежишта ако „највеће“ подразумева тек нешто више од 1% светских резерви? Дакле, жртвујте се Срби. Опет. Да би свет био чист и леп. Ваљда рачунају биће лепши ако нас буде мање.

Ту је и „омиљени“ геолог Јадра и Рађевине, драги нам Владица, који је лично, како нам је сам рекао, „оплакао сваку краву Јадра и Рађевине“, да нам каже како он разуме НАШУ забринутост! Па наравно да разуме кад је наша, није ни његова ни њихова. Најлакше се туђи проблем разуме. Рекао нам је још и како он „воли своју земљу“ све плачним гласом у сваком тренутку спреман да пусти сузу, „та не би он...“ Овде заиста честитамо компанији на избору запослених, ми их не би боље проценили. Владици да платите сразмерно количини суза по крави (и телету). Није то мало, још у Јадру и Рађевини крава има, ако већ људи мањка!

Идемо даље. Кажу раде анализе „како би били сигурни“, у преводу нисмо сигурни да је све безбедно и то је чак и за нас много да лажемо.

Познаваоцима језика не може да промакне ни омиљени плеоназам председника, премијера и Зоране Михајловића – „највиши стандард“. Или је стандард или није. Кад је у питању живот, нема најниже и највише. Или си жив или ниси. Као кад ви обмањујете, ми не кажемо лажете мало или много. Лажете и обмањујете.

   У покушају да нас до краја увере да ћемо њихов in vivo експеримент преживети, додају шлаг на торту – институције. Да смо у некој слободној земљи, у којој би институције такође биле слободне, можда то не би био тако урнебесан покушај. У таквој земљи, ја ово не бих писала ни Ви читали, јер прљаве корпорације не послују у чистим земљама. На шта ли су мислили од свега, да ли на Министарство заштите животне средине које примењује принцип „ако се довољно дуго будемо правили мртви, можда забораве да постојимо“ или на Институт за водопривреду који ће ускоро прећи у приватно власништво?

   У овим језичким смицалицама, мађионичари маркетинга успешно замењују тезе па кажу „и проћи ће јавну расправу, у коју ће сваки грађанин имати увид“. Увид се има у јавни увид и одакле им идеја да ће засигурно њихове студије проћи на јавној расправи. Ако их уопште и буде. Мислим, ако буде расправа. Студије су ту и толико су лоше да се крију.

   Све у свему, реклама је толико лоша да не можемо ни да се љутимо. Можда им је маркетинг мађионичар намерно „сместио“. Оно што забрињава је да су сви запослени у медијским кућама, за неке ситне новце, спремни да на своје руке и савест приме сузе и крв Рађевине и Јадра. 

   Овај бедни маркетиншки случај Рио Тинта са поруком „јадарит – откриће из Србије за цео свет“ неодољиво подсећа на ону још несретнију снисходљиву рекламу америчке амбасаде „Ви сте свет“. Уопште је цео тај серијал реклама у коме смо ми свет јер дадосмо свету и што смо имали и што нисмо, понижавајућ и манипулативан до крајњих граница.

   Сад кад се излињала прича о Супермену, опет је ред да свету нешто дамо да бисмо мислили да смо велики. И вук сит и овце на броју.

У једној од реклама серијала „Ви сте свет“  злоупотребљен је цитат из Пекићевог романа „Како упокојити вампира“ којим нас некадашњи Гестаповац, професор Рутковски учи да не треба да памтимо прошлост, него само напред. Такви би своју најрадије заборавили, али част ипак зависи и од тога одакле долазимо.

Најлакше би тако било, да смо тиква без корена. Нисмо ми, а није ни Рио Тинто.

Нема бежања од прошлости, ми знамо ко смо и зато рудника неће бити.

Марија Алимпић,

Удружење Заштитимо Јадар и Рађевину