Чудан неки владика

Ових дана поводом устоличења епископа Методија у Ђурђевим ступовима свима је скренуло пажњу када је епископ Ћулибрк скочио са падобраном за ову прилику. Силан народ се одушевио али мени ту нешто не штима…

Није ми јасно јесмо ли се ми Срби толико отуђили од православља да нам није јасно да овако нешто не приличи једном епископу? Нису ли епископи ту да буду пример свима осталима? Нису ли се одрекли имена, навукли тамну мантију да се не би истицали и били горди? Шта је следеће, наступ са Лепом Бреном?

https://www.youtube.com/watch?v=tvJJftsow8E

У почетку пре неколико година био сам одушевљен са појавом епископа Јована Ћулибрка. Прочитао сам и пар његових интервјуа и схватио да се ради о јако образованом човеку. Студирао у Загребу, магистрирао у Израелу. Па сам онда чуо да је човек слушао Joy Division а касније је постао владика, заиста фасцинантно. Међутим, временом се слика искривила. Јасно је да нешто не штима са тим владиком који падобранац беше а и сада има добре везе са многим људима из безбедносних служби.

И онда налетим на снимак у коме владика умањује број жртава у Јасеновцу, исмејава Гидеона Грајфа који је написао књигу о Јасеновцу у којој је користио податке америчке војске. Гидеон је извео потпуно независно истраживање што је за сваку похвалу јер хрватски историчари све наше књиге називају ”српско претеривање” па је ово истраживање из Израела и те како битно. Ипак, ово се владици не свиђа. Владика то боље зна и каже да је 83.000 имена које има музеј у Београду боља полазна тачка за истраживање.

Због свега овога му је академик Србољуб Живановић, кога изузетно ценим, написао одговор (овде:) па нема потребе да се даље уносим у ову причу.

Како је то могуће? Владика српске цркве који навија за једну страну? И најгоре од свега владика Јован је владика Славонско-Пакрачки, епархије под којом се налази Јасеновац и Јасеновачки манастир.

У јасеновачком манастиру на инстаграму се хвале новом часном трпезом. Гледам и не верујем својим очима, трпеза са хебрејским натписима. Нигде једног слова ћирилице на овом столу. Питам се јел претварамо православне цркве полако у јеврејске храмове? Знају ли људи уопште шта је Свети Сава писао о јеврејима и католицима?

Све више људи се враћа православљу у Србији и не треба се дозволити да различите службе користе цркву за манипулацију народним масама. Не желим ја да дисквалификујем владику, желим да нам буде савезник. Молим се за господина Ћулибрка да се врати на прави пут и да не прави компромисе.

”Из Законоправила:

7. правило Лаодикијског Сабора

Празничне дарове, које шаљу Јудеји или јеретици, не треба примати, нити заједно са њима празновати.”

Није на владикама да се баве дипломатијом. Сви други то могу, сем њих. Епископи су ту да буду светле тачке у мраку, да се не сагињу и не узмакну милиметар када су сви остали слаби.

Уобичајне флоскуле ”требамо помирити два народа и опростити” и ”сви смо ми Христови” и слично за мене не стоје. Ја се ни са ким нисам свађао, па немам ни шта да се мирим, а нисам мислио ни да се светим. Усташе су убиле моју прабабу и друге чланове породице и то треба да се памти. Дужност цркве је да чува сећање на све наше мученике а не да се бави тражењем доказа и смањивањем бројева жртава. А за кољаче у Јасеновцу нисам сигуран да ли су били папини или Павелићеви али знам да од нашег Христа сигурно нису.

Каже владика: “Такође, имате бискупа Антуна Шкворчевића, који сваке године организује сећање на Јасеновац, на које долазе и други бискупи, па је и папски нунциј био већ два пута”, нагласио је владика Јован.

”Из Законоправила

45. правило Св. Апостола

Епископ, или преѕвитер, или јакон, који се са јеретицима само и молио буде, нека се одлучи; ако им пак допусти, као клирицима, да што раде, нека се свргне.”

Па јел знате ви владико шта је Свети Сава рекао за служење службе са католицима? Па није то никакво помирење, то се зове другачије… рецимо ја бих то назвао духовном колаборацијом. Ако вас гледају јасеновачке жртве сигурно им није мило то што радите. Није то духовност, то што ви радите је политика и нема везе са нашим колективним сећањем и вредностима.

У Законоправилу Свети Сава каже да је назив епископ од старогричког епископос, што значи светионик на брду. Његова је дужност да контролише рад монаха на својој територији.

Све је више екумениста у нашој цркви који су обични пиони у рукама служби и  великих сила у циљу стварања глобалне цркве и владе. Ми Срби треба да се вратимо себи и свом извору Светом Сави.

Данас неке владике све ређе помињу Светог Саву, али се зато лажно куну у Христа јер им је тада лакше да обрну тумачење како им одговара. Не може се на Балкану до Христа а без Светог Саве без обзира шта вас учили у богословији, Атини или Ватикану. Џаба вам те науке.

Свети Сава је био изричит, не смем ни да помислим шта би рекао када би видео стање наше цркве данас и није ни чудо што Законоправило није било преведено на модерни српски језик све до ове године. Многим владикама је више одговарало да се за ову књигу никад не сазна и да остане заборављена. Е па неће моћи драги моји.

Црква нису владике, црква смо сви ми. И ви се питате подједнако као и људи у мантијама. Ако постоји било каква нејасноћа довољно је да све вратимо извору – Светом Сави. Зато читајте Законоправило Светог Саве тамо је све јасно речено.

Извор: Блог Милоша Станића