„...Антихрист ће желети да му се људи поклоне добровољно, као што је свет прихватио Христа. Али је то добровољност, коју има животиња, коју воде на клање. Она иде сама а са стране су пастири са бичевима... Испричао сам ти тако страшне ствари..., али треба говорити о свему овоме, како би се сликама из будућности спречавало униније у садашњости."

+ + +

Шта представља данашњи новац?! Превару, привид, илузију, као и та ђавоља „чуда“. Сва произведена техника нешто значи само уз велики број „ако“: ако је гориво текуће, ако радијација није висока (иначе електроника отказује), и тако се може још набрајати и набрајати.

Поред тога, савремени аутомобил се не може возити без специјалних вештина! Значи само треба одузети једно „ако“ и све то ће постати гомила непотребног метала. Имамо и пример пред очима: коњ и крава су на цени код сељака.

Даље, велики део новца се чува или у банкама или у хартијама од вредности. Те банке ће банкротирати да би људе бацили на колена. И то ће истовремено банкротирати чак су понављања тога била успешнија. А биће и покушаја заустављања последица природних катастрофа и ратова. И са чим ће човек остати? Са масом непотребних и некорисних ствари, на чије задобијање је потрошио многе године живота, чија је вредност веома релативна чак и у благостању, док за време катастрофа представља прах, ништавило.

Сећам се кад су ме жене питале: да ли је грех ако се у кући налазе кристал и ћилими? Сви су то згртали по кућама. А шта с тим даље? Сада замислите да нема струје, гаса и грејања, па шта ће човек да ради са кристалом и ћилимима? То је за тестеру, секиру и „буржујку“! А ко има те ствари?! Можда један или два човека од стотину.

Рећићу још нешто кад сам се већ дотакао ствари. Како је свет био рационално устројен пре безумног 19-20 века! Тада се правила добра и квалитетна одећа. За њену израду су уложени труд и снага, али су је и унуци носили, ето како су људи ценили своје време! И због тога су имали довољно времена за све, и да буду у пољу, и да иду у Цркву, и да поседе за столом са родбиним на празник. А шта је сада? Постоји сезонска обућа и одећа! Али за молитву се нема времена, помолићу се код куће јер немам времена за Цркву, а деца расту као неурозна јер родитељи зарађују новац. И зато ми не живимо горе од других. А да ли живимо?! Живи само онај ко је слободан, а заробљеник и роб – постоји. Бог је дао Свог Јединородног Сина да би нас извео из ропства греха и страсти, а ми као Јевреји који су изашли из заробљеништва у Египту, ропћемо и враћамо се назад у заробљеништво. Нека гину и деца, нека су и близњи унижени, само да чорба буде не време! А шта је та чорба – то је сир у мишоловци. Када су вратанца затворена али је сир још ту, зар миш зна да је она узета? А њен час већ откуцава, али је сир ту, и она га усрдно гризе, и тако се радује укусном ручку! Али онај ко је поставио мишоловку је већ чуо да је замка била успешна и жртва је ухваћена. Он може одмах да дође и да убије жртву, а може и да јој дозволи да свари храну. Најпре ће се осећати скучено, а затим ће се навићи. Гладни? Такве ни не убијају! А крај је познат мислим да се и миш досетио.

Да, страшна су времена. Погледај само ради чега је дошло до последњег рата? Кажу: Хитлер, борбеност немачког народа, подела Европе и света. Комунисти уводе империјализам и борбу за колоније. Има много тога, али суштина није у томе – суштина је у могућности централизације власти, власти над светом. Свако дрво се познаје по плоду, оно што ти није рекао продавац садница на пијаци, сазнаћеш и оћеш нећеш тада када добијеш плод и дочекаш га. А какви су плодови рата – милиони убијених и унакажених православних људи како у нашој Русији, тако и на Балкану. Главна предстража Православља на југозападу је Србија која је у рукама Хрвата, католика – Јосиф Броз Тито је Хрват, и Хрватска постаје најразвијенија република. Православне области Југославије нису просто у забораву, али се Косово насељава муслиманима као сада и Русија, и Москва.

Други резултат су – Јевреји. Пропагандом је све тако било организовано да су у рату највише претрпели – Јевреји, а не Словени или речимо Французи. Враћам се Балканцима, Срби су ратовали за Тита, Хрвати су били са Немцима, а на крају су највише добили – Хрвати. Тако је и са Јеврејима. Прво, кога су Немци уништили? Велики део Јевреја су полу-Јевреји, или крштени или толерантни према вери, никако не ортодоксни, а поред тога ниједан од руководиоца сионизма није био у Хитлеровим мучилиштима, - они су успели да побегну јер су унапред знали суштину онога што се дешавало. Али ако се расветли све што се десавало, показује се да су прогони омогућили формирање израелске државе. Земљаци су им уделили и искројили земљу. Али код нас кажу – постави за сто. Одвојевали су ту земљу од Арапа. И опет су Арапи терористи, а не Јевреји!

Трећи резултат је – Европа. Шта је још могло да је заустави да се уједини, ако не глобалан рат. И сада се већ може сматрати да је то једна земља, од Турске до Норвешке. Све ће бити јединствено – судство, новац, закони. Све ће бити у сагласности са Америком како при општем уједињењу не би дошло до несугласица.

Који од ових резултата је важнији за сатанисте? Није нам дато да знамо. Мислим и видео сам да су то степенице једне лествице, лествице која води у антихристово царство. Он ће доћи и тада је већ све готово, потпуна централизација, сваки човек је добио свој број и картицу, а на њој је све чак и појединачни погледи на свет. И помоћу те картице ће бити могуће контролисање човека и на земљи, и под земљом, и под водом. Све ће то бити.

Наравно, он ће желети да му се људи поклоне добровољно, као што је свет прихватио Христа. Али је то добровољност, коју има животиња, коју воде на клање. Она иде сама а са стране су пастири са бичевима. Али човечанство је већ у мишоловци, иако је остало нешто мало сира. Зато је Спаситељ и рекао да једва да ће се наћи и једна верујућа душа. Ми смо већ примили услове које нуди овај свет. Људи се нису просто сложили, већ су сами изградили свој систем зависности од њега. А ако си већ прихватио правила игре – играћеш до краја, а у датом случају до Страшног Суда.

Испричао сам ти тако страшне ствари, да више нема скоро ни потребе да идем даље. Најстрашније је међутим то што чути не значи и видети, а видети је значајно ужасније и одвратније. Али треба говорити о свему овоме, како би се сликама из будућности спречавало униније у садашњости.

Да, чини се да је смрт нешто најреалније што постоји у овом свету. Али управо у њену реалност сви не желе да верују, тачније реалност смрти се упоређује са илузорношћу људског постојања. Илузорност се не схвата као обмана, не, јер код Бога нема обмане, јер је Бог – Истина. Илузорност постојања је у њеној брзој пролазности, и у односу самог човека према њој, као што се и наше невоље гомилају у нама самима. Човек се према тој пролазности односи као према вечности, одбацујући највећу реланост смрти. Рећи било коме нешто о смрти, а камоли о смрти свог сабеседника – постаћеш његов непријатељ. А шта бива ако кажеш да ће он или ја вечно живети? Просто, ми се трудимо да не мислимо о смрти, покушавајући да побегнемо од ње по принципу ноја – који сакрије главу у песак и мисли да нема опасности! Погледај колико Светитеља је ставило ковчег у своју келију, а зашто? Да би се сећали смрти, а то је по Светом Писму – залог спасења. Какви су то људи били, истински синови Божији, а пред очима им је непрестано било сећање на смрт – ковчег! Ово говорим ради нас грешних људи последњих времена, јер нас све то води ка вечном животу на земљи, и већ смо се тако извештили да себе обмањујемо, али још само мало и осетићемо еликсир вечне младости.

Као што магарцу привежу мркву испред очију, да би он трчао за њом у току целог пута и да не би узнемиравао власника својим заустављањем тако и сатана предлаже човечанству мркву вечног, греховног живота на земљи. Тобоже, шта тамо да упражњавамо неко духовно делање, молитву и пост, а тим пре да љубимо ближњега свога, па ти или поверуј у то да после гроба остаје само влажна земља, у којој ћеш и сам иструнути, и гроб ће се претворити у прах, или у то да већ постоје начини за подмлађивање, продужетак живота, спречавање старења и уопште све што пожелите. Ако сте превише пробирљиви, а ипак вам се живи - замрзнућемо вас! Када вас одмрзнемо тада ће већ све бити откривено, и ви ћете вечно живети! То је бесмислица коју је смислио неки малоумни човек, али несрећници у то верују. Да, на земљи се можеш сјединити са вечношћу и на своје очи уверити у стварност реалне вечности, а не сатанске подвале. Апостол Павле, преп. Серафим Саровски и колико још других праведника су се удостојили да виде лепоте рајских насеља! На сличан начин је још већи број молитвеника био обасјан нематеријалном Творском светлошћу. Није ли залог реалности и сам облик Божијих људи и људи који следе сатану?

Како се спасти у ово страшно и погибељно време? Данас неки теоретичари расуђују да тобоже човек не може да се спасе ако Бог то не жели, већ ако Бог жели он ће га спасти, а ако не жели - онда је то немогуће. И све то независно од напора самог човека. Калвинисти чак сматрају да не треба ни тежити спасењу јер то нема смисла. Греши брате мој колико ти душа жели, јер свеједно од тебе не зависи да ли ћеш се свидети Богу или не.

Али не, све уопште није тако. Да, без Божије помоћи нико се не може спасти, и Сам Спаситељ је то рекао ученицима па што бисмо ми разбијали главу. Али Господ помаже у оној мери колико сам човек улаже ревности, труда и напора. Како је велики Светитељ Златоуст говорио да ми треба да принесемо све своје, а оно што недостаје то ће Бог додати! Али пошто нема ревности, зато се и спашавамо невољама и болестима. И умереношћу, умереношћу у свему. Ствари, потрошња, то је страшна ђавоља узда на људима. Све је усмерено на задобијање материјалних ствари и томе нема граница.

Почео сам своју причу од првог виђења о томе да су људи одлазили у ад и шта их је тамо вукло. Значи онда не сме се поседовати ни аутомобил, ни кућа ни намештај - упитао би неко. Пре неколико година код мене су дошле две породице које су бежале из Грузије, са молбом да се помолим за њих. Задивио ме је њихов бег и то како су га остварили. У то време је већ било немогуће изаћи из земље, и сви који су покушавали да то ураде законски то јест испоштовали те формалности како би имали могућност да извезу сву имовину планирали су свој излазак, аутомобиле и не знам шта још, били су опљачкани или на граници или у току пута, подвргнути насиљу скоро до убиства. Моји посетиоци су мудро расудили: „Бог дао, Бог и узео, само да преживимо а остало ће се - додати“. Кренули су у томе у чему су били, само су ставили топле ствари у пртљажник, и бежали. Тако им је Господ дао и стан и аутомобил и све се УРЕДИЛО.

То је тај однос према стварима, које неко чува не размишљајући чак ни о својој безбедности, јер их је цео живот зарађивао. А за другога су оне само средство, а не циљ саме по себи. И зато такав човек, са таквим односом према стварима неће бити посебно привучен оним што се зове „престиж“ - само да мени буде удобно. Ево шта је правилан приступ у нашем времену. Не треба гомилати ствари чије назначење вам и онако није јасно, или које ћете једном применити у току времена. Ви их скупљате јер то раде и сви остали. То не треба радити, већ треба имати само оно што вам је заиста неопходно, и што није нешто најскупље већ једноставно и практично. То се посебно односи на топлу зимску одећу и обућу. Постоји само један принцип - одећа треба да буде скромна, од природног материјала и довољно топла...

Наставиће се... 

Први део: http://borbazaveru.info/

Духовни разговори, поуке и виђења старца Антонија о крају света (2)