У последње време ће све и свја бити у злу... Содомија ће се сматрати нешто слично као одабрана храна на пиру стомакоугађања... Деца из привидно сређених породица ће се погрузити у тај адски порок - наркотике. Жене ће бити блуднице, као у Првом Риму, не само због новца, колико из жеље за задовољењем телесне страсти и похоте. Оче, не свиђа вам се?!... Али и то је за похотљивце последњих времена само нека међуетапа. Ускоро грешнике с новцем већ неће задовољавати сличне похотне забаве. Они ће почети да служе своје госте јелима од тих дечијих тела, људождрество ће се сматрати потпуно нормалним чином, чак и више од тога - знаком лепог васпитања. Оно ће затим од задовољства прерасти у обично стомакоугађање. У почетку ће то бити нешто слично јелу од хиљаду шевиних језика из времена Првог Рима. Ти ћеш то доживети... крепи се!

+ + +

Крај природног светског поретка.

„Оче Антоније, - упитао сам га, - поменули сте крај обичног светског поретка, како то схватити“.

„Па тако треба и схватити. Да ли је казна Содоме и Гоморе ток обичног живота? А претварање Лотове жене у стуб од соли? Наравно да није. На крају векова људи ће сву земљу гресима претворити у Мртво море, а сами неће постати сољани, већ камени стубови због своје непокорности Богу. Грех ће бити узнесен до поклоњења, а сами грехопоклоници ће себе довести до стања бездушног камена.

Већ данас је нарушен ток нормалног живота, али и целокупно одрицање човечанства од Бога Сведржитеља. А то је исто што и тестерати грану на којој седиш. Или што свиње раде, ишчупати корен дрва које те храни, и исушити извор воде којом си утољавао жеђ.

Свет је пре тога, ставивши врат под јарам зла, све време покушавао тако и да учини - да тестера, чупа, заглуши. Само сада већ неће бити могућности за исправљање учињених грешака. Сатима ће се одбројавати дани пре почетка страшне освете свим отпалима.

Слаб човек, који је само на речима био у вери, али који је и у мирније време остао затворен сасуд за примање Божије благодати, просто неће моћи да се успротиви злу свих адских сила. Он нема ни навику да тражи помоћ у заступништву Господњем, јер се као дете уздао у Његову помоћ. Увереност у своје снаге ће постати корак ка смрти. Богу треба веровати, свим Његовим речима и у свему. Речено је: „Стражите!“, - значи стражи. „Стичи љубав, - учи се да волиш. Господ је учио да је чак и безмислена реч против ближњег - осуда - веруј и не хули на брата твога. Свако зна да дела милосрђа искупљују прошлост - указуј милосрђе онима којима је потребно, недге помоћу и топлином, а негде - копејком. И немој да жалиш, јер не делиш оно што је твоје, већ што ти је Бог дао!

„Ето то је основа нормалног живота, фундамент светског поретка“.

Ја сам ћутао. Страшно ми је било и да замислим да ће се радити нешто још одвратније и ужасније у поређењу са оним што представља данашњу реалност. Шта још може бити горе од те незаштићености савременог човека од државе, криминалаца, који уосталом формирају своја друштва за чије постојање су заинтересовани од органа „заштите власти“ до оних, у чијим рукама се налазе државна материјална богатства. А старац, пошто се вероватно мало одморио, је наставио.

„У логорима сам видео изражено зло криминалаца. Њихова бесконачна расправљања, обичне туче и туче ножевима... Истовремено, ништа људско им није било страно, и за њих је увек био отворен пут ка покајању и многи су га користили. Да, на првом месту су поштовали физичку снагу. Али су почели да уважавају и духовне вредности, чак и не схватајући их у потпуности, и не одмах. Неко од њих се спуштао до стања сличног звери, али већина њих је иако у основном облику, сачувала људски лик. То причам због тога што су ови људи иако преступници били отворени за добро. Као узе Првоврховних Апостола у Риму? Речју Божјом, својом праведношћу и чистотом, они су све оне затворенике који су мучени у затвору учинили овцама стада Доброг Пастира, и обратили их од зла ка Христовој љубави, испунивши грехом опустошене сасуде људске душе живом водом Светог Духа. Али да би могло да се учини тако нешто добро, треба и сам бити испуњен драгоченом росом вере и љубави.

У последње време ће све и свја бити у злу. Не рођењем, већ добијеним васпитањем и страшном жељом за грехом. Деца из привидно сређених породица ће се погрузити у тај адски порок - наркотике. Жене ће бити блуднице, као у Првом Риму, не само због новца, колико из жеље за задовољењем телесне страсти и похоте.

Содомија ће се сматрати нешто слично као одабрана храна на пиру стомакоугађања. Неће бити чак ни моралних, а камоли духовних ограничења у чињењу греха, и све ће неизмерно распаљивати страст. Безстрасност ће бити одбачена и од многих који себе сматрају православнима. Девственост девојчица и дечака - како је то ужасно чути, - више неће бити благо за које је заповеђено да се чува слично крхком суду са драгоценом течношћу.

Оче, не свиђа вам се?! А шта од свега тога ми већ нисмо знали? Нису ли чувени песници, и то примети, најпознатији, дискутовали у својим поемама о томе с ким је боље задовољавати похоту - да ли са девојком или младићем?! Управо су нам они донели ту гнусобу пре неколико десетина година. Они ће бити прибројани победницима на сатанском пиру, муслиманима последњих времена са Јеврејима и осталима који пророкују царство добра на земљи. Несрећници...

Али и то је за похотљивце последњих времена само нека међуетапа. Ускоро грешнике с новцем већ неће задовољавати сличне похотне забаве. Они ће почети да служе своје госте јелима од тих дечијих тела, људождрество ће се сматрати потпуно нормалним чином, чак и више од тога - знаком лепог васпитања. Оно ће затим од задовољства прерасти у обично стомакоугађање. У почетку ће то бити нешто слично јелу од хиљаду шевиних језика из времена Првог Рима. Ти ћеш то доживети... крепи се!

Господу ништа није немогуће, и Он ће верне сачувати и у последње време. Најјаче наравно чека Голгота, страшна тајна Голгота, коју припремају све адске силе. Али ће бити и истинског духовништва, које ће Спаситељ сачувати ради служења Божанске Литургије, ради сједињавања верних са Христом, који ће се крити међу дивљим развратом безбожника. Нико од оних који жуди за Причешћем неће остати неутешен. Имаће они и духовно руководство, и исповест и што је најважније, Причешће Светим Телом и Крвљу Христовом“.

„Оче Антоније, - прекинуо сам старца, - али како ћемо бити удостојени свега тога? Сви смо ми људи грешни, на овај или онај начин, али смо под влашћу света. Како се удостојити - нећу рећи - изабранима, али како се сједнити са изабранима?!“

„А ти буди сједињен јер све је речено у Јеванђељу, Апостолским Делима, растумачено Светим Оцима. Тежи да испуњаваш оно што су они рекли и записали. Сети се да је Христос предложио младићу који је испунио све заповести Божије: „Продај све и пођи за Мном“. Само милосрдна љубав и може верујућег човека учинити истинским Спаситељевим сапутником. Сам знаш да је робовски удео - тачно испуњавање заповести, а синовски - уподобљење Богу љубављу ка свој својој браћи у Христу. Колико пута је Он понављао да није дошао на земљу ради праведника, већ ради уразумљења грешника, и њиховог обраћења ка Добру, милосрђу и благости.

И треба се уразумити, чувши глас Сина Божијег, следећи Његов земаљски живот, као пример понашања свакога који жели спасење. „НАС РАДИ ЧЕЛОВЈЕК И НАШЕГО РАДИ СПАСЕНИЈА СШЕДШАГО С НЕБЕС...“. Цео Његов живот је успињање на Голготу са Крстом на безгрешним раменима. За нас смисао таквог успињања није само у трпљењу страдања, већ и у Васкрсењу, већном животу, светом и благом, у сијању Божије славе!

Све нам је откривено: Христос чак није имао где главу да заклони, а ближњима је чинио само добро. Он и Његови ученици нису увек могли да приложе чак и најмањи новчић за Цркву. У страшном тренутку пред неправедним судом и Голготом, знајући шта Га чека, Христос се молио до крвавог зноја. А тај део молитве коју су записали Апостоли, гласи: „Оче! кад би хтио да пронесеш ову чашу мимо Мене! Али не моја воља, него Твоја да буде“. И она треба да буде смисао живота сваког Хришћанина. Треба, али авај оче, није постала... Ето шта је страшно...

Наставиће се...

            Духовни разговори, поуке и виђења старца Антонија о крају света (9)

 Духовни разговори, поуке и виђења старца Антонија о крају света (8)

Духовни разговори, поуке и виђења старца Антонија о крају света (7)

Духовни разговори, поуке и виђења старца Антонија о крају света (6)

 Духовни разговори, поуке и виђења старца Антонија о крају света (5)

Духовни разговори, поуке и виђења старца Антонија о крају света (4)

 Духовни разговори, поуке и виђења старца Антонија о крају света (3)

 Духовни разговори, поуке и виђења старца Антонија о крају света (2) 

Духовни разговори, поуке и виђења старца Антонија о крају света(1)