У последњу суботу новембра ове године саобраћајнице у Србији биле су блокиране, јер је народ устао да одбрани Србију од насиља и тровања Рио Тинта, од незаконитог одузимања земље у име мултинационалних компанија – злочинаца. И то нема везе са обичном политиком. Ако нас Рио Тинто осакати, Србија ће умрети. А онда су кренули они што бију. Било је свашта – од специјалаца до хулигана званих навијачи.

   У таквом тренутку, оглашава се притиском на дугме љубитељ Џонија Штулића звани Порфирије Перић, који се, на основу договора са влашћу свог духовног оца, Буловића, нашао на месту патријарха српског, као што се раније, по наређењу надређених, нашао као први човек РРА, у Лас Вегасу. И издао је саопштење у коме је голоруки народ који је блокирао путеве да Рио Тинто не би окупирао Србију изједначио са пендрекашима и навијачима, по принципу: „Мир, мир, мир, нико није крив, купус и печење, слатко помирење“. Рекао је, у свом стилу из обданишта, да не треба да се бијемо, него да се волимо, а све по наређењу оних који су га на власт довели, и који му прете што личним, што досијеима његових колега с панагијом – ако не буду слушали, завршиће на насловним странама таблоида и екранима ружичастих телевизија.

   Да је хтео да спречи сукобе, рок патријарх и љубитељ филма о Томи Здравковићу би одговорио на два апела која су му, пре неколико месеци, упутили забринути грађани Србије – што обични људи, што интелектуалци (доносимо их у прилогу). Али, он није ни бекнуо, иако је био дужан. Сада позива на „мир, мир, мир, нико није крив“, а ћути кад му земљу трује Рио Тинто у договору с власт имајућим.

   Народе, ничему се не надај од Перића, Буловића и сличних послушника, што ватиканских, што режимских. Они климају главом само пред оним ко има паре, или власт. Уздај се у Бога и чувај своје достојанство, јер је то све што нам је остало.

+ + +

Коалиција за одрживо рударство у Србији

Отворено писмо патријарху Порфирију – Стоп Рио Тинту

Његовој Светости, Архиепископу пећком, Митрополиту Београдско- карловачком, и Патријарху српском, господину Порфирију,

Ваша Светости,

Обраћамо Вам се са молбом за помоћ и подршку у опасности која угрожава целокупно становништво Србије и Босне и Херцеговине: страним компанијама је, као што знате, издат велики број дозвола за истраживање литијума и руда широм наше домовине.

Такође, у најгушће насељеном и најбогатијем делу Србије, у Лозници, води се поступак за отварање рудника и великог постројења за прераду руде. Према техничкој документацији, велика количина руде ће бити копана и довожена из целе Србије и на том месту прерађивана. Планирана технологија прераде је недовољно безбедна, а у област прераде, трасама кроз целу Србију, биће довожена и коришћена велика количина опасних материја. Након прераде остаће брда јаловине која ће у себи имати велики проценат отрова, при чему ће тај отров, пре или касније, доспети у земљу и воде. Стога пројекат ”Јадар” мора бити обустављен!

Процес прераде угрозиће воде река Јадра, Дрине, Саве и Дунава, односно водоснабдевање Београда и околних места. И најмањи пропуст у раду рудника довешће до принудног прекида водоснабдевања преко три милиона душа, што ће довести до невиђених миграција становништва из наше земље – ко зна куда. Зашто да, после толиких „Бљескова“ и „Олуја“, поново постајемо народ бескрајних сеоба и страдања?

Велика опасност се надвила над нашим огњиштима, а неизвесност нас спречава да се развијамо у правцу еколошки одрживог друштва које има обезбеђену будућност. Тамо где се планира тријумф канцер – капиталистичког рударства нестало је снова и осмеха, песма је утихнула, радости нема, а њиве и воћњаци бивају запостављени. Људи умиру од туге на ногама, и пате због немоћи да одбране своја имања, од срамоте пред прецима и потомцима.

На удару су Јадар и Рађевина – херојски крајеви натопљени крвљу јунака Првог светског рата, који су Дрином и Колубаром заувек запечатилинистину о нама и подарили нам будућност слободног и достојанственог народа.

Ми не желимо да напустимо отаџбину коју су наши преци крваво платили, у свакој генерацији. И наша генерација је спремна да прихвати своју одговорност и плати исту цену, уколико то буде потребно.

Рударење под еколошки неповољним условима није план развоја за Србију у 21. веку. Не прихватамо да нашу децу гајимо да бисмо је послали преко три стотине метара под земљу, да копају руде по туђој вољи и за туђ рачун. Бранићемо свако дете, не само наше, од такве будућности. У обиљу радних места која, као родитељи и држава, можемо да понудимо свом потомству копање руде иза које остају отрови је крајње неприхватљив и нељудски избор.

Народ који је дао великане, од Тесле и Пупина, преко Андрића и Црњанског, до Исидоре Секулић и Надежде Петровић, не сме своју децу да склања испод сунчаног обзорја у подземље сурове експлоатације природе и човека. Уместо ропског рада у рудницима, народ који је дао тако славна жимена има обавезу да обнови друштво и породицу, да отвори нова породилишта и школе, и да омогући да се остваре многобројни млади таленти који тренутно постоје широм наше домовине.

Пут развоја знањем и обновом демографије и пут застоја силаском у антиеколошко подземље се међусобно искључују, и материјално и духовно. Стога разорно рударење мора бити хитно обустављено; добро образовање, здраво друштво, здрава породица, такође хитно, морају постати приоритет овог друштва. Тако ћемо стати на пут обнове, а вера и љубав ће се вратити у душу нашег народа.

Ваша Светости,

Молимо Вас да станете у одбрану свог народа пред овом опасношћу;

Молимо Вас да свештенство на терену изађе међу народ, помогне свом народу и дозволи коришћење црквених домова за информативне скупове;

Молим Вас за молитве у свим храмовима за повратак духа, љубави и вере у живот Србије.

У Београду, 02. августа 2021. године,

Потписници:

1. Академик Данило Баста, Београд
2. Академик Матија Бећковић, Београд
3. Др Марија Бодрожа Соларев, Нови Сад
4. Др Драгиша Бојовић, Ниш
5. Др Милан Брдар, Београд
6. Др Горан Воротовић, Београд
7. Др Злата Вуксановић-Мацура, Београд
8. Др Стеван Гајић, Београд
9. Др Димитрије Големовић, Београд
10. Др Исак Давидов, Нови Сад
11. Др Владимир Димитријевић, Чачак
12. Др Јован Душанић, Београд
13. Ванр. проф Милан Ђурић арх, Београд
14. Др Миша Ђурковић, Београд
15. Слободан Ерић, Београд
16. Др Гордана М. Илић, Београд
17. Др Зорана Јели, Београд
18. Др Владимир Јовановић, Београд
19. Др Душко Кузовић, Београд
20. Др Милорад Кураица, Београд
21. Др Милан Лечић, Београд
22. Др Александар Лукић, Београд
23. Др Весна Мандушић, Београд
24. Симонида Милетић, Фиренца
25. Др Зоран Милошевић, Београд
26. Др Александар Пејчев, Београд
27. Академик Предраг Пипер, Београд
28. Др Душан Пророковић, Београд
29. Др Зоран Радаковић, Београд
30. Дипл.инж.маш. Душко Радаковић, Београд
31. Др Дарко Реба, Нови Сад
32. Др Слободан Рељић, Београд
33. Милан Ружић, Лучани
34. Ванр. проф Зорица Савичић арх, Београд
35. Др Војислав Симоновић, Београд
36. Мр Петар Смиљанић, Београд
37. Др Миломир Степић, Београд
38. Др Зоран Трифковић, Београд
39. Др Спасоје Тушевљак, Београд
40. Др Ђорђе Чантрак, Београд
41. Др Зоран Чворовић, Крагујевац
42. Др Душко Челић, Приштина
43.