Језива слика се појавила у јавности. Постављачи новогодишње или далеко било Божићне расвете у Кикинди су кинеским лампицама весело украсили умрлице својих суграђана, претпоставља се да би се боље виделе у надолазеће празнике. Било би можда и смешно да времена нису за плакање. 

Ова слика нас сурово подсећа у каквом друштву или држави живимо. Док је у своје време ријалитима дивљао извесни несрећни Екрем, а који је своју популарност искористио и да сними порно филм, неко је анализирајући стање у земљи рекао да је дошло до "екремизације" Србије. Да, нажалост тако је, без обзира ко је крив, они пре, ови сада или неко са стране дотакли смо дно, даље се не може. Вулгарност и простаклук је на дневној бази присутан у најчитанијим "новинама" и најгледанијим телевизијама. Трагични примери оваквих саблазани из Кикинде су редовна појава. Не једном, него редовно таблоиди најављују на насловној страни да дарују читаоцима икону свеца, па ту икону ставе између слика голих "старлета", да ли је то неписменост уредника или новинара или намера, реако бих ово друго.

Код нас Срба поштовање преминулих постоји још од најранијих паганских времена, а посебно задушнице, парастоси, сахране ... показују колико Вера православна говори о поштовању успомена на упокојене па се поставља питање које је Вере, нације и које памети онај који је постављао лампице у Кикинди. 

Свети владика Николај је рекао да су три највеће вредности српског народа: Бог, Краљ и дом. "Екремизација" унижава ове три вредности јер је директно уперена и против Вере и традиције и породице. 

Ко зна можда светло кинеских лампица умрлица у Кикинди осветли код српског народа мрак у којем живимо и да схватимо да ако нешто не предузмемо као народ може да дас стигне страшна казна Божија да нам деца знају да наброје све учеснике ријалитија и њихове авантуре, да знају као и оне несрећне монахиње све "стихове" турбофолк хитова и све швалере и швалерке "естрадних уметника", али да као интервјуисани омладинац на ружичастој телевизији изјаве да је Карађорше водио војску у косовској битци или што рече једна од старлета да би волела да види патријархову супругу, прву даму српске цркве (Боже ме опрости). Не, није ни мало смешно него страшно да горе не може да буде.

Предраг Вучинић, Мелбурн